Dok su oči sveta uprte u susret Antonija Gutereša, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, sa predsednicima Ukrajine i Turske u Lavovu, Estonija je odlučila da obustavi izdavanje šengenskih viza državljanima Rusije.
Nemački kancelar Olaf Šols usprotivio se zabrani izdavanja viza Rusima, ocenivši da bi Evropa trebalo da pruži šansu protivnicima režima Vladimira Putina.
Na društvenim mrežama se u sredu pojavio video koji prikazuje posledice raketnog napada ukrajinske vojske na bazu ruskih trupa u Novoj Kahovki.
Ukrajinska strana procenjuje da je u napadu poginulo 10 do 15 ljudi, ali te informacije nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.
Ruske trupe su izvršile 73 puta više napada na civilne nego na vojne ciljeve, ocenio je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Više od 5.500 civila izgubilo je život od početka rata u Ukrajini 24. februara, saopštile su Ujedinjene nacije.
- Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
- Bitka za jug: Kada i kako ruska vojska može da započne dalju ofanzivu u Ukrajini
Diplomatija na delu
Gutereš je stigao u Lavov na razgovore sa Zelenskim i predsednikom Turske Redžepom Taipom Erdoganom.
Očekuje se da će glavna tema razgovor biti zabrinjavajuća situacija oko nuklearne elektrane Zaporožje, kao i bombardovanje kolone ukrajinskih ratnih zarobljenika u Jelenovki blizu Donjecka.
.@antonioguterres arrived Lviv where, tomorrow, he will meet @ZelenskyyUa & @RTErdogan. pic.twitter.com/PC1tBbXOF6
— UN Spokesperson (@UN_Spokesperson) August 17, 2022
Posle razgovora u Lavovu, Gutereš bi trebalo da obiđe ukrajinsku luku Odesu odakle su poslednjih dana počeli da isplovljavaju teretni brodovi sa žitaricama upućeni u druge delove sveta.
Ukrajina i Rusija su 22. jula u Istanbulu potpisale dogovor, sa Turskom i Ujedinjenim nacijama kao garantima sporazuma, o deblokadi luka na Crnom moru.
Rusija se obavezala da neće gađati luke dok traju isporuke robe. Procenjuje se da Ukrajina treba da isporuči oko 20 miliona tona žitarica koje je Rusija blokirala od početka rata, što je izazvalo krizu u nabavci hrane širom sveta.
Moskva, međutim, za krizu optužuje zapadne zemlje koje su Rusiji uvele stroge sankcije.
Ukrajinska vojna komanda saopštila je da je uništila bazu ruskih trupa u Novoj Kahovki u Hersonskoj oblasti.
Na društvenim mrežama se pojavio video koji prikazuje posledice raketnog napada ukrajinske vojske na bazu ruske vojske u Novoj Kahovki.
Ukrajinska strana procenjuje da je u napadu poginulo 10-15 ljudi.
BBC ne može brzo da proveri informacije u ratnim uslovima.
Na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, tokom dana prestale su eksplozije u skladištu municije.
Geleri su se rasuli kilometrima daleko zbog čega je evakuisano oko 3.000 ljudi.
Uzrok eksplozija nije utvrđen, a rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je posredi sabotaža.
Osim skladišta municije, oštećena je železnička pruga, elektrana, dalekovodi i veći broj stambenih objekata.
Prema američkom Institutu za proučavanje rata, eksplozije na Krimu su značajno poremetile logistiku ruskih trupa stacioniranih na teritorijama Hersonske i Zaporoške oblasti.
Prošle nedelje je ruska vojna baza na Krimu teško oštećena u nizu eksplozija u kojima je uništeno nekoliko vojnih aviona.
Dan 176.
- Susret ukrajinskog i turskog predsednika sa generalnim sekretarom UN
- U Ukrajini je od početka rata poginulo 5.500 civila, saopštile su UN
- Ruske vlasti kažu da su prestale eksplozije u skladištu municije na Krimu zbog kojih je evakuisano 3.000 ljudi
- Još nema jasnih informacija o uzroku ranijih eksplozija u ruskoj vojnoj bazi na Krimu – više o tome pročitajte ovde
- UN traže demilitarizaciju zone oko nuklearne elektrane u Zaporožju – više o tome pročitajte ovde
- Novi ruski napadi na Harkov, na istoku Ukrajine i Nikolajev, na jugu zemlje, ukrajinske vlasti tvrde da su pogođeni stambeni objekti
- Ruske trupe izvršile su 73 puta više udara na civilne nego na vojne ciljeve u Ukrajini, tvrdi Mihail Podoljak, šef kabineta ukrajinskog predsednika
- Američki Institut za ratne studije tvrdi da su ruske snage izvele nekoliko neuspešnih ofanziva u Hersonskoj oblasti. Isti izvor tvrdi i da ruske vlasti šalju sve više čečenskih jedinica u Hersonsku oblast da služe kao „vojna policija za sprečavanje dezerterstva među ruskim trupama“
- Za razliku od Estonije i Finske, Nemačka se usprotivila zabrani izdavanja šengenskih viza za Ruse. Evropa treba da da šansu da napusti one koji se protive Putinovoj politici, kaže nemački kancelar Olaf Šolc
- Od početka rata u Ukrajini, 20.500 Jevreja je emigriralo iz Rusije. Prema podacima izraelske agencije Sokhnut, u Rusiji je do početka rata živelo 165.000 ljudi jevrejskog porekla
Prestale eksplozije na Krimu, kažu proruske vlasti
Gotovo 24 sata odjekivale su eksplozije iz skladišta municije ruske vojske na poluostrvu Krim, zbog čega je evakuisano 3.000 ljudi.
U sredu oko podneva, lokalne, proruske vlasti su saopštile da su eksplozije prestale.
Dvoje ljudi je ranjeno u eksplozijama.
Nije poznatno šta je izazvalo eksplozije, ali ruska strana tvrdi da je reč o sabotaži.
Savetnik kancelarije ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak opisao je incident kao „čin demilitarizacije na delu“, ukazujući da do eksplozije nije došlo slučajno.
Refat Čubarov, lider krimskih Tatara, eksploziju je takođe opisao kao „udar“ koji se mogao čuti „daleko preko stepe“.
Prošle nedelje je nekoliko ruskih ratnih aviona uništeno u eksplozijama u bazi na Krimu.
Uzrok ovih eksplozija još nije precizno utvrđen niti zvanično obelodanjen, ali su prvi put ruski vojni ciljevi oštećeni duboko iza linija fronta – više od 200 kilometara od najisturenijih ukrajinskih položaja.
Iz Kijeva su više puta izjavljivali da će vratiti poluostrvo, koje je Rusija anektirala 2014. godine, pod sopstvenu kontrolu.
Više o ovim eksplozijama možete da pročitate ovde.
Bez dogovora oko nezavisne inspekcije nuklearne elektrane
Hugo Bačega, BBC, Dnjepar
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo je optužio Rusiju za „ucenjivanje nuklearnim oružjem“ usled rastućih napetosti oko energetskog kompleksa u Zaporožju.
Već danima, Rusija i Ukrajina razmenjuju optužbe za granatiranje područja oko najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ukrajina tvrdi da je Rusija rasporedila oko 500 vojnika u kompleksu, koristeći ga kao štit odakle lansira napade na ukrajinske gradove.
Zvaničnici u Kijevu tvrde da Moskva produbljuje ovu krizu da bi prisilila Ukrajinu i druge zemlje da prihvate uslove koje postavlja Rusija.
Moskva, međutim, poriče otpužbe i tvrdi da ruske trupe, u stvari, štite elektranu.
Skoro da je nemoguće utvrditi tačnost tvrdnji, jer pristup elektrani nije dozvoljen još otkako su ruske jedinice početkom marta zauzele kompleks kojim i dalje upravljaju ukrajinski tehničari.
Do sada nije postignut dogovor da se nezavisnim posmatračima dozvoli pristup elektrani.
Ujedinjene nacije su saopštile da su spremne da podrže inspekciju kompleksa, ali bi obe zemlje trebalo da prihvate tu posetu.
A to se, bar za sada, ne čini mogućim.
Elektrana u Zaporožju se nalazi u gradu Energdoar, na jugoistoku Ukrajine uz levu obalu reke Dnjepar.
Čini je šest reaktora sa vodom pod pritiskom i skladišti radioaktivni otpad.
Ujedinjene nacije i Evropska unija traže demilitarizaciju zone oko nuklearne elektrane.
Ali Vladimir Rogov, član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti, poručuje da UN zvaničnici i šefovi diplomatije EU ne treba da govore o demilitarizaciji, već o uvođenju primirja oko zaporoške nuklearne elektrane, koja je stalno na udaru ukrajinske vojske.
„To bi otreznilo ukrajinske nacionaliste koji ucenjuju i granatiranjem dovode u opasnost ceo svet od nuklearne katastrofe“, rekao je Rogov, prenosi RIA Novosti.
Više o najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi pročitajte ovde.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
