A Ukrainian solider standing near an old Soviet self-propelled howitzer called “Gvozdika”

BBC
Ukrajinski vojnici na južnom frontu koriste staru sovjetski samohodnu haubicu „Gvozdika“

Ukrajinski prodor u južnim oblastima Herson i Zaporožje znatno je sporiji od njihovih uspeha na severoistoku. Prve linije fronta redovno se nalaze na udaru dok i Rusija i Ukrajina pokušavaju da krenu napred.

BBC-jevom novinaru Abdudžalilu Abdurasulovu dozvoljen je pristup ukrajinskoj prvoj liniji fronta u Hersonskoj oblasti.


Stara sovjetska samohodna haubica zvana „Gvozdika“ (ili „Karanfil“) izvučena je na otvoreno polje i postavljenja u položaj.

Njena cev se podiže.

„Pali!“, sledi komanda.

Artiljerci se užurbanim pokretima povlače posle poslednjeg hica.

Iako je napredak ukrajinskih snaga na severu veoma spor, njihova artiljerija je u stalnom poslu.

Stus, komandant artiljeraca, objašnjava da Rusija gađa njegovu pešadiju, a oni odgovaraju na to da ih ućutkaju.

Njihov rad se i te kako oseća na prvoj liniji fronta.

Vojnici prelaze preko beskrajnog polja pod zaštitom drvoreda.

Oni ne obraćaju pažnju na zvuke projektila koji im lete nad glavama niti na odjekivanje eksplozija.

Borci kažu da je ruska izviđačka stanica 500 metara od njih i da bi mogli da budu u dometu lakog naoružanja.

Ukrajinci se kreću brzo kako bi stigli do razorene građevine na farmi koju su povratili pre samo nedelju dana.

Sada kopaju rovove i prenose džakove sa peskom da bi utvrdili nove položaje.

Stus, commander of the gunners standing next to the “Gvozdika” howitzer

BBC
Stus, komandant artiljeraca, kaže da se ruske snage ne smeju potceniti

Ali napredak Ukrajine na jugu je spor.

Sva priča o ovdašnjoj kontraofanzivi pomaže da se prevare Rusi i ostvari prodor na istoku, smeje se Vasil, zamenik komandanta puka.

„Međutim, mi imamo nekog uspeha i ovde. Nastavljamo da oslobađamo sela sitnim koracima, ali veoma je teško – svaka pobeda koju izvojujemo okupana je krvlju“, dodaje on.

Mnogi Ukrajinci koji ostaju iza ruske linije fronta, na okupiranoj teritoriji, nestrpljivo čekaju ovu kontraofanzivu.

„Euforični smo kad god Ukrajina udari na okupiranu teritoriju“, kaže Irina, stanovnica Melitopolja na jugu.

„To znači da nas Ukrajina nije zaboravila. Svi znamo da život blizu vojne infrastrukture i građevina nije bezbedan, tako da se većina civila preselila sa tih lokacija.“

Ali što duže ljudi čekaju na okupiranoj teritoriji, teže im je da prežive.

Mnogi su verovali da će kontraofanziva biti pokrenuta u avgustu.

Ali kad se to nije desilo, počeli su da beže ka teritoriji pod kontrolom Ukrajine i oblastima dalje na zapad.

Među njima je i Tatjana Kumok iz Melitopolja.

Ova izraelska državljanka bila je u poseti rodnom mestu kad je ruska invazija počela u februaru.

Ostala je u gradu da deli pomoć stanovnicima, ali su u septembru ona i njena porodica odlučili da odu.

Jedan od glavnih razloga za odlazak bila je ruska najava održavanja takozvanog referenduma.

„Rusi će uvesti nove zabrane prema njihovim zakonima i pokušati da načine okupaciju legitimnom“, uverena je.

Budući da je grad pretvoren u džinovsku vojnu bazu, ona kaže da je očigledno da ruske trupe neće lako napustiti grad.

„Bilo je očigledno da grad neće biti oslobođen ove jeseni“, dodaje ona.

Sada je čak i tihi otpor ruskoj okupaciji postao opasan.

U septembru su mnoge porodice bile prisiljene da pošalju decu u škole pod ruskom upravom iako bi tako njihova deca bila izložena propagandi Kremlja.

„Ako ne pošaljete decu u školu, to je lakmus test za vas – to znači da imate proukrajinske stavove“, objašnjava Kumok.

„Znam roditelje koji su morali da objasne sedmogodišnjem detetu da u školi ne sme da govori o stvarima o kojima se priča u kući. Inače bi dete moglo da im bude oduzeto.

„To je stvarno bilo strašno.“

A picture taken during a visit to Berdyansk organized by the Russian military shows children at a newly opened kindergarten in Berdyansk, Zaporizhia region

EPA
Deca u novootvorenom vrtiću u Berdjansku pod ruskom okupacijom u Zaporoškoj oblasti

Obračuni sa ljudima koji ne podržavaju rusku vlast su pojačani.

„Došlo je do naglog skoka broja hapšenja od avgusta, posle uspešnih ukrajinskih vazdušnih napada“, kaže Bogdan, koji još živi u Hersonu.

On je za BBC govorio preko aplikacije za poruke i njegovo pravo ime ne otkrivamo radi njegove bezbednosti.

Bogdan kaže da su ranija zatvaranja bila zasnovana na spisku imena koje je imala ruska vojska.

Ali sada bilo ko može da bude uhapšen i bačen u podrum na saslušavanje.

Ruski vojnici su nedavno došli u kuću Hane (nije joj pravo ime) u Novoj Kahovki, gradu u Hersonskoj oblasti, da bi proverili ko tu živi.

„Nisu ulazili u kuću, ali bilo je veoma strašno. Čak ni ne idem više nikuda sa telefonom“, kaže ona preko aplikacije za poruke.

A woman casts her ballot during voting in a so-called referendum on the joining of Russian-controlled regions of Ukraine to Russia, in a hospital in Berdyansk, Zaporizhzhia region

EPA
Žena u okupiranom Zaporožju glasa na nepriznatom referendumu

Nepriznati referendum predstavlja novu pretnju po lokalno stanovništvo – mobilizaciju.

Mnogi muškarci mogli bi da budu regrutovani da se bore za rusku vojsku.

Ruski vojnici već idu od kuće do kuće u nekim selima i popisuju imena muških stanovnika, tvrde meštani.

Oni govore da su im vojnici rekli da se spreme za poziv u vojsku posle referenduma.

Muškarci starosti između 18 i 35 godina navodno više ne smeju da napuste okupiranu teritoriju.

Irina je otišla 23. septembra, prvog dana referenduma, sa mužem i dvoje dece.

Oni su želeli da ostanu kako bi se starali o njenoj paralisanoj devedesetdvogodišnjoj baki.

„Ali kad je Putin najavio mobilizaciju, a već smo znali za referendum odranije, bilo je očigledno da će doći do masovne mobilizacije i ljudi će biti privođeni na ulici bez obzira na njihove godine“, kaže ona.

„Možemo da preživimo bez gasa i struje, možemo da nađemo rešenje za to. Ali ne i za ovo. Tu smo povukli crtu“, kaže Irina.

Vasyl, a deputy commander of the regiment in uniform smiling at the camera

BBC
Vasil, zamenik komandant u ukrajinskoj vojsci, kaže: „Svaka pobeda koju izvojujemo je okupana krvlju“

Ruska mobilizacija predstavljaće nove probleme za ukrajinsku kontraofanzivu.

Rat će u svakom slučaju eskalirati i više ljudi će umirati, kažu ukrajinski vojnici.

„Ne smemo da potcenjujemo našeg neprijatelja“, kaže Stus, komandir artiljeraca.

„Ti novi regrutovani ruski vojnici će imati puške i granate, tako da će predstavljati pretnju, koju ćemo morati da neutrališemo.“

I dok artiljerci čekaju novi zadatak sa haubicom sakrivenom u grmlju, ruske trupe napadaju obližnje ukrajinsko selo raketama grad.

Artiljerci ćute dok slušaju kako se nižu eksplozije.

Taj zastrašujući zvuk samo je još jedan podsetnik da će uspeh ukrajinskih trupa zavisiti od toga koliko brzo oni mogu da ućutkaju rusku artiljeriju i bacače raketa.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.