Nord Stream worker at controls

Getty Images
Gasovod Severni tok

Cene gasa su skočile nakon što je Rusija dodatno smanjila isporuke gasa Nemačkoj i drugim zemljama centralne Evrope, uz obrazloženje da jedna turbina gasovoda Severni tok 1 mora da bude poropravljena.

Evropske veleprodajne cene gasa u sredu, 278. jula bila je 204,85 evra po megavat satu, što je treća najviša cena u istoriji.

Rekord je oboren 8. marta kada je cena bile 210,50 evra po megavat satu, prema analitičarima Icis-a.

U ovo vreme prošle godine veleprodajna cena gasa u Evropi bila je nešto iznad 37 evra po megavat satu.

Gasovod Severni tok 1 sada radi sa manje od petine normalnog kapaciteta, a u strahu od potpune obustave isporuke gasa, zemlje Evropske unije, uz protvljenje Mađarske, pripremile su krizni plan o uštedi ovog energenta.

Ruska energetska kompanija Gasprom opravdala je najnovije smanjenje, rekavši da je to potrebno kako bi se izvodili radovi na održavanju turbine.

Nemačka vlada je, međutim, saopštila da nema tehničkog razloga Gasprom da ograniči snabdevanje.

Rusija je ranije prekinula isporuke gasa Bugarskoj, Danskoj, Finskoj, Holandiji i Poljskoj zbog njihovog odbijanja da poštuju naredbu Kremlja da račune plaćaju u rubljama, umesto u evrima ili dolarima.

Evropska unija i Ukrajina optužuju ruske vlasti da koriste gas kao „političko oružje“.

U međuvremenu, Poljska tvrdi da će biti „potpuno nezavisna od ruskog gasa do kraja godine“.

Šta je Severni tok 1 i koliko gasa isporučuje?

Gasovod Severni tok 1 proteže se 1.200 kilometara ispod Baltičkog mora od ruske obale kod Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke.

Otvoren je već 10 godina i isporučuje maksimalnih 170 miliona kubika gasa dnevno od Rusije do Nemačke.

On je u vlasništvu i njime upravlja Nord Strim AG, čiji je većinski deoničar ruska državna kompanija Gasprom.

Pre rata u Ukrajini, Nemačka je uvozila više od polovine potrebnih količina gasa iz Rusije (oko 55 odsto) i najveći deo je dolazio preko Severnog toka 1, a ostatak iz kopnenih gasovoda.

Do kraja juna to se smanjilo na nešto više od četvrtine.

Nemačka je pristala i na izgradnju paralelnog gasovoda – Severni tok 2, ali su radovi na njemu obustavljeni neposredno pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Tačnije, Nemačka je odlučila da zamrzne taj projekat kao vid sankcija prema Rusiji.

Severni tok

BBC

Kako je Rusija prekinula snabdevanje i kako to šteti Evropi?

U maju je Gasprom zatvorio gasovod Jamal, koji prolazi kroz Belorusiju i Poljsku, i isporučuje gas Nemačkoj i drugim evropskih državama.

A onda je, sredinom juna, Gazprom obustavio isporuku gasa kroz Severni tok za tri četvrtine – sa 170 miliona kubika gasa dnevno na otprilike 40 miliona kubika.

Početkom jula, zatvorio je Severni tok 1 na deset dana, rekavši da mora da obavi remont.

Sada, nedugo pre nego što ga je ponovo otvorio, Gazsprom smanjuje isporuku gasa na 20 odsto od njegovog maksimalnog kapaciteta – polovinu od onoga što je pre toga isporučivao.

Porast cene gasa

BBC

Ova vest podigla je veleprodajnu cenu gasa u Evropi za 10 odsto u roku od samo jednog dana.

Cena gasa sada je 450 odsto puta veća nego što je bila u ovo vreme prošle godine.

„Tržište je u ovom trenutku toliko tesno da bilo kakav poremećaj u snabdevanju izaziva još veće skokove cene gasa“, kaže Kerol Nakl, izvršna direktorka analitičara Kristol enerdži.

„To bi moglo da dovede do pada evropskih privreda i ubrzavanje puta ka recesiji.“

Ship laying pipeline at sea

Reuters
Nemačka dobija većinu gasa iz Rusije, preko Severnog toka 1

Kako Evropa reaguje na prekid snabdevanja?

Gasprom tvrdi da smanjuje isporuku zato što mora da zatvori jednu od svojih turbina zbog remonta, ali malo ko u Evropi veruje u to.

Nemačka vlada kaže da ne postoje tehnički razlozi da Gazprom ograniči snabdevanje.

Šefica za energetsku politiku EU Kadri Simson za ovaj potez kaže da je „politički motivisan.“

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao je to „otvorenim gasnim ratom koji Rusija objavljuje ujedinjenoj Evropi“.

„Rusija sve više i više koristi gas kao oružje“, kaže Kejt Durijan, saradnica londonske ekspertske grupe Institut za energiju.

„Ona želi da pokaže da je i dalje energetska supersila i da može da izvrši odmazdu za sankcije koje joj je uvela Evropa.“

Šta može da uradi Evropa?

Još od izbijanja rata u Ukrajini, Nemačka pokušava da pronađe alternativni način snabdevanja gasom od Norveške i Holandije.

Ona takođe kupuje pet plovećih terminala kako bi ih postavila u svoje luke i mogla da uvozi tečni prirodni gas iz Katara i SAD-a“, kaže Durijan.

Međutim, to zahteva gradnju novih cevovoda od obale do ostatka Nemačke, što će potrajati nekoliko meseci.

„Ne možete da izgradite zavisnost od ruskog gasa kao što je učinila Nemačka i onda promenite izvor snabdevanja tako brzo“, kaže Nakl.

Italija i Španija pokušavaju da uvezu više gasa iz Alžira.

Nemačka takođe povećava svoju upotrebu uglja i produžava život elektranama koje je planirala da zatvori – uprkos uticaja koje to ima na životnu sredinu.

„Svako je prepušten samom sebi“, kaže Durijan.

„Svako preduzima vlastite korake da reši nestašicu energenata i postiže vlastite sporazume.“

Kako Evropa smanjuje potražnju gasa?

EU je izradila plan prema kom zemlje članice treba da smanje upotrebu gasa za 15 odsto.

Mnogi evropski građani već su i sami počeli da preduzimaju određene korake.

„U Nemačkoj“, kaže Nakl, „ljudi kupuju peći na drva i postavljaju solarne panele.“

Svako radi nešto da smanji vlastitu potrošnju gasa.

„Zato ne smemo da potcenimo koliko su ozbiljno ljudi shvatili mogućnost nestašice gasa.“


Da li se uvođenjem sankcija postižu željeni rezultati
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.