Mourners at George Floyd's coffin in Houston, 9 June

EPA
Ožaloćeni se opraštaju od Džordža Flojda pored kovčega

Sahranu Afroamerikanca Džordža Flojda, čija je šokantna smrt tokom policijskog privođenja izazvala globalne proteste, obeležili su poživi za rasnu pravdu i jednakost.

Govornici u crkvi u Hjustonu, u Teksasu, prisećali su se čoveka čiji je „ѕločin bio samo što je rođen crn.“

Flojd je sahranjen pored majke. Sahrani je prisustvovalo više od 500 ljudi, među kojima i političari i javne ličnosti.

Kandidat za predsednika Amerike demokrata Džo Bajden posetio je Flojdovu porodicu i izrazio saučešće u ponedeljak.

Flojdova smrt je „jedna od velikih tački preokreta u američkoj istoriji“, rekao je potom Bajden za CBS Njuz.

Derek Šovin, koji je kolenom pritiskao Flojdov vrat skoro devet minuta, uhapšen je 29. maja. Optužen je za ubistvo bez predoumišljaja.

Kako izlgeda sahrana?

Sahrani u crkvi u Hjustonu prisustvuje oko 500 ljudi, među kojima i političari i slavne ličnosti.

Guverner Minesote pozvao je ljude da odaju počast tako što će 8 minuta i 46 sekundi stajati u tišini – onoliko vremena koliko je Flojd proveo prikovan za zemlju pre nego što je preminuo.

Kovčeg će potom biti premešten na groblje u Perlendu, južno od Hjustona. gde će Flojd biti sahranjen pored majke.

George Floyd's coffin, 9 June

Getty Images
Kovčeg je u utorak donet u crkvu gde je održana službu

Putukojim će se kovčeg kretati u kočijama ograđen je barijerama, kako bi ljudi mogli bezbedno da odaju počast.

Mausoleum in Pearland Cemetery, 8 June

EPA
Flojd će biti sahranjen u mauzoleju u Perlendu

Šta se dešava sa optuženima?

Policajac iz Mineapolisa optužen za ubistvo Džordža Flojda, Derek Šovin, imao je prvo ročište, a sud mu je odredio kauciju od 1,25 miliona dolara.

Prema rečima tužilaca, ovakvo visoka kaucija određena je zbog „ozbiljnosti optužbi“ i reakcija javnosti. Šovin nije govorio tokom 15-minutnog ročišta, koje je pratio putem video-linka.

Derek Šovin

Reuters
Optuženi Derek Šovin na ročištu se pojavio putem video poziva

Protesti zbog ubistva Flojda se nastavljaju u Americi i svetu, a premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je na mirnu borbu protiv rasizma.

Preostala trojica policajaca, koja su učestvovala u Flojdovom hapšenju, optužena su za saučešništvo i podstrekivanje na ubistvo.

Sva četvorica su razrešena sa dužnosti.

Protesti u Americi otvorili su pitanja o tome šta je neophodno menjati u društvu.
The British Broadcasting Corporation

Takođe, navodni lokalni vođa rasističkog pokreta Kju-kluks-klan (KKK) uhapšen je u američkoj državi Virdžinija pod optužbom da je u nedelju automobilom pokušao da pregazi grupu demonstranata na protestu povodom smrti Džordža Flojda.

Virdžinija: Vođa KKK uhapšen za napad na demonstrante

Hari Rodžers (36) optužen je za nasilničku vožnju u okrugu Henrajko, kao i da je „dao gas“ pre nego što je uleteo u grupu demonstranata.

Hari Rodžers

Henrico Sheriff“s Department/AFP
Hari Rodžers može biti optužen za zločin iz mržnje jer je navodno pokušao da pregazi grupu demonstranata

Rodžersu je u ponedeljak održano prvo ročište u gradu Ričmond, a optužen je za napad i nanošenje telesnih povreda.

Jedna osoba je lakše povređena u incidentu, saoštile su lokalne vlasti.

Rodžers je policiji rekao da je predsednik ogranka KKK u Virdžiniji i najviše rangirani član pokreta belih suprematista koji trenutno nije u zatvoru, prenose američki mediji.

„Optuženi je, prema sopstvenom priznananju i podacima na njegovim društvenim mrežama, priznati vođa neformalne grupe KKK, koji propagira beli suprematizam“, izjavio tužilac okruga Hajnriko Šenon Tejlor.

„To je gnusan zločin koji neće proći nekažnjeno“.

Okupljanje demonstranata ispred statuom u Ričmondu

Getty Images
Guverner Virdžinije naredio je uklanjanje statue generala Roberta Edvarda Lija zbog protesta protiv rasne nepravde

U drugom incidentu koji se u nedelju uveče dogodio u Sijeltu, muškarac je vozilom uleteo u grupu demonstranata i zapucao na njih iz pištolja.

Osumnjičeni je u pritvoru, a 27-godišnji muškarac koji je ranjen iz pištolja nalazi se u bolnici, navode lokalne vlasti.

Trinaesti dan protesta u SAD

Sjedinjene Američke Države (SAD) ušle su u trinaesti dan mirnih protesta protiv rasizma i policijske brutalnosti.

Mnogi demonstranti učestvuju na bilo kakvom protestu po prvi put u svom životu, koji su nakon smrti Džordža Flojda osetili ad jednostavno ne mogu više da sede kod kuće, javlja BBC iz Vašingtona.

Demonstracije u Vašingtonu, 6. jun 2020.

Getty Images
Demonstranti u Vašingtonu kažu da nema predaje

„Stotine smrti nisu usnimljene kamerom, ali mislim da je grozomora i očigledna mržnja koja izbija iz videa naterala ljude da se trgnu“, kaže za BBC Sarina Leroj, demonstrankinja iz Merilenda.

Desetine hiljada ljudi šetalo je ulicama glavnog grada Vašingtona, a policija je blokirala sve prilaze Beloj kući. MasovneSmrt Džordža Flojda: Policajac osumnjičen za Flojdovo ubistvo imao prvo ročište pred sudom, lokalni vođa KKK uhapšen zbog napada na demonstrante, demonstracije održane su i u Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu i San Francisku.

Protesters in Bristol pull down a statue of slave trader Edward Colston
The British Broadcasting Corporation

Protesta je bilo i u Madridu, Pragu, kao i širom Velike Britanije.

U Bristolu, demonstranti su srušili statuu Edvarda Kolstona, poznatog trgovca robovima.

Boris Džonson pozvao na mirnu borbu protiv rasizma

Premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je svoje sugrađane da se „mirno, zakonito“ bore protiv rasizma i diskriminacije.

U autorskom tekstu za najpoznatiji britanski list namenjen crnoj publici Voice, premijer ističe da vlada ne može zanemariti ljutnju i „neosporni osećaj nepravde“ zbog ubistva Džordža Flojda.

Boris Džonson

BBC
Premijer Velike Britanije pozvao je demonstrante na mirnu borbu protiv rasizma

On je podvukao da postoji rizik da manjina „potkopa i ugrozi“ proteste napadima na policiju i uništavanjem imovine.

Džonson je juče ocenio da su pojedinci „razbojničkim“ ponašanjem i sukobima sa policijom naneli štetu protestima protiv rasizma.

Velika Britanija je, navodi Džonson, poslednjih decenija učinila „ogromne korake“ u borbi protiv rasizma, ali moralo se učiniti više.

On je istakao da ljudi imaju pravo da protestuju, ali da nasilje predstavlja „izdaju“ načela za koja se demonstranti zalažu.

Protesti u Velikoj Britaniji za danas su najavljeni u više gradova, uključujući London i Oksford.

Kako jeDžordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Šovin, belac, kako mu drži koleno na vratu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Šovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.


10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule proteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. februar 2012.

Picture of Trayvon Martin

Getty Images

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Michael Brown

Getty Images

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međunarodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policajaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

Placard with Sandra Bland's face

Getty Images

Dvadesetosmogodišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

Dvadesetosmogodišnja studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.