Smrt Džordža Flojda: Uklanjaju se spomenici Kolumbu, Tramp nastavlja kampanju na dan kada je ukinuto ropstvo

Dok lokalne vlasti u pojedinim američkim gradovima uklanjaju spomenike Kristoforu Kolumbu, Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da će kampanju za izbore nastaviti 19. juna, na Dan slobode, kojim se obeležava ukidanje ropstva.

Posle nekoliko meseci pauze u kampanji zbog korona virusa, Tramp će održati miting u Tulsi u saveznoj državi Oklahomi.

Iz njegovog izbornog štaba saopštili su da je Republikanska stranka ponosna na ulogu u američkog Građanskom ratu i u borbi za ukidanje ropstva.

Grupe demonstranta u Sjedinjenim Američkim Državama srušile su spomenike moreplovcu Kristoforu Kolumbu i vođama Konfederacije iz vremena Građanskog rata.

• Milo za drago – pojedine zemlje sad kritikuju Ameriku zbog ljudskih prava
• Mural koji je postao simbol borbe protiv rasizma
• Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje

Spomenik Džefersonu Dejvisu, predsedniku južnjačke Konfederacije koja nije želela da ukine ropstvo, srušen je u Ričmondu u saveznoj državi Virdžiniji.

U istom gradu srušen je i spomenik Kolumbu, zapaljen i bačen u obližnje jezero.

Antirasistički protesti širom Amerike ponovo su doveli do rasplamsavanja debate o istorijskim spomenicima u SAD.

To se pre svega odnosi na spomenike podignute u čast boraca i vođa vojske Konfederacije, odnosno američkog juga za vreme Građanskog rata u periodu od 1861. do 1865. godine.

Spomenik Kolumbu srušen je i u gradu Sent Pol u Minesoti. U Majamiju je oštećen spomenik slavnom moreplovcu, a u Bostonu mu je otkinuta glava.

Mnogi ljudi u Americi slave sećanje na Kolumba koji su u istorijskim udžbenicima vodi kao istraživač koji je u 15. veku otkrio „Novi svet“.

Aktivisti koji se bore za prava američkih starosedelaca dugo se već protive tim proslavama uz obrazloženje da su Kolumbove ekspedicije dovele do kolonizacije i genocida na njihovim precima.

Šta je još rekao Flojdov brat?

Dan posle sahrane Flojda u Hjustonu, članovi komiteta za pravna pitanja slušali su svedočanstva aktivista za borbu za ljudska prava i predstavnika policije.

Komitet planira da do 4. jula pošalje predlog članovima Kongresa koje sve zakonske promene su potrebne borbi protiv policijske brutalnosti i rasne nepravde.

„Ovde sam da vas zamolim da zaustavite sve ovo. Zaustavite patnju. Džordž je tražio pomoć i nije je dobio. Molim vas – čujte nas me, poslušajte našu porodicu, poslušajte ljude koji su na ulicama širom sveta – oni vam kažu da je dosta“.

Predsednik komiteta, demokrata Džerold Nadler kazaoa je da svi moraju da znaju da Džordž Flojd nije samo ime koje ljudi skandiraju na ulicama.

„On je bio čovek. Imao je porodicu i mi oplakujemo njegovu smrt“, istakao je Nadler.

Prema predlozima demokrata, stavljanje kolena na vrat bi se proglasilo za nelegalnu metodu prilikom hapšenja.

Pored toga, predviđeno je uvođenje antirasističkih treninga među policajcima, a policajcima koji su otpušteni ne bi bilo dozvoljen prijem u drugu bezbednonu službu.

Još nije jasno da li će ove promene dobiti podršku i republikanaca.

Republikanac Džim Džordan rekao je da ja sada vreme za istinski razgovor i debatu u cilju pronalaženja pravih rešenja.

Istovremeno, on je pohvalio poteze predsednika Donalda Trampa od početka krize.

Kako izgleda sahrana?

Sahrani u crkvi u Hjustonu prisustvovalo je oko 500 ljudi, među kojima i političari i slavne ličnosti.

Guverner Minesote pozvao je ljude da odaju počast tako što će osam minuta i 46 sekundi stajati u tišini – onoliko vremena koliko je Flojd proveo prikovan za zemlju pre nego što je preminuo.

Kovčeg je potom biti premešten na groblje u Perlendu, južno od Hjustona. gde je Flojd sahranjen pored majke.

Promenjena definicija rasizma u rečniku

Američki rečnik Mirijam Vebster promeniće definiciju reči rasizam posle mejla koji je stigao od mlade Afroamerikanke.

Kenedi Mičam, studentkinja sa Drejk univerziteta u Ajovi, navodi da bi definicija trebalo da se odnosi i na sistematsku represiju.

Urednik rečnika je reagovao i promenio definiciju.

Mičam je srela ljude koji su joj skrenuli pažnju na definiciju u rečniku kojom su se branili da nisu rasisti zbog odnosa prema ljudima druge boje kože.

„Morala sam svima da govorim da ta definicija ne predstavlja ono što se zaista dešava u svetu“, kazala je ona za televiziju CNN.

„Rasizam u današnje vreme nije predrasuda. Postoji sistematski rasizam koji pogađa mnoge crne Amerikance“.

Šta se dešava sa optuženima?

Policajac iz Mineapolisa optužen za ubistvo Džordža Flojda, Derek Šovin, imao je prvo ročište, a sud mu je odredio kauciju od 1,25 miliona dolara.

Prema rečima tužilaca, ovakvo visoka kaucija određena je zbog „ozbiljnosti optužbi“ i reakcija javnosti.

Šovin nije govorio tokom 15-minutnog ročišta, koje je pratio putem video-linka.

Protesti zbog ubistva Flojda se nastavljaju u Americi i svetu, a premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je na mirnu borbu protiv rasizma.

Preostala trojica policajaca, koja su učestvovala u Flojdovom hapšenju, optužena su za saučešništvo i podstrekivanje na ubistvo.

Sva četvorica su razrešena sa dužnosti.

Boris Džonson pozvao na mirnu borbu protiv rasizma

Premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je svoje sugrađane da se „mirno, zakonito“ bore protiv rasizma i diskriminacije.

U autorskom tekstu za list Vojs (Voice) – najpoznatiji britanski list namenjen crnoj publici – Džonson ističe da vlada ne može zanemariti ljutnju i „neosporni osećaj nepravde“ zbog ubistva Džordža Flojda.

On je podvukao da postoji rizik da manjina „potkopa i ugrozi“ proteste napadima na policiju i uništavanjem imovine.

Džonson je ocenio da su pojedinci „razbojničkim“ ponašanjem i sukobima sa policijom naneli štetu protestima protiv rasizma.

Velika Britanija je, navodi Džonson, poslednjih decenija učinila „ogromne korake“ u borbi protiv rasizma, ali moralo se učiniti više.

On je istakao da ljudi imaju pravo da protestuju, ali da nasilje predstavlja „izdaju“ načela za koja se demonstranti zalažu.

Kako je umro Džordž Flojd?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju, pa su mu stavljene lisice. Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Šovin, belac, kako mu drži koleno na vratu, čime mu onemogućava da ustane, dok Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Šovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli.

Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule proteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. februar 2012.

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međunarodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policajaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

Dvadesetosmogodišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

Dvadesetosmogodišnja studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]