sonja savić

Ranko Tomic/Wikimedia
Snimio Ranko Tomić, 1995. Sonja na stubu ograde ispred zgrade Tehničkog fakulteta u Beogradu

Maestralno odigrane uloge u nekim od najpoznatijih filmova srpske kinematografije donele su Sonji Savić status zvezde domaćeg filma.

Reditelj Srđan Dragojević, koji je režirao film „Mi nismo anđeli“, u kojem je Sonja tumačila ulogu Marte, sestru Nikole, fatalnog zavodnika kojeg je igrao Nikola Kojo, kaže za BBC na srpskom da je glumica posedovala tu „više od života“ glumačku harizmu.

„Bila je pomalo vanzemaljac i nisu je zanimale obične, trivijalne stvari, kako u životu, tako i u glumi“, rekao je Dragojević.

Sonja Savić je preminula 23. septrembra 2008, u 47. godini u Beogradu, ostavivši iza sebe brojne filmove i sećanja.

Jedini izbor za ulogu Marte u „Anđelima“

Dragojević kaže da je Sonja bila njegov jedini izbor za ulogu u filmu.

Dodaje da je strahovao da li će pristati i dogovoriti se sa producentom jer su „ipak snimali diplomski, debitanski film“.

Seća se da joj se scenario jako dopao i da je pristala iz prve da igra u filmu.

„Odmah je ukačila da realizam nije ključ filma, već veoma stilizovana komedija, nesvojstvena našoj redovnoj produkciji“,

„I u ovom filmu uspela je da pokaže svoj neobičan talenat, koji je počivao na neobičnoj kompleksnoj ličnosti“, dodaje Dragojević.

Seća je se kao neposredne osobe, koja se ponašala kao ortak i kojoj nije padalo na pamet da za sebe traži nešto posebno, s obzirom na glumački status koji je imala.

„Znala je da je upala u grupu entuzijasta i jako joj je prijao taj andergraund status snimanja sa mikro budžetom, gde sve počiva na ljubavi prema filmu“, kaže reditelj za BBC na srpskom.


Pogledajte i kako najbolje da uživate u performansu dok ga gledate

Kako se umetnice osećaju dok izvode performans i kako publika može više da uživa u njemu.
The British Broadcasting Corporation

„Ona je bila nova Eleonora Duze“

Zoran Cvijanović, glumac, njen prijatelj i kolega sa klase s kojim je igrala u filmu „Leptirov oblak“ pristetio se druženja sa Sonjom u intervjuu emitovanom u emisiji „Inspiracija dana – inspiracija noći„, autorke Žane Karaklajić

„Sonja i ja smo odrasli zajedno.

„Živeli smo zajedno Slavko Štimac, ona i ja. Mikaina, njena mama bi nam dala kola, a u tom trenuku smo imali po 19 godina. Bila je to velika količina poverenja koju smo imali među sobom“, kaže Cvijanović.

Nešto kasnije upisali su i Fakultet dramskih umetnosti i klasi profesora Minje Dedića.

Na klasi su uz njih dvoje bili i Žarko Laušević, Branimir Brstina, Svestilav Bule Goncić, Andreja Maričić, Gordana Šuvak, Olivera Ježina, Suzana Petričević, Vladimir Ilić i Dubravka Živković

„Imao sam sreće da budem sa njom na klasi.

„To je jedna tema o kojoj vrlo često razmišljam. Mislim o Sonji i stalno stignem do toga da, u stvari, postoje ljudi koji su toliko talentovani da se taj talenat pokaže kao zvezda padalica. Ti kada ga vidiš, on je tako blještav i brzogoreći, šokira te i iznenadi kad ta osoba tako brzo i nepotrebno nestane“, kaže u intervjuu Cvijanović.

Misli da je Sonjin talenat bio toliko veliki da on nije mogao drugačije da se pokaže i da traje.

Prisetio se i razgovora sa pokojnim profesorom Dedićem.

„On nas je držao u tom nekom pedagoškom formatu da slučajno ne podlegnemo nekom preteranom egomanijaštvu, nekom odnosu kada sebi daješ za pravo da si značajan po ovome ili onome,

„Zbog toga nismo imali prilike da čujemo ni od jednog od nas nešto tako, a bio je tu i Žare Laušević, Brstina, ljudi koji su se pokazali kao divni glumci“, dodaje Cvijanović.

Zbog profesorovog pristupa nikad nisu bili sto odsto sigurni da li su nešto dobro uradili.

Zato ga je iznenadilo kada mu je tokom susreta rekao „Cvijanoviću da li ste vi svesni da je to bila nova Eleonora Duze“. (Jedna od najvećih glumačkih zvezda i ikona Lepe epohe (Belle Époque).

„Na tome sam mu jako zahvalan, što sam to čuo do njega. To je Sonja“, završio je Cvijanović.

sonja savić

FONET/BOŽIDAR PETROVIĆ

Centar „Sonje Savić“- zaostavština za mlade i kreativne ljude

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku od 2011. godine svakog septembra organizuju manifestaciju „Sonjin septembar“.

„Naša ustanova se bavi Sonjinim samostalnim autorskim radom koji je usledio nakon njene karijere filmske zvezde u mejnstrim produkciji“, naveo je kustos ove galerije Predrag Živković u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Voljom Sonjine majke Mikaine Savić poverena im je glumičina umetnička zaostavština koju čine: fotografije, audio i video zapisi, završeni video radovi, dokumentarni i igrani filmovi, video snimci pozorišnih predstava u kojima je nastupala, mnogobrojni lični predmeti kao i porodična kuća i imanje u Donjoj Gorevnici kod Čačka.

Živković ističe da se oni ne bave privatnim životom i kontroverzama koje i dalje prate lik i delo glumice.

„Usredsređeni smo na proučavanje i afrimaciju njenog umetničkog, autorskog rada koji je nedovoljno poznat čak i stručnoj javnosti“, ističe kustos.

Na sajtu umetničke galerije „Nadežda Petrović“ u kojoj se nalazi legat Sonje Savić piše da stručni tim iz ove institucije intezivno radi na projektu osnivanja Multimedijalnog centra pod glumičinim imenom.

Između ostalog piše i da bi centar trebalo da postane mesto okupljanja mladih, kreativnih ljudi koji će, podstaknuti Sonjinim stvaralaštvom i inspirisani njenim sveukupnim beskompromisnim angažmanom, stvarati autentična dela u oblastima alternativnog pozorišta, filma, videa, muzike i vizuelnih umetnosti.

Problem zbog ulice koja bi nosila njeno ime

Početkom 2020. godine, Violeta Marković, odbornica u Skupštini opštine Čačak, izazvala je buru u javnosti izjavom da nijedna ulica neće nositi ime Sonje Savić u ovom gradu, jer to „ne bi bila dobra poruka mladima zbog načina života koji je vodila“.

Ova njena izjava izazvala je mnogo reakcija na društvenim mrežama, a komentari na Tviteru su uglavnom kritikovali obrazloženje čačanskih zvaničnika.

Oglasili su se potom i iz Komisije za određivanje naziva ulica Čačka, rekavši da postoji mogućnost da neka ulica ponese njeno ime, „kada na red dođu“ gradski park ili seosko naselje Donja Gorevnica u kojem je odrastala.

Ko je bila Sonja Savić

Sonja Savić je bila jugoslovenska i srpska glumica, a neke od najznačajnijih uloga je ostvarila u filmovima snimanim osamdesetih godina 20. veka.

Rođena je u Čačku 15. septembra 1961. godine.

Prvi put je glumila na filmu sa šesnaest godina u Leptirovom oblaku Zdravka Randića.

Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu je upisala već posle drugog razreda gimnazije, i diplomirala u klasi profesora Minje Dedića 1982. godine.

Glumila je u više od 50 filmova – Živeti kao sav normalan svet, Šećerna vodica, Davitelj protiv davitelja, Balkanski špijun, Una, Crna Marija iMi nismo anđeli, između ostalih.

Dobitnica je najznačajnijih glumačkih priznanja, poput nagrada „Zlatna arena“, „Carica Teodora“ i „Ćele Kule“ i nagradu žirija u Veneciji.

Poslednju glavnu ulogu je odigrala 2005. godine u filmu Jug jugoistok, a poslednje pojavljivanje je bilo na filmu Zabranjena ljubav.

Režirala je nekoliko filmova, družila se sa Milanom Mladenovićem iz benda EKV i novotalasnom rokenrol ekipom iz Beograda, pokušala da studira teologiju.

Preminula je navodno od prekomerne upotrebe droge 23. septembra 2008. godine u stanu u Beogradu.

Sahranjena je u Donjoj Gorevnici kraj Čačka.

Na Svetski dan pozorišta, 27. marta, prošle godine se lik Sonje Savić našao među najpoznatijim glumcima Srbije na serijalu markica koje su objavile Pošte Srbije.


„Za tebe #VažnoJe“: Mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravlju
The British Broadcasting Corporation

Pogledajte i video o tome gde možete pronaći mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravlju


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.