Demonstracije u Beogradu i Vašingtonu

Getty Images
Beograd 5. oktobra 2000. godine (slika levo) i Vašington 6. januara 2021. godine (desno)

Tekst je apdejtovan 30. novembra

Članovi Čuvara zaveta, grupe kojoj se dva meseca sudilo da je organizovala napad na američki Kongres u januaru 2021. godine u želji da Donald Tramp ostane predsednik Sjedinjenih Država, gledali su snimke i planirali rad proučavajući organizaciju 5. oktobra – demonstracija posle kojih je smenjen režim bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

„Sada moramo da uradimo ono što su ljudi u Srbiji učinili kada je Milošević pokrao njihove izbore – da ne prihvatimo rezultate i organizujemo masovni marš na skupštinu“, napisao je predvodnik Čuvara zaveta Stjuart Rouds u grupnoj prepisci.

Rouds se teretio za „oružanu pobunu“ sa ciljem sprečavanja mirne predaje vlasti u Americi, a prepiska u kojoj se pominje Srbija je objavljena uz druge materijale sa suđenja na sajtu Okružnog suda američkog Distrikta Kolumbija.

Naoružani demonstranti su 6. januara 2021. godine upali u samo sedište američke demokratije, pokušavajući da spreče Kongres da potvrdi pobedu Džozefa Bajdena na američkim predsedničkim izborima.

Tada odlazeći predsednik Donald Tramp tvrdio je da je pokraden na izborima održanim dva meseca ranije, a tog dana okupio je u Vašingtonu pristalice, poručivši da se „krađa mora zaustaviti“.


Rouds osuđen, preti mu 20 godina zatvora

Posle dvomesečnog suđenja i trodnevnog većanja, porota je proglasila Stjuarta Roudsa, osnivača Čuvara zaveta, krivim za zaveru sa ciljem da spreči Džozefa Bajdena da preuzme dužnost predsednika posle izbora 2020.

On je planirao oružanu pobunu kako bi zaustavio prenos vlasti sa Donalda Trampa na Bajdena, rekli su tužioci.

Stjuart Rouds

Reuters
Stjuart Rouds

Sudilo se i Džesiki Votkins, Keli Megs, Kenetu Harelsonu i Tomasu Koldvelu, koji su upali u zgradu Kapitola zajedno sa Roudsom.

Megs je u utorak takođe proglašena krivom, a ona i Rouds se suočavaju sa maksimalnom 20-godišnjom zatvorskom kaznom.

Ostali optuženi su oslobođeni krivice po optužbi za pobunjeničku zaveru, ali je svih pet proglašeno krivim za ometanje službenog postupka.

Rouds, za koga tužioci kažu da je delovao kao „general na bojnom polju“ tokom nereda, proglašen je krivim i za manipulisanje dokumentima.

Oslobođen je po dve druge optužbe za zaveru.

Advokati Rousa rekli su da nisu zadovoljni ishodom, ali ni da tužioci nisu ostvarili jasnu pobedu.

Oni nameravaju da se žale na osuđujuće presude.

Rhodes

Reuters

Prema zvaničnim podacima, za Bajdena je glasalo nešto više od 81 milion Amerikanaca, odnosno 51,3 odsto izašlih birača, dok je Trampa podržalo 46,9 odsto ili više od 74 miliona glasača.

Posle Trampovog govora, okupljeni su krenuli na Kapitol.

U neredima je poginulo petoro ljudi, a ukupno je podneto više od 860 krivičnih prijava protiv učesnika protesta.

Srđa Popović, aktivista, jedan od osnivača pokreta „Otpor“ i organizatora petooktobarskih demonstracija u Beogradu, poređenje demokratskih promena u SR Jugoslaviji i napad na američki Kapitol smatra „dosta neozbiljnim“, jer su razlike između američkih i srpskih protesta „bezbrojne“.

„Ovi događaji se razlikuju suštinski i strateški.

„U prvom slučaju radilo se o odbrani izborne volje građana Srbije, dok je u drugom slučaju reč o nasilnim protestima pristalica kandidata koji je američke izbore izgubio, pa time i pokušaju ometanja demokratske tranzicije vlasti“, objašnjava Popović za BBC na srpskom, koji je rektor Univerziteta Sent Endruz i direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju (CANVAS).


Pogledajte snimak upada u američki Kongres

Naoružane pristalice predsednika Trampa upale su u zgradu Kongresa.
The British Broadcasting Corporation

Kako je petooktobarska strategija stigla do Kapitola?

Džozef Bajden pobedio je Donalda Trampa na američkim izborima, održanim 6. novembra 2020.

Dan kasnije, Stjuart Rouds, predvodnik desničarske grupe Čuvara zaveta, poslao je članovima link ka sajtu Bitchute.com.

Prepiska članova Čuvara zaveta objavljena je tokom sudskog postupka protiv Roudsa.

Link je vodio na video „Procedura korak po korak, kako smo pobedili kada je Milošević pokrao izbore“.

Na snimku, koji je objavio korisnik imenovan kao Aleksandar Savić, muškarac govori u kameru o tome kako je navodno organizovan protest 5. oktobra.

Rouds je napisao da je u „direktnom kontaktu“ sa Savićem, kao i da su snimci koje je objavio „izvrsni“.

Novinari BBC-ja nisu uspeli da stupe u kontakt sa osobom koja je objavila video, niti da utvrde njegov identitet.

Niko ko se zove Aleksandar Savić, ili izgleda kao čovek sa snimka, nije imao značajnu ulogu u protestima protiv vlasti Slobodana Miloševića, kaže Srđa Popović.

„Gospodina Savića niko od nas nikada nije video i naravno da on nije bio među organizatorima protesta 2000. godine“, dodaje osnivač „Otpora“.

Šta je Savić savetovao Trampovim pristalicama?

Lider Čuvara zaveta naveo je i pisane savete i tvrdnje, koje je Savić navodno uputio ovoj organizaciji sa osvrtom na petooktobarske demonstracije:

„Mirni protesti, dobro organizovani.

„Potpuna građanska neposlušnost, oni nisu vaši predstavnici. Oni su vlada pod stranim uticajem.

„Povežite se sa lokalnom policijom i organizujte se u lokalnim zajednicama da biste ostali bezbedni (ovaj korak nam ne treba).

„Mi smo izašli na ulice i počeli da se suprotstavljamo protivnicima. Znam, to nije prijatno, ali to mora da se uradi kada institucije prestanu da postoje.

„Milioni ljudi su izašli na ulice u našoj prestonici. Barikade nisu mogle da ih zaustave, a ni policajci nisu bili dovoljno odlučni da to urade.

„Posle nekoliko sati goloruke borbe, policija i vojska su se udružili sa ljudima.

„Uleteli smo u skupštinu.

„I zapalili lažnu državnu televiziju.

„POBEDILI SMO.


Amerika i teorije zavere: Gde su Kjuanon pristalice godinu dana kasnije
The British Broadcasting Corporation

Rouds je objavio ovaj plan „Šta mi, kao narod, moramo da uradimo“ u odeljku „Poziv na akciju“ na sajtu Čuvara zaveta Kasnije 10. novembra 2020. godine, dodaje se u zapisima sa suđenja.

Dva meseca kasnije, u zgradu američkog Kapitola upalo je između 2.000 i 2.500 ljudi, među kojima su pored Čuvara zaveta (Oath Keepers) bili i pripadnici desničarskih organizacija Ponosni momci (Proud boys), a mnogi demonstranti nosili su i oružje, o čemu je izveštavao BBC.

Da li su protesti u Beogradu i napad na Kapitol uporedivi?

Izbori u Srbiji 2000. i oni u Sjedinjenim Državama 2021, održani su u potpuno drugačijim uslovima,

„Tramp je populista i nedemokratski lider koji je delovao u demokratskom sistemu i rado bi urušio institucije, samo da je to mogao.

„Međutim, reč je o staroj demokratiji sa jakim ustanovama i vladavinom prava, čak su i mnogi iz Republikanske stranke odbili da učestvuju u tome“, kaže Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.


Pogledajte detaljniju priču o petooktobarskim demonstracijama u Beogradu:

Peti oktobar dve decenije kasnije: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000.
The British Broadcasting Corporation

Iste godine kada je Slobodan Milošević odbio da prihvati rezultate predsedničkih izbora, vođena je trka za mesto predsednika Amerike između republikanca Džordža Buša i demokrate Ala Gora.

Odluku o pobedniku doneo je Vrhovni sud 12. decembra – Buš je postao predsednik tesnom pobedom u saveznoj državi Florida, a Gor je već sutradan čestitao protivkandidatu, rekavši da „prihvata odluku suda, iako sa njom nije saglasan“.

Srđa Popović ističe da je Gor priznao poraz iako je izgubio „izbore sa desetinama miliona birača za neverovatnih 360 glasova“ i da je to najbolji primer razlike između demokratske kulture u Srbiji i Americi.

„Tako se poštuju institucije“, dodaje aktivista i profesor.

Jedinstvo i društveni konsenzus još su neki od važnih faktora po kojima se razlikuju beogradski i vašingtonski protesti, kaže Popović.

Dok su se u Srbiji studenti, opozicioni političari, rudari, poljoprivrednici i ljudi iz drugih društvenih grupa udružili u odbrani izbornih rezultata, marš na Kapitol predvodili su predstavnici „ideološke margine“ u američkoj politici, kaže profesor.

„Istorijski, nijedan društveni protest koji nije postigao šire jedinstvo nije imao šansu za uspeh, čime je ova razlika još bitnija“, dodaje.

Grafika

BBC
Grafika

Profesor Vladisavljević uviđa „veliku razliku“ u masovnosti protesta u Srbiji 2000. i Americi 2021. godine.

„Često se dešava da oni koji protestuju pokušavaju da nadomeste odsustvo velikog broja učesnika radikalizacijom oblika delovanja.

„Očigledno je bilo da su oni u Americi i nedemokratski usmereni i da su koristili nasilna sredstva, što je potpuno suprotno od petooktobarskih demonstracija“, ocenjuje on.

U napadu na Kapitol Srđa Popović je video „čitavo izobilje nasilne koreografije, taktičke opreme i akcije, kao i oružja“, što u Srbiji dve decenije ranije nije bio slučaj.

On kaže da za nasilje u Beogradu nisu bili odgovorni lideri i organizatori protesta, koji su „i pre i za vreme petooktobarskih događaja jasno i neprekidno apelovali na nenasilno rešenje i izbegavanje konfrontacije sa policijom“.

Profesor Vladisavljević smatra da su u Beogradu demonstranti bili i isprovocirani delovanjem policije, dok je u Vašingtonu slika bila drugačija, pa su „više demonstranti provocirali policiju“.

„Vandalizama je naravno bilo i prilikom upada u skupštinu u Beogradu, ali je to bio samo vrh ledenog brega, gde je samo grupica od ukupnog broja ljudi uletela u zgradu, a u Vašingtonu je to praktično bila glavna stvar“, objašnjava.

Tramp nije prisustvovao neredima u američkom Kongresu.

To je još jedna i „verovatno najbanalnija razlika“, u poređenju sa scenama viđenim u oktobru 2000. godine na beogradskim ulicama, primećuje Srđa Popović.

„Lideri opozicije i mi iz ‘Otpora’ u Srbiji bili smo petog oktobra rame uz rame sa građanima, dok je lider mitinga ‘Zaustavite krađu’ njegove pristalice poslao u marš na Kapitol, a razvoj događaja pratio putem TV ekrana iz Bele kuće“, zaključuje on.


Pogledajte fotografije nastale 6. januara u Vašingtonu:

Fotograf Mel D. Kol bio je u sred gomile ljudi.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.