Tek što je je zaživela akcija odlaganja otpada u posebne mašine za prikupljanje, pojavili su se i problemi.
„Novi reciklomat u Ulici cara Dušana u Beogradu. Već dva dana je pun.
„Nigde nije naveden broj gde treba javiti da je potrebno da se isprazni. Da li neko zna?“, napisala je Marijana Vuković na Fejsbuku proteklog vikend.
Slični problemi zabeleženi su u različitim delovima Beograda, kao i Kragujevca, gde su u proteklih mesec i po dana postavljene mašine u koju se ostavljaju različite vrste otpada spremnog za recikliranje.
- Šta je reciklomat i na koji način pretvara otpad u kredit za prevoz
- Sedam pitanja i odgovora o plastici koju svakodnevno koristimo
- Može li Beograd da bude Zelena prestonica Evrope
Iz kompanije Globaltel, idejnog tvorca reciklomata, poručuju da je ugovorom definisano da se aparati prazne najmanje jednom dnevno.
Pražnjenje treba da vrši specijalizovana firma za upravljanje ambalažnim otpadom – Sekopak, koja angažuje mrežu sakupljača i saradnika.
„Na 70 odsto popunjenosti reciklomata šalje se poruka kolegama iz `Sekopaka`, na 90 druga, i na 100 odsto popunjenosti šalje im se treća poruka“, kaže za BBC Aleksandar Stankov, direktor Globaltela.
Dodaje da su ta obaveštenja umrežena, te da nema potrebe da građani javljaju o popunjenosti aparata.
Ako to ipak žele, to mogu da prate preko njihovog sajta reciklomat.rs.
U ponedeljak ujutro, kada je BBC pristupio sajtu, moglo se videti da su dva reciklomata na beogradskoj Opštini Stari grad u prekidu – u Višnjičkoj ulici i na teniskim terenima na Dorćolu, a da je jedan na Čukarici neaktivan.
Na sajtu je prikazano 19 lokacija, a najavljeno je da će tokom tri meseca trajanja ove akcije reciklomati biti postavljeni na 25 adresa.
Kad je Marijana Vuković zapazila da je reciklomat pun, na sajtu firme je, kaže, pisalo da radi.
„Elektronika im očigledno nije dobro povezana, a nigde ne piše kome se obratiti“, kaže Vuković za BBC na srpskom.
Ova penzionerka živi u blizini aparata u Ulici cara Dušana na Dorćolu.
„Razgovarala sam sa ženom iz obližnjeg kioska i ona mi je rekla da je došao čovek sa dve pune kese, pošto nije moglo sve da stane, on je ostavio pored.
„Sve je kod nas tako… Sad se to smeće tako skuplja okolo“, kaže Vuković.
Ona vodi bitku i sa gradskim komunalnim službama, koje obaveštava čim se podzemni kontejneri napune – a to, kaže, bude za kratko vreme.
Napominje da bi dobro bilo da se, kao u inostranstvu, dobija novac za ambalažu koja se daje za recikliranje.
Misli da bi to povećalo odziv ljudi.
„Da se to naplaćuje, ne bi bilo plastike po ulici.
„Reciklomat sam jednom iskoristila dosad, meni nisu važne pare – dala sam u humanitarne svrhe to nešto što sam dobila, ali sam se bavila ekologijom i po struci i do toga mi je generalno stalo“, kaže Vuković.
Kako radi aparat?
Zeleni prsten ukazuje da je mašina spremna za prijem novog predmeta.
Kada aparat uvuče predmet, na displeju sa desne strane se prikaže koju vrstu ambalaže je aparat prepoznao i primio.
Zauzvrat se dobija određenu svotu novca.
U zavisnosti od toga da li je plastična, tertrapak, staklena ili limenka može doneti i do 15 dinara koji se mogu iskoristiti na tri načina – za plaćanje gradskog prevoza, kupovinu kredita za telefon u mreži „Globaltel“ ili kao humanitarna pomoć.
Ako mašina ne prepozna materijal, vratiće, i tako tri puta.
„Dogodi se da se zbog nepravilne upotrebe reciklomata neki od predmeta zaglavi na kraju pokretne trake, tu je potrebno malo razumevanje kako funkcioniše i da se pravilno upotrebljava.
„Dešavalo se da pronađemo i kamen unutra“, ističe direktor kompanije.
Kako dođe do zagušenja?
Može da se desi da se tokom popodneva isprazni aparat, a da se, recimo, posle neke žurke ili okupljanja za kratko vreme napuni limenkama ili flašama.
Takav slučaj su, kaže Stankov, imali u Studentskom gradu, ali ljudi iz Sekopaka tokom noći dobiju obaveštenje i ujutro njihove ekipe isprazne aparat.
„Imate jedan period od jedan dva uveče, pa do šest sedam ujutro kada reciklomat ispisuje na ekranu Mašina je puna.
„Sekopak radi sedam dana u nedelji, tako da nema te vrste propusta“, navodi Stankov.
„Globaltel„ u vlasništvu Željka Mitrovića
Firma Globaltel je u većinskom vlasništvu kompanije Pink Željka Mitrovića.
On je nedavno govorio o ekološkom profilisanju ove globalne telefonije i reciklomatima.
„U ovoj opštoj ekološkoj euforiji, u vremenima i elementu gde je cela planeta dobila `izliv ekologije u mozak` i mi smo rešili da pronađemo svoje mesto pod zvezdama, da budemo ekološki ispravni.
„Pokušavamo da damo ozbiljan ekološki doprinos, ali je danas u opštoj ekološkoj šizofreniji, tanka je granica između stvarno dobrih ideja i zahteva i onoga što se zove licemerje“, rekao je Mitrović u intervjuu za portal Pink.rs.
U vlasništvu Željka Mitrovića su i Pinkov istraživački i razvojni centar, Leteći automobili (Flying car), Turbo mlaznice, spoj digitalne platforme i filmskog sadržaja – Apolon, Artemida, televizijski kanali Red i Vesti, ali i avio kompanija Er Pink.
Kakav je odziv?
Prodavačica iz radnje pored reciklomata u Višnjičkoj ulici za BBC kaže da komšije redovno dolaze i ostavljaju ambalažu.
„I kad ne uzimaju pare, dođu, ostave, hoće da raspreme dvorišta ili nešto svoje od otpada.
„Aparat je jutros bio u prekidu, jer je bio pun, ali su dolazili da ga isprazne“, rekla je ona.
Iz kompanije Globaltel poručuju da su zasad vrlo zadovoljni akcijom i odzivom ljudi.
Dosad je reciklirano više od 250.000 pojedinačnih ambalaža, podaci su njihovog sajta.
„Uglavnom su pozitivne reakcije i ljudi žele da se reciklomati postave na što više mesta“, zaključuje Stankov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
