Srbija i Kosovo: U Mitrovici uhapšen „jedan od organizatora napada na KFOR“, Kurti predstavio plan za rešenje krize

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.

Međunarodni zvaničnici kao izlaz iz problema vide nove izbore u četiri opštine na severu Kosova, posle aprilskih koje su Srbi masovno bojkotovali, a na kojima su sa tek nekoliko procenata glasova za nove gradonačelnike pobedili predstavnici Albanaca.

Aljbin Kurti, kosovski premijer, predstavio je 13. juna plan u pet tačaka za smirivanje napetosti, a istog dana Kosovska policija u Mitrovici je uhapsila Srbina koga sumnjiči da je „jedan od organizatora napada na pripadnike KFOR-a“ krajem maja, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja.

Prethodno je Uu intervjuu agenciji Rojters, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre novih izbora treba da se obezbedi veća autonomija Srbima.

„Svi Srbi na severu kao svoju zemlju vide Srbiju, a ne Kosovo. To je realnost. Treba neko da se uhvati u koštac i organizuje nove izbore“, rekao je Vučić.

Dodao je da još nije formirana Zajednica srpskih opština, kao i da još nije došlo do povlačenja kosovskih specijalaca i albanskih gradonačelnika.

Deceniju star sporazum, uz posredovanje Evropske unije, predviđa da Srbi na severu osnuju asocijaciju samoupravnih opština u zamenu za priznavanje kosovskih institucija, ali sporazum nikada nije sproveden.

Kosovski premijer Aljbin Kurti odbija formiranje ZSO, smatrajući da bi područje, većinski nastanjeno Srbima, moglo da organizuje referendum za ponovno priključenje Srbiji, ako bi mu bila data veća autonomija u okviru asocijacije opština.

U rešavanje nove krize na Kosovu uključio se i albanski premijer Edi Rama koji je izjavio da je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu podneo predlog statuta ZSO, ali je dodao da taj dokument nikada neće postati javan.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• Novak Đoković o Kosovu: „Opet bih to uradio, izgleda da ne mogu bez drame na grend slemovima“

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše nereda bilo je u Zvečanu, najpre između Srba i Kosovske policije, a nekoliko dana kasnije i Srba sa pripadnicima KFOR-a i kosovskih specijalaca, kada je povređeno više desetina ljudi na obe strane, od kojih neki teže.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Nemiri su počeli kada su novoizabrani gradonačelnici tri opštine u kojima su Srbi većinski – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić – želeli da uđu u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije, sa čim se Srbi nisu složili.

Nedelju dana pre njih, inaugurisan je novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice iz redova Kurtijeve stranke, ali tada nije bilo incidenata.

Beograd i Priština su međusobno razmenjivali optužbe, da bi se Evropa i Amerika ponovo uključili u rešavanje krize, predloživši nove izbore, ali ovog puta uz učešće Srba.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
• Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
• Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
• Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
• Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.

Šta je predložio Kurti?

Premijer Kosova Aljbin Kurti predstavio je plan u pet tačaka, koji bi, prema njegovoj oceni, doprineo smirivanju napetosti na severu, preneli su mediji u Prištini i agencija Fonet.

Kurti se pre konferencije u utorak sastao sa ambasadorima zemalja Kvinte – SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije.

• vladavina prava u četiri opštine na severu, identifikacija i krivično gonjenje onih koji su napali policiju, Kfor i novinare
• nasilne grupe treba odmah da se povuku sa teritorije Kosova
• Kosovska policija, Kfor i Euleks da sprovode zajedničke bezbednosne procene svakih 15 dana
• Vlada Kosova će koordinisati sa svim akterima i raspisati vanredne izbore u četiri opštine na severu, koji će se održati u slobodnoj i demokratskoj atmosferi
• Da se Kosovo i Srbija što pre vrate dijalogu u kome EU obezbeđuje primenu postignutog sporazuma, kao i organizovanje sastanka na visokom nivou

Hapšenje u Mitrovici

Dželjalj Svećlja, ministar spoljnih poslova, potvrdio da je uhapšena jedna osoba, navodeći da je navodno reč o vođi Civilne zaštite, ali i organizatoru napada na KFOR u Zvečanu, preneo je Kossev.

„Kosovska policija uhapsila je danas M. M, jednog od vođa kriminalne grupe Civilna zaštite“, naveo je Svećlja.

On je kazao da je reč o jednom od vođa Civilne zaštite, ali i „vođi kriminalnih grupa koje su godinama terorisale naše građane, napadale pripadnike Kosovske policije i institucije Republike Kosovo“.

Naglašava da je ova osoba bila „glavni organizator napada na snage Kfora i Kosovsku policiju u Zvečanu“.

Svećlja tvrdi da su prilikom hapšenja napadnuti pripadnici Kosovske policije, pri čemu su trojica lakše povređena.

Ubrzo posle hapšenja, oglasile su se i sirene, ljudi su počeli da se okupljaju u centru severnog dela Mitrovice, a u blizini su i vozila specijalnih jedinica Kosovske policije.

Srbi obavestili Vučića: Nastavljamo protest

Već 19 dana, Srbi protestuju na severu Kosova, ispred opština gde su novoizabrani albanski predstavnici želeli da uđu.

Ograde koje je postavio KFOR i dalje su ispred zgrada opština u – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Ministar za infrastrukturu u kosovskoj vladi Ljiburn Aljiu u utorak, 13. juna ušao je u zgradu lokalne samouprave u Leposaviću u kojoj duže od dve nedelje boravi novoizabrani gradonačelnik Ljuljzim Hetemi, koga ne priznaje većinsko srpsko stanovništva u toj sredini.

Portal Kossev javio je da su okupljeni gađali ministra i njegovo vozilo jajima i farbom.

Aljiu je prethodno 9. juna pokušao da uđe u zgradu opštine, ali mu vojnici Kfora nisu dozvolili ulazak.

Prethodno su u ponedeljak, 12. juna politički predstavnici Srba sa Kosova bili su u Beogradu, gde su, kako su rekli, obavestili predsednika Srbije da nastavljaju proteste.

Oni kažu da su od Vučića tražili da utiče da prestane progon Srba na Kosovu.

Šta je rekao Edi Rama?

Albanski premijer kaže da je nacrt statuta ZSO, koji je predao evropskim državnicima, sastavio „krem svetskih pravnika“.

Ali Rama naglašava da taj predlog „nikada neće izaći u javnost“ i da ne pretenduje da bude idealno rešenje, ali da „uzima u obzir sve razloge za stvaranje ZSO i svakako vodi računa da je ona deo organizacije života u Republici Kosovo, vodeći računa o svim preporukama ili zaključcima Ustavnog suda Kosova“.

„Želim i nadam se da će ovaj materijal biti koristan da se dijalog podigne na viši nivo i da se strane nateraju da razgovaraju o konkretnim stvarima, stvarima koje se odnose na uspešno okončanje dijaloga, a ne da pričaju sami sa sobom i o sebi“, naglasio je Rama u četvrtak na vanrednoj konferenciji za novinare, prenosi prištinska Koha ditore.

On je rekao da „odavno zna da će Gordijev čvor dijaloga do kraja biti ZSO“ i da je „uveren da nijedna strana ne želi Zajednicu“ i da će „dati sve do sebe da tako guraju do beskonačnosti“, kako kaže, „širenjem krize svim vrstama političkih ili tehničkih veština“.

„Svakim danom sve više verujem da je stvaranje Asocijacije ključ da se konačno otvore vrata za međunarodnu afirmaciju Republike Kosovo, njeno sveopšto priznanje, prijem u Ujedinjenim nacijama i u svim međunarodnim forumima, kao i međusobno priznanje Srbije i Kosova“, rekao je Rama.

Upitan da li je o ovom nacrtu statuta konsultovao premijera Kosova Aljbina Kurtija ili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on je rekao da nije njegova dužnost da konsultuje bilo koju stranu.

„Moja pozicija premijera Albanije je otežavajuća. I sam sam strana, sviđalo se to meni ili ne. U ovom trenutku je neutralna. Predlog nije stvoren ni za jednu ni za drugu stranu.

„Za mene je Kosovo iznad svega. Ja sam tu za Kosovo. Ja ne dobijam glasove na Kosovu i nemam nikakve interese na Kosovu, ali osećam dužnost prema mojoj naciji“, dodao je Rama.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Šta je Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]