Više građana „nego ikada pre“, kažu iz vlasti, odlučilo je da se odrekne oružja u Srbiji, koja je prema nekim istraživanjima u svetskom vrhu po broju komada u rukama civila.
Posle skoro dva meseca državne kampanje, pokrenute posle masovnih ubistava na teritoriji Beograda u manje od 48 sati u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih, Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je predato više od 104.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih naprava.
„Ovo je definitivno najuspešnija akcija predaje neregistrovanog oružja u odnosu na sve prethodne.
„Tragični događaji kojima smo svedočili dotakli su svakog pojedinca i to je razlog što su se ljudi odazvali u ovolikom broju“, ocenjuje majorka Bojana Otović Pjanović iz MUP-a, za BBC na srpskom.
Akcija predaje nelegalnog, odnosno neregistrovanog oružja, anonimno i bez ikakvih posledica, počela je 8. maja i prvobitno je trajala mesec dana, da bi zatim rok bio produžen do 30. juna 2023. godine.
- Može li Srbija da se oslobodi neregistrovanog oružja
- Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu
- Moratorijum na oružje i bezbednost na internetu: Vlada Srbije usvojila niz mera posle tragedije u Beogradu
Pojedini stručnjaci, međutim, ocenjuju da Srbiji predstoji još dug put da se oslobodi nelegalnog oružja, jer je zemlja na neslavnom petom mestu u svetu po količini oružja u rukama civila.
Tradicija, teško nasleđe ratova, posebno 1990-ih, doprinelo je da se u rukama civila nađe veliki broj oružja, pa čak i minsko-eksplozivnih sredstava.
Upravo takav primer izneo je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, navodeći da je 23. maja kod muškarca iz Jablaničkog okruga na jugu Srbije zatečena trotilska kutija sa 20 kilograma TNT-a, 22 komada trotilskih metaka, osam komada pešadijskih nagaznih mina, tri tromblona, 13 ručnih bombi, puškomitraljez i poluautomatska puška.
Vlasti su najavile i pooštravanje uslova i kriterijuma za legalno držanje oružja.
Navedeni primer iz Jablaničkog okruga ide u prilog pojedinim ranijim procenama da je Srbija, srazmerno broju stanovnika, po broju oružja u rukama civila u vrhu u svetu.
Iako nije kritikovala ovu kampanju, opozicija je zamerila vlastima da je zakasnila i izrazila je sumnju da će svi koji imaju oružje, bilo u nelegalnom ili legalnom posedu, zaista biti kontrolisani i da će stvarno uticati na smanjenje teških krivičnih dela.
Pojedini su, međutim, imali pravne zamerke na akciju države.
Beogradski advokat Božo Prelević predaju nelegalnog oružja nazvao je „protivustavnom i nezakonitom“, što je MUP opovrgao.
Prema Zakonu o oružju i municiji, ministar policije mogao je da odredi rok za legalizaciju nelegalnog oružja, ali ne i da vlasnike oslobodi odgovornosti, izjavio je Prelević agenciji Beta, posle čega je MUP saopštio da su te tvrdnje „pravno i činjenično neutemeljene“.
Građani Srbije imaju nekoliko puta više oružja nego vojska i policija, pokazuju podaciWorld Population Review, nevladine organizacije sa sedištem u Kaliforniji.
Ova organizacija tvrdi da je oko 53.000 komada oružja u rukama policije, skoro 385.000 u posedu vojske, dok se procenjuje da civili u Srbiji raspolažu sa mnogo više od bezbednosnih struktura.
Predstavnici policije su više puta tokom kampanje govorili da je u MUP-u registrovano oko 570.000 vlasnika legalnog oružja.
Procene nevladinih organizacija o broju komada nelegalnog oružja variraju – od toga da nelegalnog ima dvostruko više nego legalnog, do tvrdnji da ga ima triput više.
Međutim, Otović Pjanović kaže da MUP „ne raspolaže procenama o broju komada neregistrovanog oružja“.
„Kada bismo imali podatke, mi bismo oružje zaplenili“, kaže ona za BBC.
Odmah posle masovnih ubistava početkom maja, vlasti su najavile i pooštravanje zakonskih odredbi za dozvole za posedovanje i nošenje oružja, među kojima i lovačkog, kao i češću kontrolu vlasnika.
Opširnije o tome pročitajte u posebnom tekstu.
Dugački redovi i ’emotivni rastanci’
Otović Pjanović, koja radi u Službi za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije, u proteklih mesec dana viđala je „dugačke redove“ pred policijskim stanicama.
Predato je više od 78.000 komada oružja, više od četiri miliona komada municije i blizu 26.000 minsko-eksplozivnih naprava.
U ukupan broj je uračunato ne samo nelegalno, već i legalno oružje kojeg su građani odlučili da se odreknu, kao i oružje predato posle smrti vlasnika, rekla je ona za BBC.
„Najviše oružja je predato u velikim gradskim centrima, odziv građana je na teritoriji Srbije zadovoljavajući“, rekla je Otović Pjanović za RTS poslednjeg dana akcije.
Građani su čekali i po nekoliko sati kako bi se odrekli ne samo savremenih pištolja i pušaka, nego i decenijama starih, gotovo muzejskih primeraka bombi i kundaka.
Prema podacima nevladinih organizacija, oružje se u Srbiji gomilo još od Balkanskih ratova 1912-1913. godine, preko Prvog i Drugog svetskog rata, do sukoba devedesetih godina koji su pratili raspad Jugoslavije.
Neki od rastanaka kojima je Otović Pjanović svedočila bili su, kako kaže, „veoma emotivni“.
„Pojedini ljudi su se sa suzama u očima opraštali od oružja i govorili o tome koliko im znači.
„Čule su se priče o tome da je deda izgravirao i ostavio pištolj u amanet, pa su bili emotivno vezani, jer taj komad oružja predstavlja deo porodične tradicije“, kaže Otović Pjanović.
„Najstariji primerci koje smo prikupili u ovoj akciji su iz 1907. i 1908. godine“, kaže ona.
Ističe da se akciji, koja je bila usmerena na predaju neregistrovanog oružja, bilo i mnogo ljudi koji su se odrekli oružja u legalnom posedu.
„Verovatno su, u svetlu tragičnih događaja, preispitali opravdanost držanja oružja“, dodaje major.
Učenik osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u centru Beograda je 3. maja pucao i usmrtio ukupno devetoro đaka i školskog čuvara, i ranio još petoro dece i nastavnicu, dok je manje od 48 sati kasnije mladić u okolini Mladenovca ubio devetoro i ranio 11 ljudi.
- Dubona i Malo Orašje: Ćutanje i utisak meštana da se „cela situacija stavlja u zapećak“
- Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ iz ugla roditelja, mesec dana kasnije
Predaja oružja bila je anonimna, pa Otović Pjanović kaže da MUP ne raspolaže podacima o polu i uzrastu građana koji su se odazvali.
„Mogu da kažem da ih je bilo u svim delovima zemlje, proporcionalno broju stanovnika“, kaže.
Novinarima nije bilo dozvoljeno da posećuju policijske stanice, a Otović Pjanović kaže da je takva odluka doneta kako bi se „osigurala privatnost“.
Da li se Srbija oslobodila neregistrovanog oružja?
Takav scenario još je daleko, kaže Dušan Stanković, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Iako je predato više od 104.000 komada, on navodi da procene pokazuju da je realna količina oružja u rukama građana u Srbiji mnogo veća – oko 1,1 milion komada legalnog oružja, podatak je BCBP iz 2018. godine.
„Akcija je definitivno bila uspešnija u odnosu na prethodne.
„U ranijim krugovima, izostale su medijske kampanje koje bi podstakle građane da razmišljaju o posledicama – sada su ih na to naterali događaji“, ističe Stanković za BBC na srpskom.
Ocenjuje da „vlasti nose odgovornost što do sada nisu više radili na podsticanju građana da se odreknu oružja“.
- Deset godina od masovnog ubistva u Velikoj Ivanči: Kako se mala sredina nosi sa tragedijom
- Hoće li prisustvo školskih policajaca smanjiti nasilje u školama u Srbiji
Procene nevladinih organizacija o broju komada nelegalnog oružja variraju – od toga da nelegalnog ima dvostruko više nego legalnog, do tvrdnji da ga ima triput više.
Međutim, Pjanović kaže da MUP „ne raspolaže procenama o broju komada neregistrovanog oružja“.
„Kada bismo imali podatke, mi bismo oružje zaplenili“, ističe.
Prethodno, najuspešnija ovakva kampanja u Srbiji sprovedena je 2003. godine, posle policijske akcije Sablja, kada su građani predali „oko 50.000 komada oružja“.
Radi se o akciji pronalaženja i hapšenja osumnjičenih za atentat na premijera Zorana Đinđića, ali i drugih za koje se sumnjalo da su pripadnici kriminalnih klanova.
Pogledajte video: Poruke sa protesta „Srbija protiv nasilja“ – mesec dana posle tragičnih pucnjava
Šta će biti sa predatim oružjem?
Jedan deo oružja će biti uništen, a drugi dat na preradu fabrici „Zastava oružje“ u Kragujevcu, kažu iz MUP-a.
Otović Pjanović kaže da trijaža tek prestoji, kao i da će verovatno trajati mesecima.
„Nefunkcionalno oružje će biti uništeno, ali u ovom trenutku ne znamo koja količina je u pitanju“, dodaje.
Pojašnjava da će funkcionalno oružje i delovi biti iskorišćeni za izradu oružja za vojsku i policiju.
Takva je bila i sudbina oružja koje su građani predali u prethodnom periodu – u Srbiji su u nekoliko navrata organizovane slične akcije, ali sa mnogo manje uspeha.
Kako su tekle ranije akcije predaje oružja?
U akcijama prikupljanja nelegalnog oružja od 2003. do 2017. godine predato je 101.283 komada oružja i 2.517.520 komada municije, pokazuju podaci MUP-a.
„U prethodne četiri godine predato je neuporedivo manje oružja, minsko eksplozivnih sredstava i municije nego za osam dana koliko trenutno traje legalizacija“, rekli su prethodno iz MUP-a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Koliko je koje godine predato?
- 2015. 2.138 komada oružja, kao i 160.434 komada municije različitog kalibra.
- 2016. 926 komada oružja i 61.755 komada municije različitog kalibra.
- 2017. 661 komada oružja, 124 bombe, 189 minsko-eksplozivnih sredstava i 56.852 komada municije različitog kalibra.
- 2020. 147 komada oružja, 11 bombi, 1 minsko-eksplozivno sredstvo i 2977 komada municije različitog kalibra.
*Podaci MUP-a Srbije
Predaja i zaplene oružja na Balkanu
Od 2012. godine, stanovnici Zapadnog Balkana su vlastima predali skoro 190.000 komada oružja koje su držali bez dozvole, pokazuju istraživanja UNDP-a.
Od tog broja, nešto više od 171.000 komada predato je u Srbiji.
Od 2000. godine, vlasti u Srbiji uništile su najmanje 159.450 komada oružja, navodi se u Mapi puta za usklađivanje zakonodavnog okvira u zemljama Zapadnog Balkana sa evropskom regulativom.
Za to vreme, na Zapadnom Balkanu uništeno je skoro 630.000 komada oružja, podatak je globalne Ankete o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.
Od 2018. godine, na granicama Srbije zaplenjeno je skoro 8.000 komada oružja, pokazuje Mapa puta.
Ali, uprkos ovim naporima, u rukama građana i dalje ga ima „previše“, ocenjeno je u istraživanju BCBP-a iz 2018. godine.
Prema njihovim podacima, oko 90 odsto oružja na Balkanu je u rukama civila.
Koliko ima oružja u regionu?
Procenjuje se da u Bosni i Hercegovini, na svakih 100 stanovnika ima 31 komad oružja – ilegalnog i legalnog zajedno.
U Severnoj Makedoniji dolazi 30 komada na 100 stanovnika, a na Kosovu je taj broj 24 na 100.
U Hrvatskoj i Albaniji ima ga višestruko manje.
U Hrvatskoj ga ima dva komada na 100 stanovnika, a u Albaniji je 1,5 komad na 100 ljudi.
Izvori: Anketa o lakom oružju i World Population Review
Pogledajte video: „Dubona ovako nešto ne pamti“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
