Beograd, 4. novembar 2019.

ANDREJ ISAKOVIC/AFP via Getty Images
Diplomatski odnosi Beograda i Vašingtona prošli su kroz brojne teške faze tokom skoro 140 godina postojanja

Najcenjenije diplomate, političari, naučnici, narodni heroji, gradonačelnik glavnog grada – odlazak na mesto ambasadora u Vašingtonu za mnoge je bila kruna karijere.

Za skoro 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Sjedinjenih Država (SAD), mesto jugoslovenskog ili srpskog predstavnika u Vašingtonu bilo je među nekoliko najvažnijih.

„To je posao koji zahvata celog čoveka, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji.

Naša ambasada je mala, a Vašington je veliki – ne samo po tome što je centar supersile, već su tu i brojne institucije sa kojima sarađujete, poput Kongresa, Bele kuće, ministarstva SAD, brojni tink-tenkovi, diplomatska zajednica, dijaspora“, kaže za BBC na srpskom Ivan Vujačić koji je u Vašingtonu službovao sedam godina.

Igrom slučaja, on je za to vreme predstavljao tri države, što zbog promena imena, što zbog promena granica – Saveznu Republiku Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru i Srbiju.

Aktuelnom ambasadoru Srbije u SAD Đerđu Matkoviću istekao je mandat koji je počeo 2014. godine.

Matković je karijerni diplomata koji je skoro četrdeset godina u srpskoj diplomatiji, ali mu je vašingtonski mandat prvi u karijeri.

Prethodno je bio treći sekretar ambasade u Kanadi, prvi sekretar u Zimbabveu, zamenik šefa misije u Mađarskoj i prvi savetnik u ambasadi u SAD.

U Beogradu je radio kao šef protokola Ministarstva spoljnih poslova, ali i kao savetnik Aleksandra Vučića za spoljnu politiku dok je aktuelni predsednik bio prvi potpredsednik i predsednik Vlade Srbije.

Medijske spekulacije kao njegovog naslednika najčešće pominju sadašnjeg direktora Kancelarije za saradnju sa Kosovom i Metohijom Marka Đurića, ali zvanične potvrde ove informacije nema.

Šta treba da zna ambasador u SAD?

Budimir Lončar jedan je od najpoznatijih diplomata koji su služili u Vašingtonu.

Njegovih pet godina u američkoj prestonici od 1979. do 1984. godine došle su pomalo i uprkos njegovim željama.

„Ja nisam želeo da idem u Vašington, želeo sam da idem u Italiju.

Ipak, to je bilo najvažnije mesto u predvečerje svetskih promena i Tito je odlučio gde ću ići – pojavile su se indicije da se menjaju stvari u Sovjetskom savezu i očekivala se reakcija Zapada, pa je to bilo vreme neizvesnosti, iščekivanja i najave novog, mada nedefinisanog početka“, priseća se danas 96-godišnji Lončar u razgovoru za BBC na srpskom.

Njujork, 10. april 2014.

Getty Images
Budimir Lončar i danas je aktivan u diplomatskoj i akademskoj zajednici

Pre odlaska u Ameriku, Lončar je „pekao zanat“ u na ambasadorskim pozicijama u Indoneziji i Nemačkoj, važnim centrima za tadašnju Jugoslaviju.

„Bio sam drugi čovek Ministarstva spoljnih poslova, sa dugom karijerom iza sebe koja je počela u Njujorku kao konzul, a radio sam i u Misiji pri Ujedinjenim nacijama – tih šest godina su prelomna tačka u mom diplomatskom radu.

Kao načelnik analize i planiranja i najbliži savetnik Koče Popovića za strategiju bavio sam se Amerikom kao jednim od centara moći u polarizovanom svetu.“

Daleko lošije iskustvo sa mandatom u Vašingtonu imao je Živorad Kovačević, američki student i gradonačelnik Beograda od 1974. godine.

Kovačević je u Sjedinjene Države otišao da predstavlja Jugoslaviju 1987. godine, ali je samo dve godine kasnije povučen.

„Često je pominjao mandat u Americi jer je to umnogome obeležilo nastavak njegove karijere, uživao je u diplomatskom poslu.

Bio je vraćen pre kraja mandata zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića i to je obeležilo njegov profesionalni rad do kraja života – postojala je gorčina, ali nikakvo žaljenje“, kaže Maja Bobić koja je sa Kovačevićem blisko sarađivala u Evropskom pokretu u Srbiji.

Jednog od najistaknutijih antiratnih aktivista njegova saradnica opisuje kao čoveka koji je umeo da razgovara sa ljudima.

„Bio je veoma dobar komunikator, dobro se izražavao, iznosio je svoje mišljenje i u okruženju sa kojim se ne slaže – razumeo je vrednost dijaloga i to je ključno za tu poziciju.

Imao je visoke standarde, ali je bio i dosta skroman, bez lažne pretencioznosti.“

Poslednji jugoslovenski ambasador u Americi, pa makar i „skraćene“ Jugoslavije, kaže da je ličnost ambasadora veoma važna.

„Najvažniji je kredibilitet – da ima svoju specifičnu težinu koju je ranije izgradio ili u međunarodnim odnosima, ili u zemlji iz koje dolazi.

Treba verno da prenosi ono što mu se govori, kao i da ima puno poverenje onih koji ga šalju“, kaže Ivan Vujačić.

Šta može ambasador u Vašingtonu

Budimir Lončar u SAD je predstavljao zemlju sa dvadeset miliona stanovnika, predvodnicu Pokreta nesvrstanih, na granici evropskog Istoka i Zapada.

„Mogao sam da dođem veoma visoko u administraciji, daleko više nego što je to bila veličina zemlje.

Bili smo afirmisani kao predvodnici nesvrstane politike, imali smo sopstveni put kojim se krećemo, bili smo i barometar za razumevanje kuda se kreće Sovjetski savez, imali smo produbljene odnose sa Nemačkom.“

Posle raspada SFRJ, menja se i snaga beogradskog predstavnika u Vašingtonu, posebno što su od 1992. godine diplomatski odnosi takvi da dve zemlje nisu ni razmenile ambasadore već su komunicirale preko otpravnika poslova.

Ipak, u svom ambasadorskom mandatu Ivan Vujačić nailazio je na otvorena vrata domaćina.

„Predsednika vidite prilikom preuzimanja akreditacije, a u Belu kuću uglavnom odlazite kod zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost, zamenika državnog sekretara u Stejt departmentu.

U odnosu na neke druge zemlje, Amerikanci su mnogo otvoreniji i dostupan nam je daleko viši nivo.“

Brd-in-Hend, 19. oktobar 2006.

Getty Images
Ambasador Vujačić upoznao se sa kulturom Amiša dok je službovao u SAD

Neformalna diplomatija u tom slučaju dodatno dolazi do izražaja, posebno u Americi.

„Moja supruga mi je mnogo pomogla jer se od partnera očekuje da budu deo vašingtonskih klubova i udruženja.

Ona je bar pola radnog vremena radila na tome i to mi je omogućilo susrete sa članovima Vrhovnog suda, direktorom FBI-ja, senatorima“, kaže Vujačić

On pojašnjava da je svoju ambasadorsku misiju prihvatio sa svim njenim ograničenjima.

„Ambasador može da razjasni američkoj strani naše poglede na izvesne probleme, da blagovremeno i tačno izveštava o tome šta mu sagovornici govore, o klimi koja se stvara i daje sugestije u vezi sa vođenjem naše politike.

Posao ambasadora nije da stvara, već da sprovodi politiku i na nju eventualno utiče svojim sugestijama“, kaže Vujačić.

Šta posle službe u SAD

Jedan od prvih posleratnih ambasadora komunističke Jugoslavije Vladimir Popović posle Vašingtona poslat je u Kinu, kao prvi jugoslovenski predstavnik u ovoj zemlji.

Veljko Mićunović bio je pedesetih godina prošlog veka najpre ambasador SFRJ u Sovjetskom Savezu, potom je odslužio jedan mandat u Sjedinjenim Državama, da bi onda bio upućen na još jednu službu u Moskvu.

Bilo je i ambasadora koji su se po povratku u zemlju bavili politikom – Marko Nikezić je sedamdesetih godina prošlog veka postao vođa srpskih komunista smenjen zbog optužbi za suviše liberalan pristup komunizmu.

Posle ambasadorske službe u Vašingtonu, Budimir Lončar bio je ministar spoljnih poslova Jugoslavije, specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Pokret nesvrstanih, pa i deo hrvatske diplomatije kao savetnik predsednika Stjepana Mesića i Ive Josipovića.

Bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović odslužila je ambasadorski mandat u Vašingtonu od 2008. do 2011. godine, a na to mesto došla je sa pozicije ministarke inostranih poslova.

Vašington, 17. oktobar 2004.

BBC
Stejt department je središte američke diplomatije

Živorad Kovačević je posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem napustio jugoslovensku diplomatiju i posvetio se razvoju civilnog društva i dijaloga u regionu.

„Poznavanje aktera, američke politike pomogli su mu u nastavku karijere – nije mnogo koristio kontakte, ali je njegovo ime otvaralo vrata na transatlantskom nivou.

Napisao je i knjigu o Americi i njenoj ulozi u ratovima u Jugoslaviji, bio je kritičan i prema ulozi Vašingtona, ali i prema lokalnim političarima“, kaže Maja Bobić koja danas radi u Međunarodnom evropskom pokretu.

Ambasador Vujačić po povratku u Srbiju posvetio se akademskoj karijeri i radu na Ekonomskom fakultetu.

„To mesto nije škola za politiku, ambasador u Vašingtonu treba da poznaje politiku svoje zemlje i da ima dobre veze u međunarodnim odnosima, da ima iskustvo i znanje o zemlji u koju dolazi“, zaključuje on.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.