Srbija između EU i Rusije: Šta ako Beograd uvede sankcije Moskvi, a šta ako odbije

Nekada su najteže reči neizgovorene.

Tokom osam meseci rata u Ukrajini, Evropska unija uvela je osam paketa sankcija Rusiji i firmama i pojedincima bliskim predsedniku Vladimiru Putinu. U Srbiji su u međuvremenu održani izbori i izabrana nova Vlada.

Premijerka Ana Brnabić u ekspozeu nije iznela stav o uvođenju sankcija Moskvi, ali su to pitanje pomenuli svi koji su proteklih pola godine dolazili u Beograd, a bilo ih je i sa Zapada i sa Istoka.

Srbija je uz Belorusiju jedina zemlja u Evropi koja se nije priključila slojevitim sankcijama Moskvi, a pritisak Brisela i Vašingtona da to učini odavno se ne skriva iza protokolarnih saopštenja i diplomatskih uglađenosti.

„Srbija mora da uloži napore da se uskladi sa spoljnom politikom EU i da uvede sankcije Rusiji“, navodi se u izveštaju komesara EU za proširenje Olivera Varheljija.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

Koje su posledice neuvođenja sankcija Rusiji?

Srbija još nema formalnu obavezu da spoljnu politiku usaglasi sa restriktivnim režimom Brisela prema Rusiji, jer u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom nije otvorila klaster šest, koji se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku, kaže politikolog Petar Milutinović sa beogradskog Instituta za evropske studije.

„Postoji vid političke i moralne obaveze, jer vi kada imate status kandidata bi trebalo da stavove i vrednosti zajednice kojoj želite da pripadate“, dodaje on.

Na putu ka EU postoji novi model pregovora, objašnjava politikolog, briselskim birokratskim rečnikom nazvan „revidirana metodologija“.

Ovaj model podrazumeva sistem nagrade i kazne.

Ako se u nekim oblastima napreduje brže, zemlja kandidat dobije šargarepu u vidu pristupa dodatnim fondovima koje koriste države članice za poljoprivredu ili zapošljavanje, pored postojećih pretpristupnih IPARD fondova.

„Zapadna strana ima još mnogo toga da ponudi Srbiji, uprkos njenim manjkavostima i manama“, kaže Džejd Mekglin, istraživačica na odeljenju za studije rata na Kraljevskom koledžu u Londonu koja se bavi kulturom sećanja i ratnom propagandom posebno savremene Rusije.

Takođe, ako nema napretka, onda može doći do prekida razvojnih projekata ili čak pregovora.

„Ako Srbija nastavi da sedi na dve stolice, rizikuje da joj se evropski partneri suprotstave i zaustave proces pregovora“, kaže Nataša Vunš, profesorka evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Parizu.

Pogledajte video: Koliko su sankcije delotvorne

Ipak, sve i da Beograd nastavi sa politikom neuvođenja sankcija, nije realno očekivati da će Brisel prekinuti pregovore sa Srbijom, smatra Milutinović.

„Nikome se dugoročno ne bi isplatilo zamrzavanje pregovora.

„U tom smislu vrlo često od nemačkog kancelara Šolca se čuje da je on za to da se ubrza proširenje i da se zemlje Zapadnog Balkana prime, jer je to geopolitička odluka“, kaže on.

Ipak, upozorava, na geopolitičkoj sceni dešavaju se tektonske promene i Srbija ne bi trebalo da „ponovo prespava pad Berlinskog zida“.

„Na Evropu pada nova gvozdena zavesa i javlja se blok zemalja koji je potpuno odvojen od Rusije i Belorusije i jednim delom od Ukrajine“, kaže Milutinović.

Cilj osam paketa sankcija jeste da maksimalno izoluju Rusiju i prekinu lance snabdevanja.

Kako je Evropa prinuđena da nađe druge vidove snabdevanja prvenstveno gasom, sve češće se pominje tečni naftni gas iz Amerike, sklapaju se ugovori sa zemljama sa Bliskog istoka i sa severa Afrike, Azerbejdžanom i Norveškom.

Isto to očekuje i Srbiju.

Click here to see the BBC interactive

Šta ako Beograd „razočara“ Moskvu?

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je sredinom oktobra da bi Moskva bila razočarana ako bi joj Srbija uvela sankcije, kao i da je uveren da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima neće vršiti takav politički harakiri.

„Kad na Zapadu uvode protiv nas sankcije oni faktički uvode sankcije protiv sebe.

„Bio bih neiskren ako bih rekao da bismo bili ravnodušni prema tome da nam Srbija uvede sankcije. Naravno da bismo bili razočarani“, rekao je Gruško tokom posete Beogradu za Sputnjik.

Informaciju o sastancima koje je Gruško imao u Beogradu prvo je objavilo rusko ministarstvo spoljnih poslova.

„Za sve vreme boravka uvaženog ruskog gosta srpske vlasti o ovome nisu progovorile ni reč“, objavio je ruski list Komersant 17. oktobra.

„Oštri zapadni zahtevi Srbiji da uvede sankcije Rusiji izgleda da su imali efekta, pošto se Beograd sprema na neminovno uvođenje kaznenih mera Moskvi“, piše u ovim moskovskim novinama.

Primetili su da su iz saopštenja sa sastanka izostala ranije redovna uveravanja da „bratskoj Rusiji“ neće biti uvedene sankcije, a taj ton se zadržao i kasnije na Instagramu.

Rusko eventualno „razočaranje“ Mekglin ne tumači kao nešto „strašno, jer Moskva trenutno nema mnogo prijatelja i navikla je na diplomatske kritike“.

„U prethodnim prepirkama između Moskve i Beograda, kao i 2017, odgovori Moskve su bili da otkaže ili ne organizuje tradicionalne bilateralne susrete (na primer nema poseta povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda) i da daje zapaljive istorijske izjave, poput Putinovih komentara o Srebrenici iz 2017. godine“, podseća naučnica.

Pre pet godina, hrvatski mediji su objavili da se Hrvatska uz pomoć ruske ambasade snabdevala oružjem tokom sukoba devedesetih. Iz Moskve su to demantovali.

Potencijalna odluka o uvođenju sankcija, međutim, mogla bi da ima i šire posledice.

„Ako Vučić odluči da uvede sankcije, Rusija je i dalje u poziciji da podstakne proputinovo raspoloženje u Srbiji i okrene ga protiv Vučića“, kaže Mekglin.

Kao jedan od primera navodi, pokušaj Rusije da utiče na ishod izbora u Crnoj Gori, što Moskva redovno negira.

„Svakako, Rusija bi odlučila da na neki način kazni Srbiju, najverovatnije u vezi sa Kosovom ili jačanjem veza sa desničarskim i političkim grupama bosanskih Srba, što može zadati glavobolje Vučiću“, ocenjuje istraživačica.

Ipak Rusija ekonomski, geopolitički i bezbednosno nije moćna kao pre, dodaje.

• EU uvodi nove sankcije Rusiji, da li će Srbija ostati bez mogućnosti uvoza ruske nafte
• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi

Pitanje Kosova

Okosnica srpsko-ruskih odnosa su pored slovenskog bratstva i kulturne povezanosti kroz pravoslavlje i upotrebu ćirilice, energetska zavisnost i podrška oko Kosova.

Milutinović kaže da se Moskva po tom pitanju vodi sopstvenim interesima.

Pa tako navodi da je Rusija odlučila da pruži podršku Srbiji u Savetu bezbednosti UN-a pošto je NIS, firma koja ima monopol na srpskom tržištu nafte i gasa, ispod cene prodat ruskom Gaspromnjeftu, ćerki-firmi Gasproma, 2009.

• Gasprom u Srbiji – od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita
• Energetika, inflacija, EU integracije, ni reč o Rusiji – koje su glavne poruke ekspozea Ane Brnabić

„To je poslovni odnos, čisto racionalan, nema emocija, nema bratskog i viševekovnog prijateljstva, naprotiv“, kaže Milutinović.

Prodaji je prethodio međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz decembra 2008, sklopljen u godini kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.

„Rusi nisu zaista zainteresovani da pronađu rešenje za Kosovo, posebno ono koje njih ne uključuje, a Srbija realno ne može da napreduje ka EU ako tu ne napravi neke ustupke.

„Ima Srbija još korisnih saveznika, poput Španije i trenutno Ukrajine, koje bi podržale njen stav o Kosovu, a tražile bi mnogo manje zauzvrat“, navodi Mekglin u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Francusko-nemački predlog koji podrazumeva da Kosovo postane članica UN, a da Srbija dobije brži put ka EU, možda bi mogao da bude rešenje.

Ipak, treba ga uzeti s rezervom, kaže Mekglin.

„Najveći problem je što trenutno zapadne zemlje EU ne žele da prošire članstvo u EU.

„Ako Srbija napravi bilo kakav ustupak po pitanju Kosova, to bi trebalo da bude radi konkretnih garancija, jer u suprotnom će kod Srba izazvati ogorčenost i cinizam u vezi sa EU i, što je još važnije, sa nekim njenim pratećim karakteristikama, poput liberalne demokratije“, kaže Mekglin.

Bez rukavica – izjave ambasadora u Srbiji

Šef Delegacije Evropske unije (EU) Emanuel Žofre:

„Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu (da uvede sankcije Rusiji), ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta.„

AmbasadorSjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil:

„Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija i imamo razumevanja za poseban odnos prema sankcijama. Ipak, mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi, a ja sam siguran da će pre ili kasnije videti da su na Zapadu. Upozorio bih Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova ‘majka Rusija’, imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom.Ako pogledate Evropu, vrlo malo zemalja, čini mi se samo Belorusija i Srbija nisu Rusiji uvele sankcije. To je pitanje, da li Srbija želi da ostane u tom društvu.“

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko:

„Verujem da Srbija neće stati u tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit i dobrobit svojih građana, ali smo svesni koliki su pritisci na Srbiju po pitanju uvođenja sankcija. (Kad je reč o Kosovu) cilj Moskve je da se rešenje temelji na saglasnosti Beograda i Prištine i da rešenje odgovara interesu Beograda, i to sa eventualnim uvođenjem sankcija nema nikakve veze.„

Ima li Srbija izbora?

Od početka rata u Ukrajini, situacija u Evropi se samo zaoštravala, a Beograd stoji na raskrsnici.

„Navodna neutralnost ne može biti opcija u ovoj situaciji.

„Težnja da se zadrži ta pozicija može biti pogubna za Srbiju na obe strane, jer i Moskva i Brisel će smatrati da nije dovoljno lojalna da opravda specijalne odnose“, kaže Vunš.

Sličnog stava je i Džejd Mekglin koja kaže da je Srbija odbijala da uvede sankcije Rusiji onoliko koliko je to Beogradu odgovaralo.

„Srbija nije toliko uhvaćena, koliko delikatno i namerno pozicionirana, između dve stolice: ruske i zapadne.

„Aleksandar Vučić je tu uspešno odigrao kako bi ostvario maksimalnu korist“, ocenjuje Mekglin.

Međutim, tome se možda uskoro bliži kraj – Vučić će morati da izabere stranu, iako ne bi morao da se potpuno posveti nijednoj od njih, dodaje.

Vunš zato smatra da može da dođe do neke vrste kompromisa.

„Mađarska je uspela da pronađe srednji put između zadržavanja evropskog jedinstva i nekih izuzetaka koje zadovoljavaju domaću zabrinutost zbog zauzimanja oštrog stava prema Rusiji.

„Srbija treba da razmotri slična rešenja koja će joj omogućiti da izbegne direktnu odmazdu Rusije, a da i dalje pokazuje želju da vodi spoljnu politiku usklađeno sa evropskim partnerima“, navodi Vunš.

• Novi paket sankcija EU: Šta je dogovoreno i kako je Mađarska dobila šta je htela
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju

Milutinović, međutim, smatra da bi Beograd mogao da nastavi sa balansiranjem između Moskve i Brisela sve dok Srbija ne nađe alternativne izvore snabdevanja naftom i gasom i reši pitanje Kosova.

„Čitav proces sa formiranjem nove Vlade je kupovina vremena za to i prolongiranje“, kaže Milutinović.

Izbori u Srbiji su održani 3. aprila, a premijerka Ana Brnabić je imenovala ministre u Vlada je birana u Skupštini 25. oktobra, iako u zakonskom roku.

Pogledajte priču o istoriji odnosa Srbije i Ukrajine:

Kako bi se uvođenje sankcija odnosilo na obične ljude?

Sve zavisi od odgovora Rusije.

Najpre, pored emotivnih veza sa Rusijom koje se jasno podudaraju sa antizapadnim osećanjima, to bi moglo da utiče i na novčanik.

„Mislim da bi sankcije Rusiji mogle da udalje obične ljude ako nisu pravilno predočene.

„Moguće su veće cene gasa, jer je Rusiji potreban sav novac koji može da dobije, a moguć je i izostanak podrške u UN – iako je malo verovatno da će Rusija stati na stranu Zapada protiv Srbije, ako ništa drugo zbog nenaklonjenosti Zapadu“, navodi Mekglin.

Protiv uvođenja sankcija Rusiji je 81 odsto građana Srbije, koliko ih se izjasnilo i za dobre odnose sa Rusijom, pokazali su rezultati istraživanja agencije „Sprint insajt“ u okviru projekta „Nacionalni interesi Republike Srbije: od osporavanja do legitimizacije“, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije.

Rezultati te ankete pokazuju i da je 46 odsto ljudi u Srbiji za ulazak u EU.

• Veliki srpski izvoznik, Tigar iz Pirota, povremeno će zaustavljati proizvodnju usled rata u Ukrajini
• Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije
• Putinova poruka Zapadu: Sankcije uništavaju Evropu, a siromašni ostaju bez žita

Evropska unija je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije, potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Tokom 2021. godine, razmena je dostigla rekordnih 30,28 milijardi evra.

Rusija je na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije sa 2,37 milijardi evra, što je skoro 13 puta manje uvoza i izvoza nego u zemlje EU.

Srbija u Rusiju izvozi jabuke, gume, hula-hop čarape, soju, hartiju i karton, lekove, preparate za čišćenje, jagode, sir mladi, cirkulacione pumpe.

Iz Rusije uvozi naftu, prirodni gas, mineralna ili hemijska đubriva, duvan, cigarete, monoamonijum fosfat, ugljenik.

Ruski kapital učestvuje u značajnom obimu u Srbiji.

Najznačajniji investitori su „Gaspromnjeft“ sa privatizacijom i ulaganjima u „NIS“ i „Lukoil“ u „Beopetrol“, a u bankarstvu „Sberbanka“.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]