Drugi put u poslednjih pet godina, Aleksandar Vučić polaže zakletvu kao izabrani predsednik Srbije, a kako je sam rekao, sa nikad ubedljivijom podrškom u istoriji političkog života zemlje.
Naziv i veličina države nekoliko puta su se menjali, a od osamostaljenja Srbije 2006. godine, vodila su je tri predsednika.
Svaki od njih, na početku mandata polagao je zakletvu u kojoj se obavezuje da će čuvati „suverenost i celinu teritorije“.
Svečani čin kojim počinje petogodišnja vladavina predsednika uglavnom je održavan u Domu Narodne skupštine, gde će i Vučić polagati drugu zakletvu – na isti datum kao i kada je počinjao prvi predsednički mandat.
Uz brojne domaće i međunarodne zvanice, inauguraciju su pratili i prijemi i kokteli koji ove godine još nisu zakazani.
- Izbori koji su promenili sve: Kako su naprednjaci 2012. preuzeli vlast u Srbiji
- Dan kada je opozicija pobedila Slobodana Miloševića
- Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
BBC izdvaja nekoliko zanimljivih detalja koji su obeležili prethodne predsedničke inauguracije.
Titov mercedes, protesti i stare cipele
Po raspadu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koju je činilo šest republika (Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora) formira se Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednica Srbije i Crne Gore, 27. aprila 1992.
Za prvog predsednika SRJ izabran je književnik Dobrica Đosić.
Od Ćosićevog izbora 1992. na predsedničko mesto, kada je na skromnu ceremoniju došao u starom taksi vozilu, i dolaska Slobodana Miloševića na mesto jugoslovenskog predsednika, prošlo je pet godina.
Slobodan Milošević, lider Socijalističke partije Srbije, na polaganje zakletve 23. jula 1997. došao je u mercedesu Josipa Broza Tita, nekadašnjeg doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
Dok je u Skupštini trajao svečani čin proglašenja novog saveznog predsednika i odzvanjale reči „mir, ekonomski razvoj i borba protiv korupcije“ i obećanja da će se čuvati teritorija države, ispred Skupštine SRJ – kakofonija.
Nekoliko stotina Miloševićevih pristalica skandiralo je: Jugoslavija i Mi smo Slobini, Sloba je naš i mahalo zastavavama SPS-a, uz transparent Živeo Slobodan Milošević.
U neposrednoj blizini, druga grupa građana, uz pištaljke šalje drugačiju poruku: Bando crvena, Ajmo, ajde svi u napad, a sličan pozdrav upućuju i studenti sa Trga Nikole Pašića.
Jaki kordoni policije razdvajali su ove grupe, a povremeno su letele i stare cipele koje su u jednom trenutku pogodile i crni predsednički „mercedes“, preneo je Danas.
Sava centar i članovi Zemunskog klana
Epilog predsedničkih izbora u Jugoslaviji održanih 24. septembra 2000. rezultirao je izlaskom više stotina hiljada ljudi na ulice Beograda tražeći da Slobodan Milošević prizna poraz i ustupi mesto Vojislavu Koštunici, kandidatuispred opozicione koalicije DOS.
Tog 5. oktobra demonstranti su ušli u skupštinu, a Milošević je priznao poraz.
Dva dana kasnije, Vojislav Koštunica polagao je zakletvu za predsednika SRJ, ali ne u zgradi parlamenta, već u Sava centru.
Dom Narodne skupštine nije mogao da primi poslanike i 450 akreditovanih novinara, jer su ga demonstranti prethodno demolirali.
„Važno je što je došlo do mirne predaje vlasti i što Srbija i Jugoslavija, posle decenije, ulaze u red demokratskih zemalja.
„Želim da vam kažem da su reči iz zakletve našeg Ustava, samo u drugom obliku, godinama upisane u mom srcu jer volim Srbiju i Jugoslaviju“, rekao je Koštunica u prvom zvaničnom predsedničkom govoru, što je izazvalo buru oduševljenja u sali.
Pored lidera tadašnje koalicije DOS, u publici su bili i Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević, jedan od vođe kriminalne organizacije Zemunski klan.
Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO), osuđen je 2007. godine na 40 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
Majice sa Šešeljevim likom i predsednik koji ljubi zastavu
Četiri godine kasnije, ali u Domu Narodne skupštine, kao prvi predsednik nezavisne Srbije, zakletvu polaže Boris Tadić, lider Demokratske stranke.
U prisustvu poslanika, članova Vlade Srbije, diplomatskog kora i predstavnika verskih zajednica Tadić izgovara reči zakletve koja se od 2004. nije menjala.
Važno mesto u predsedničkom govoru zauzelo je Kosovo i obećanje da će se svim sredstvima, osim ratom, boriti protiv nezavisnosti i da će se zalagati za evropski put Srbije.
Polaganju zakletve prisustvovali su poslanici opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) u majicama sa likom Vojislava Šešelja, lidera te stranke kome se u tom trenutku sudilo pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.
- Koja je tajna duge vladavine Nikole Pašića
- Kako su izgledali izbori pre 100 godina i da li se promenila politička kultura na Balkanu
Svečanom prijemu prisustvovalo je oko 2.000 zvanica i prvi put ja predsednik prilikom polaganja zakletve poljubio zastavu.
Prvi sa kojim se Tadić tada rukovao nisu bili koalicioni partneri već protivkandidat Tomislav Nikolić, koji ga je osam godina kasnije pobedio na izborima.
Nikolić, nekadašnji radikal, napustio je stranku Vojislava Šešelja i 2008. godine osnovao Srpsku naprednu stranku.
U kravati i odelu, novinari u sobi bez tona
Na istom mestu gde je prethodno gledao i slušao Borisa Tadića, Tomislav Nikolić stavio je desnu ruku na najviši zakonodavni akt – Ustav.
Nikolić na sopstvenu inauguraciju nije došao u majici sa nečijim likom, već je bio odeven u odelo sa kravatom.
I njegovu zakletvu pratila je himna Bože pravde, a i on se, poput prethodnika, obavezao na čuvanje srpske teritorije, posebno naglašavajući Kosovo.
Inauguraciji su prisustvovali narodni poslanici, bivši predsednici, dok su novinari obraćanje pratili iz druge sobe, ali bez tona na ekranima.
„Žao mi je što niste čuli ton… Pretpostavimo da je tehnička greška“, pravdao se tada Nikolić.
Tog 31. maja 2012. godine, Nikolić je obećao dobre odnose sa susednim državama u regionu, kao i da Srbija neće biti kočnica u dijalogu sa Prištinom.
„To što će se da se desi sa Kosovom nije u rukama jednog političara, to je u rukama svih građana Srbije“, rekao je tada Nikolić, a onda i pojasnio da „šta god da političari odluče, građani moraju to rešiti na referendumu“.
Referenduma nije bilo, ali ni hrvatskih predstavnika na svečanoj ceremoniji – uprkos porukama Nikolića da želi dobre odnose sa susedima, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Dve ceremonije i napadi na novinare
Taj datum – 31. maj bio je važan i Aleksandru Vučiću, Nikolićevom stranačkom kolegi, kada pet godina kasnije preuzima predsedničku funkciju.
Dok u teget odelu i crvenoj kravati izgovara reči zakletve, pojedini opozicioni poslanici u skupštinskoj sali ćutke protestuju, noseći transparente – On nije moj predsednik, Briselski sporazum je izdaja.
Briselski sporazum je dokument o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji su 2013. godine potpisali tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači, pod okriljem Evropske unije (EU), uz prisustvo visoke predstavnice Ketrin Ešton.
„Moramo da budemo otvoreni, da se oslobodimo mitskog pristupa, ali i olakog davanja onoga na šta imamo svako pravo.
„Naš unutrašnji dijalog, po tom pitanju, možda je i važniji od onog kojeg treba da vodimo sa Albancima“, rekao je tada Vučić.
„Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.“
Zakletva koju polaže predsednik Srbije
Inauguraciju su obeležili i incidenati na ulicama Beograda, među kojima i šest napada na novinare.
Uz horski poklič Aco, Srbine Vučićević pristalica ispred Predsedništva, mahanje srpskim zastavama, prijateljski stisak ruke i zagrljaj sa Tomislavom Nikolićem, Vučić je ušetao u Predsedništvo Srbije.
Nekoliko nedelja kasnije, u Palati Srbije novi predsednik organizovao je još jednu inauguraciju, ovog puta uz vojni orkestar, dečji hor i trubače, kao i više hiljada gostiju, među kojima i oko 60 visokih zvaničnika iz sveta i regiona.
Za razliku od Nikolićeve ceremonije, Vučićevoj svečanosti prisustvovala je i Kolinda Grabar Kitarović, tadašnja hrvatska predsednica.
Pogledajte video o kratkoj istoriji Savezne Republike Jugoslavije
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
