Srbija, struja i gas: Da li se energetska kriza u Evropi preliva na domaće tržište

Uživanje u toploj sobi po hladnom zimskom vremenu više nije tako bezbrižno za stanovnike evropskih zemalja – cene gasa su se usled nestašice ovog energenta vinule u nebesa.

Srbija nije među tim zemljama, zato što je, ugovorom sa Rusijom, snabdevanje gasom po niskoj ceni zagarantovano do kraja godine, kažu stručnjaci.

„Kriza u Evropi se neće odraziti na nas. Mi imamo dobre ugovore i puno podzemno skladište ovog energenta“, kaže Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, za BBC na srpskom.

Nestašica gasa ne preti Srbiji, ali je manjak u Evropi izazvao rast cena električne energije, koje dostižu nezapamćene iznose.

Domaćinstva u Srbiji za sada neće osetiti poskupljenje struje, mada će se ono preliti na džep pojedinih privrednika kojima će račun porasti između 120 i 150 odsto.

Neki od njih će zato morati da podignu cenu proizvoda, smatra ekonomista Saša Đogović.

„Primer su pekare koje troše mnogo struje, ali se one neće zatvoriti jer nude osnovne prehrambene proizvode“, kaže on za BBC na srpskom.

• Gasna kriza u Evropi – Putin kaže da nikome neće uskratiti energent ako zatraži
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
• Ko će se prvi zalediti u Evropi ako stane gas iz Rusije 1. januara

U Srbiji je protekle, 2020. godine, ukupna potrošnja struje u domaćinstvima i kod privrednika bila 29 teravat-časova (29 milijardi kilovat-časova), pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije.

Domaćinstva u proseku troše od 400 do 600 kilovat-časova mesečno.

U istom periodu, potrošnja prirodnog gasa bila je 2.505 miliona kubnih metara, prema podacima Agencije.

Kakva je situacija sa gasom u Srbiji

Srbija trenutno plaća gas iz Rusije po skoro pet puta nižoj ceni od aktuelne na evropskom tržištu.

Gas je prethodno nabavljen po ceni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih, kada je prosečna cena u Evropi bila 400 dolara, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.

Podseća da je nakon izbijanja krize gas prvo skočio na 600, ubrzo na 800, a u jednom trenutku čak na 1.937 dolara za 1.000 metara kubnih.

„Sad je spao na otprilike 1.400 dolara“, kaže.

Dobri odnosi Srbije sa Rusijom ogledali su se u povoljnim ugovorima, a novi se očekuje od početka godine.

Ruska strana je u pregovorima predložila trostruku cenu gasa u odnosu na postojeću.

To znači da bi cena gasa bila oko 780 dolara, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Cena gasa neće biti tako niska za industriju kao sada, ali biće svakako bolja nego bilo gde u Evropi i to ne samo gasa, već i struje“, naveo je.

Rusija ima priliku da iskoristi Srbiju kao primer, kaže Zdravković.

„Rusija će pokazati da će onaj ko je dobar sa njima, imati povoljnije cene energije i energenata“, navodi on za BBC na srpskom.

Srbija je na liniji Turskoj toka – gasovoda koji je zajednički projekat Rusije i Turske – i mali je potrošač, što joj dodatno ide u prilog, smatra Zdravković.

„Naše tržište ne može da premaši između dve i po i tri milijarde kubika gasa godišnje“, navodi.

Ovom količinom gasa snabdevaju se domaćinstva (12 odsto), toplane (24 odsto) i industrija (64 odsto), pokazuju podaci Agencije za energetiku Srbije za prethodnu godinu.

Osim toga, domaća naftna i gasna industrija, kao i skladište su u proruskim rukama, kaže Zdravković.

Srbija i Rusija su početkom 2008. godine potpisale energetski sporazum koji je podrazumevao prodaju 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom, izgradnju gasovoda Južni tok na teritoriji Srbije i podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

Ovo podzemno skladište prirodnog gasa je jedino u državi, a vlasništvo nad njim dele Srbijagas (49 odsto) i Gasprom Germanija (51 odsto).

Rusija je 2014. godine odustala od realizacije projekta Južni tok zbog neusaglašenosti sa zakonima Evropske unije.

Umesto toga, realizovan je Turski tok – on se proteže ispod Crnog mora, od Rusije do obale Turske, odakle se dalje transportuje u Severnu Makedoniju, Bugarsku i Grčku.

Gas preko Bugarske dolazi u Srbiju, koja je izgradnju svog dela gasovoda završila krajem 2019. godine.

Kako gas utiče na cenu struje u Srbiji?

Struja na svetskim berzama je za 240 odsto skuplja u odnosu na pre godinu dana.

Tržišta energenata poput gasa i nafte utiču na cene električne energije, kaže Aleksandar Savić, vanredni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Dodaje da s obzirom na to da je elektroenergetski sistem Srbije deo evropskog, trend rasta cena može i mora da utiče na nas.

„Mi ionako imamo najniže cene u Evropi, pa je pitanje koliko se to stanje može održati“, navodi.

„Povećanje će prvo osetiti neki od industrijskih potrošača.

„Onima koji sada ugovaraju isporuku električne energije za 2022. godinu, računi će biti veći za 120 do 150 odsto u odnosu na prošlu godinu, navode iz Elektroprivrede Srbije (EPS).

„Cena u momentu ugovaranja zavisi od prilika na tržištu, tako da se kupac može suočiti i sa nižom i sa višom cenom u odnosu na prethodni ugovor“, kažu iz EPS-a.

Savić kaže da je pitanje kada će na red doći i domaćinstva, kao i koliko će zadržavanje ovih cena zavisiti od politike vlade.

„Ekonomski gledano, ovakve cene kod nas nisu realne“, navodi.

Poslednje poskupljenje struje za domaćinstva bilo je u februaru ove godine, od kada kilovat-čas u proseku košta oko 7,9 dinara bez poreza.

To je više od 12 dinara razlike u odnosu na prosečnu cenu kilovat-časa u Evropskoj uniji za 2020. godinu, koja prelazi 20 dinara, dok nakon nedavnog poskupljenja u Nemačkoj košta skoro 36 dinara.

• Zašto struja u Srbiji poskupljuje i koliki će vam biti račun od 1. februara
• Imamo pametne telefone, da li ćemo imati i jeftinu struju

Cena struje u Srbiji je „socijalna kategorija“, kaže Zdravković.

„Država je odredila nisku cenu struje, a pošto je EPS u rukama države, on mora da se ponaša u skladu sa zaštitom interesa građana“, navodi.

On ipak očekuje da će cena struje za domaćinstva ostati ista.

„Međutim, poskupljenje gasa, potom uglja, ima domino efekat na rast cene svega“, kaže.

Hoće li nam novčanici biti tanji?

Uvećani računi za struju za privrednike neminovno će voditi poskupljenju proizvoda, pogotovo onih kod kojih u ceni koštanja veći udeo ima cena električne energije, kaže ekonomista Saša Đogović.

„Na primer, cementare su jedne od najvećih potrošača struje, što će dovesti do poskupljenja građevinskih radova“, navodi.

A tu su i Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor i Železara Smederevo, dodaje.

Od manjih radnji izdvaja pekare, koje u proseku struju plaćaju između 20.000 i 30.000 hiljada dinara mesečno.

One će osetiti poskupljenje, a Đogović očekuje da će se to preliti i na naše novčanike zato što će porasti cena njihovih proizvoda.

„Pekare se neće zatvoriti, jer nude osnovne prehrambene proizvode koji će se kupovati bez obzira na to da li je cena skočila ili ne.

„Ali, smanjiće se zahtev za nekim drugim proizvodima ili uslugama koje nisu primarno potrebne“, kaže.

Dodaje da to može da dovede do toga da privrednici smanje obim proizvodnje.

• Koliko su porasle cene u Srbiji od početka pandemije korona virusa
• Zašto su poskupeli meso i ulje u Srbiji
• Dilema u Bosni: Da li je ulje poskupelo ili ćete ga samo manje kupiti

Ukoliko dođe do povećanja cene električne energije i za domaćinstva, Đogović rešenje vidi u proaktivnoj socijalnoj politici države.

„Kratkoročno, država može da napravi socijalne karte i subvencioniše cenu struje za domaćinstva koja imaju nižu kupovnu moć.

„Takođe, može da spusti cene akciza na gorivo na određeni vremenski period, dok se tržište ne stabilizuje“, navodi.

Kaže da država mora da bude proaktivna, ne samo prema građanima nego i privrednicima.

„Evropska komisija izlazi sa predlozima o zajedničkoj nabavci gasa, što bi oborilo cenu.

„To bi se kod nas moglo uraditi na osnovu inicijative Otvoreni Balkan“, smatra.

Srbija, Albanija i Severna Makedonija bi, kao članice inicijative, mogle zajedno da vrše nabavku.

„Na taj način bismo mi, shodno onome što predlaže Evropska komisija, mogli reagovati.

„Nadolazeći ili već prisutni cunami energetske krize“ može se tako ublažiti, smatra on.

Kako je došlo do krize sa gasom u Evropi?

Oko 50 odsto količine prirodnog gasa u Evropi stiže iz Rusije, kroz nekoliko glavnih gasovoda kao što su Severni tok, Jamal-Evropa i Bratstvo, dok ostatak dolazi iz Norveške i Alžira.

Tokom pandemije korona virusa, ukupan izvoz gasa iz Rusije u Evropu je opao usled umanjene tražnje.

Stoga je došlo do smanjenja zaliha, a potom i rasta cena.

Gasprom, vodeća ruska državna energetska kompanija, snabdeva Evropu gasom na osnovu dva različita dogovora:

• Dugoročni ugovori koji često traje od 10 do 25 godina
• Jednokratni ugovori o isporuci fiksne količine gasa

Prvobitna analiza Brisela ukazuje da Rusija ispunjava obaveze iz dugoročnih ugovora, ali ne obezbeđuje dodatne zalihe, navela je Kadri Simson, komesarka za energetiku Evropske komisije.

Trenutno je u skladištima gasa širom Evrope nivo zaliha na oko 77 odsto, što je gotovo 20 odsto manje nego protekle dve godine, pokazuju podaci sajta Gas Infrastructure Europe.

U pitanju nije nestašica gasa, nego ga evropske zemlje nisu naručile u dovoljnoj količini, tvrdi Vuletić.

„Određene zemlje nisu sklopile ugovore sa Gaspromom, misleći da će obezbediti gas na neki drugi način.

„To se nije desilo – a gas je roba, koja kao i svaka druga, poskupi ukoliko je nema na tržištu“, objašnjava on.

Energetsku krizu, kaže Zdravković, izazvale su i:

• potreba za energentima na drugim tržištima
• takse uvedene u EU na ugljen-dioksid, zbog kojih su cene porasle za 18 odsto
• ubrzan prelazak na obnovljive izvore energije u EU
• nepovoljna situacija u Sjedinjenim Američkim Državama

Potražnja za gasom je sve veća, kaže Zdravković, podsećajući da je Azija doživela ekonomski, demografski, industrijski i kulturni rast.

„Nije prirodno da oko 500 miliona Evropljana i 300 miliona Amerikanaca troše 37,8 odsto svetskih energenata, a najmnogoljudniji deo sveta (Indija, Pakistan, Bangladeš, Indonezija i Indokina), gde živi gotovo polovina planete, troše 12 odsto“, objašnjava.

Dodaje da Rusija i njeni saveznici troše 8 odsto, Kina 20 odsto, a cela Afrika koja je odavno premašila jednu milijardu stanovnika koristi četiri odsto.

Amerika je ipak najveći proizvođač gasa, kaže Zdravković, uprkos opštoj pretpostavci da je to Rusija.

„Administracija novog predsednika Džozefa Bajdena donela je političku odluku da prestane sa sponzorisanjem takozvanih freking kompanija koje proizvode naftu i gas iz uljnih škriljaca.

„Potom, vremenske nepogode su učinile svoje i američki obnovljivi izvori energije su zakazali“, objašnjava.

Dodaje da su kruna svega uragani u Meksičkom zalivu nakon čega je stala proizvodnja nafte i gasa.

„To su sve uslovi koji su uticali na to da Amerika ima smanjene kapacitete za izvoz na druga tržišta“, tvrdi.

Procenjuje se da bi Rusija, ako hoće, mogla da poveća snabdevanje gasom za 15 odsto, rekao je Fatih Birol, direktor Međunarodne agencije za energetiku.

Analitičari ocenjuju, kako je BBC ranije pisao, da Moskva okleva sa dodatnim snabdevanjem gasa kako bi ubrzala dozvole za novoizgrađeni gasovod Severni tok 2 koji ide direktno od Rusije do Nemačke.

„Veliki deo evropskih medija tvrdi da Gasprom namerno uskraćuje gas kako bi naterao nemačke vlasti i Evropsku komisiju da odobri Severni tok 2″ rekao je Džek Šarpls sa Oksford instituta za energetske studije.

U diskusiju se uključila i Angela Merkel, nemačka kancelarka, koja je rekla da „Rusija može da dostavlja gas na bazi ugovornih obaveza, a ne tek tako“.

Severni tok 2 je trebalo da bude izgrađen pre godinu dana i da počne sa radom, navodi Vuletić.

Izgradnja je, međutim, završena u septembru.

Ovaj gasovod ide paralelno sa Severnim tokom – dugačak je 1.230 kilometara, proteže se ispod Baltičkog mora i povezuje ruski grad Viborg sa nemačkim Grajfsvaldom.

Sagrađen je za isporuku 55 milijardi kubnih metara gasa ka evropskom tržištu na godišnjem nivou, što je količina dovoljna za snabdevanje 26 miliona domaćinstava.

Trasa Severnog toka 2 zaobilazi Ukrajinu, zemlju sa kojom je Rusija u sukobu oko poluostrva Krim.

Početak rada Severnog toka postao je žrtva politike, smatra Vuletić.

„Gas nije u domenu energije i ekonomije, on je postao politika“, navodi Vuletić.

Kako je došlo do rasta cena struje u Evropi?

Od početka septembra, veleprodajne cene električne energije u Nemačkoj i Francuskoj porasle su za 36 i 48 odsto, a sada dostižu oko 160 evra za jedan megavat-sat, kako piše list Ekonomist.

U Velikoj Britaniji cena je skočila čak na 532 evra, što je za oko 174 evra više u odnosu na pre nekoliko nedelja.

Kao i kod svakog tržišta, cenu električne energije diktira ponuda i potražnja, kaže Savić.

„Pretpostavljam da je za ovakav rast cena električne energije ‘kriva’ ponuda koja je verovatno manja od potražnje“, kaže on za BBC na srpskom.

Veliki broj elektrana u Evropi proizvodi energiju pomoću prirodnog gasa.

Dodatno, mnoge evropske zemlje su u procesu zamene proizvodnje električne energije iz termoelektrana onom iz obnovljivih izvora – kao što su elektrane na vetar i sunčevu svetlost, navodi Savić.

Međutim, one zavise od vremenskih prilika zbog čega se dešava da proizvodnja nije dovoljna da zadovolji potražnju.

„Tada se na tržištu mora kupiti dodatna energija, ponekad i po vrlo visokim cenama kako bi se poštovali ugovori prema potrošačima“, kaže.

Zdravković ističe da se u EU:

• 42 odsto struje proizvode u termoelektranama, bilo da su one na ugalj ili gas;
• 26 odsto u nuklearnim elektranama;
• 13 odsto uz pomoć snage vetra;
• 12 odsto iz hidropotencijala;
• oko 4 odsto uz pomoć sunčeve svetlosti.

Da li su solarne farme rešenje za klimatske promene:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]