Kada su tri eksplozije odjeknule su u različitim delovima Stokholma tokom samo jedne noći prošlog meseca, građani su bili šokirani. Bilo je detonacija u drugim gradskim kvartovima, ali nikad na njihovom kućnom pragu.

Švedska policija suočava se sa nezabeleženim brojem napada, a na meti su i lokacije u centru grada. Bombaški odred je izašao na teren nakon 97 eksplozija u prvih devet meseci ove godine.

„Odrastao sam ovde i osećaj je kao da vam neko narušava to okruženje“, kaže 22-godišnji Džoel.

Ulazna vrata njegove zgrade dignuta su u vazduh u kvartu Sodermalm u centru grada. Detonacija je bila tako jaka da su prozori popucali u čitavoj ulici.

Ko je kriv?

Ovakvi zločini nisu čak ni postojali u policijskim izveštajima pre 2017, a onda – naredne godine – desile su se čak 162 eksplozije. Samo u poslednja dva meseca, bombaški odred bio je pozvan da interveniše zbog skoro 30.

„Vatrometne bombe, improvizovani eksplozivi i ručne granate“ korišćene su u većini napada, kaže Linda H. Straf, šefica obaveštajne službe pri švedskom Odeljenju za nacionalne operacije.

The scene of a 17 October attack in Stockholm

BBC
Ova napadnuta zgrada u stokholmskom kvartu Sodermalm nije daleko od igrališta i škole

Napade obično izvode kriminalne grupe kako bi preplašile rivalske bande ili bliske prijatelje i porodice neprijatelja, kaže ona.

„Ovo je ozbiljna situacija, ali većina ljudi ne bi trebalo da brine, zato što neće uticati na njih.“

Timovi su poslati da rade sa specijalistima za kriminalne bande iz Sjedinjenih Država, Nemačke i Holandije, a sarađuju i sa švedskim vojnim stručnjacima koji su se bavili eksplozivima u Africi i Avganistanu.

„Ovo je nešto veoma novo u Švedskoj i mi tražimo znanje iz svih delova sveta“, kaže Mats Lovning, šef Odeljenja za nacionalne operacije.

Za kriminologa Amira Rostamija jedino relevantno poređenje je Meksiko, država poznata po nasilnim bandama i ratovima kriminalnih grupa.

„To je prilično jedinstvena pojava u zemljama koje uglavnom nisu u ratu ili nemaju dugu istoriju terorizma“, kaže on.

Gde je bilo eksplozija?

Većina napada izvršena je u siromašnijim kvartovima najvećih gradova: Stokholma, Geteborga i Malmea.

U Malmeu je početkom ovog meseca bilo čak tri eksplozije za samo 24 sata.

Ali sada su se na meti napada našla i imućnija mesta. Eksplozija u stambenom kvartu Broma u severnom Stokholmu prošlog meseca uništila je ulaz u stambeni blok, porazbijala prozore i oštetila aute.

Dvadesetogodišnji prolaznik završio je u bolnici kad je bomba eksplodirala u prodavnici u tradicionalnom univerzitetskom gradu Lundu, a 25 osoba je povređeno kad se na meti napada našao stambeni blok u centralnom gradu Linćepingu.

A damaged building that was hit by an explosion on early, June 7, 2019 is seen in Linkoping, central Sweden.

Getty Images
Švedski mediji jesu izveštavali iscrpno o napadu iz juna u centralnoj Švedskoj

Sodermalm je bivši radnički kraj Stokholma. Ovaj kvart se dosta promenio u poslednjih nekoliko godina. Butici stare odeće i veganski restorani nikli su između stambenih zgrada boje senfa i terakote. Zgrada na kojoj su ulazna vrata dignuta u vazduh se nalazi preko puta parka i blizu škole.

„Odmah posle toga, kad je policija zatvorila ulice, a ja vodila decu u predškolsko, uhvatio me je zaista strah“, kaže Malin Bredšo koja živi nekoliko ulaza dalje.

Niko nije uhapšen, a policija odbija da komentariše potencijalne motive.

„Ako je napad bio ciljan, iskreno, osećamo se bezbednije, jer nije bio cilj da se povredi javnost“, kaže Bredšo koja se nada da to nije bio nasumični napad.

Ko su kriminalne bande u Švedskoj?

Policija tvrdi da su odgovorni kriminalci deo istih kriminalnih bandi koje stoje iza povećanja stope zločina počinjenih vatrenim oružjem. Ove bande često su povezane sa trgovinom drogom. U Švedskoj se 2018. godine odigralo 45 obračuna vatrenim oružjem sa smrtnim ishodom, u poređenju sa njih 17 iz 2011. godine.

Ali nije najjasnije zašto bande sada pribegavaju eksplozijama.

Švedska policija ne beleži niti objavljuje nacionalnost osumnjičenih ili osuđenih kriminalaca, ali šefica obaveštajne službe Linda H. Straf kaže da mnogi od njih imaju sličan profil.

„Odrasli su u Švedskoj, potiču iz društveno-ekonomski siromašnijih grupa, društveno-ekonomski siromašnijih krajeva, a mnogi su možda druga ili treća generacija imigranata“, kaže ona.

Ideološke rasprave o imigraciji pojačale su se otkako je Švedska primila najveći broj azilanata po glavi stanovnika u Evropskoj uniji tokom migrantske krize iz 2015. godine. Ali Straf kaže da „nije ispravno“ pretpostaviti da su pridošlice obično umešane u mreže bandi.

Mnogim desničarima eksplozije služe kao gorivo za tvrdnje da Švedska u poslednje dve decenije ima problema da integriše migrante.

„U budućnosti bi situacija čak mogla da postane još problematičnija“, kaže Mira Aksoj koja sebe opisuje kao nacionalno konzervativnu novinarku.

„Budući da žive u istom kraju, dele isti mentalni sklop. Lako im je da se povežu. Ne osećaju da treba da postanu deo Švedske, ostaju u vlastitim izolovanim zajednicama i počinju da čine zločine.“

Ovakvi stavovi sve su češći poslednjih godina, a nacionalistička stranka Švedske demokrate osvojila je čak 18 odsto glasova na izborima 2018. godine.

Ali Malin Bredšo veruje da stepen zločina ima mnogo više veze sa zaradom i društvenim statusom.

Amir Rostami kaže da nacionalnost retko igra veliku ulogu u članstvu u kriminalnim grupama u Švedskoj. „Kad ispitujem članove bandi… banda je njihova nova domovina. Banda je njihov novi identitet.“

Da li su švedski mediji probali da zataškaju problem?

Drugi važan nivo ove priče je kako su je pokrivali švedski mediji.

Nakon tri napada prošlog meseca u Stokholmu, javni servis SVT optužen je za levičarsko zataškavanje jer su urednici izostavili priču iz udarnih večernjih vesti.

„Mislim da nisu uradili sjajan posao… Imam utisak da pokušavaju da umanje značaj ovih vesti“, tvrdi Mira Aksoj.

A damaged building that was hit by an explosion on early, June 7, 2019 is seen in Linkoping, central Sweden.

Getty Images
Švedski mediji jesu izveštavali iscrpno o napadu iz juna u centralnoj Švedskoj

Kristijan Kristensen, profesor novinarstva sa Univerziteta u Stokholmu, i sam je bio iznenađen time što su neki kanali posvetili malo pažnje eksplozijama, ali smatra da je bilo iscrpnog izveštavanja u velikim dnevnim listovima i lokalnim vestima.

„Problem je u tome što se Švedska koristi simbolički kao dokaz za probleme sa imigracijom, dokaz za probleme sa levičarskom politikom – nepravedno u mnogim slučajevima“, tvrdi on.

Nedavna studija kompanije za istraživanje javnog mnjenja Kantar Sifo otkrila je da su red i zakon bile najpokrivanije teme u vestima na švedskoj televiziji i radiju, kao i na društvenim mrežama.

Šta preduzimaju vlasti?

Policija kaže da pokušava da pronađe počinioce, ali samo se jedan u deset slučajeva iz 2018. godine završio sudskom presudom.

Šef Odeljenja za nacionalne operacije obećao je veću saradnju sa službama bezbednosti.

Ministar unutrašnjih poslova najavio je proširenje ovlašćenja za pretres domova osumnjičenih i veći napor da se razbije kultura ćutanja oko kriminalnih bandi.

Ali u Sodermalmu, stanovnik Anders Hardenstam kaže da mora da se posveti više pažnje integraciji.

„Ne plašim se za mesto u kom živim. Mnogo me više brine razvoj Švedske na nacionalnom nivou.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk