Svetski dan životinja: Zašto treba brinuti o njima i šta im to znači

Ideja Svetskog dana životinja je podizanje svesti o njihovoj dobrobiti, ali da li ste znali da ljudi mnogo toga mogu da dobiju od nege životinja?

Prvi put je obeležen 1925. u Berlinu i od tada smo stekli bolje razumevanje i poštovanje za to kako ljudi i druga bića međusobno deluju. Naučili smo još nešto: postoji mnogo naučnih dokaza koji ukazuju na to da ima zdravstvene koristi od života rame uz rame sa životinjama.

Pa ako vam treba dodatno ohrabrenje da se uključite u #WorldAnimalDay, evo deset razloga zašto je dobro biti blizu životinja.

1. Životinje su dobre za mentalno zdravlje: pomažu u smanjenju stresa, usamljenosti, anksioznosti i depresije

Naučnici su otrkili da uživanjem uz domaće životinje, telo oslobađa oksitocin – hormon koji ima umirujući efekat na mozak i smanjuje stres i anksioznost.

Ali ne samo to, i životinje tako oslobađaju više ovog hormona, što pomaže u razvoju jake veze između ljudi i životinja.

Klinička istraživanja takođe su pokazala da vlasnici kućnih ljubimaca imaju niži nivo kortizona – hormona stresa, a to je dobro i za krvni pritisak.

Dodatno, ljubimci moraju da se hrane, vole i paze – a to znači da će vlasnik provoditi dosta vremena sa njima.

• Studenti u Keniji: Pronašli način da žive pored slonova
• Psi istrenirani da nanjuše i najskriveniju slonovaču
• Nasilje u porodici: Psi pomažu ženama da se zaštite

Ovo povezivanje i osećanje znači da će se vlasnici retko osećati usamljeno. Zapravo, mnogi tvrde da razvijaju duboke prijateljske odnose sa kućnim ljubimcima druženjem, radošću, ponosom na svoje akcije.

Postoji još naučnih dokaza o tome zašto životinje pomažu ljudima da se osećaju bolje: kvalitetno provedenim vremenom sa ljubimcima oslobađaju se hormoni serotonin i dopamin.

Uzimajući sve to u obzir, možda ne iznenađuje što vlasnici kućnih ljubimaca imaju manje šanse da dožive kliničku depresiju.

2. Hranjenje i briga o životinjama podstiču empatiju, saosećanje i odgovornost

Ljudi koji redovno brinu o životinjama bolje kontrolišu imulsivnost, razvijaju društvene veštine i samopoštovanje.

Biti odgovoran za drugo živo biće može biti takođe i vredna lekcija za decu: oni uče da budu pozudani, kolika je važnost održavanja rutine i održavanja dobrih navika.

Možete biti umorni ili neraspoloženi, ali kada znate da opstanak jedne životinje zavisi od vas, to vam može pomoći da postanete saosećajnija osoba: nije sve u tome šta vi želite i šta vam treba.

3. Životinje smanjuju šansu obolevanja od astme

Naučno je dokazano da izlaganje alergenima tokom odrastanja smanjuje rizik od obolevanja od astme ili alergijskog rinitisa kod odraslih.

Tako detinjstvo provedeno uz životinje nije dobro samo za psihičko blagostanje, već i za fizičko zdravlje.

4. Uz životinje ostajete aktivni

Posedovanje životinja može biti težak posao, ali ono poboljšava kardiovaskularno zdravlje.

Bilo da šetate psa, terate koze uzbrdo ili kupate slona, životinje vam pomažu da ostanete fizički aktivni.

Studija koju je izradio Nacionalni institut zdravlja u Sjedinjenim državama pokazala je da su ljudi koji brinu o psu redovnije i fizički aktivni, što rezultira boljom formom u odnosu na one koji nisu vlasnici pasa.

5. Negovanje životinje daje dečacima i muškarcima šansu da igraju „roditeljsku igru“

Briga o kućnim ljubimcima, domaćim i životinjama za rad je prihvatljiv način za muškarce širom sveta da se bave brigom zaštitom, čak i u društvima gde su ove uloge tradicionalno ženske.

6. Psi mogu da namirišu bolesti

Pseće čulo mirisa je oko 10.000 puta oštrije od ljudskog – zato britanska organizacija Medikal detekšn dogs trenira pse da otkrivaju miris ljudskih bolesti poput raka, te da deluju kao „rano upozorenje“.

Specijalizovani psi mogu da detektuju kada se promeni miris pacijenta i mogu da uoče „čestice raka“ što može dovesti do rane dijagnoze.

Psi takođe mogu da osete početak epileptičnog napada, ili da namirišu dijabetes.

7. Životinje mogu da upozore na neposrednu opasnost

Mnogi domovi u Indiji kao kućne ljubimce imaju sive mungose, jer će oni ubiti kobre, pacove i druge štetočine (sećate li se čuvene Riki-Tiki-Tavi priče?).

Bilo gde od Afrike do Amerike postoje anegdote o kućnim zmijama i papagajima koji su sredinom noći probudili svoje vlasnike kako bi ih upozorili da im dom gori.

Divlje životinje takođe pomažu ljudima da ostanu bezbedni: ptice koje beže mogu da budu upozorenje na zemljotres ili cunami, dok stampedo divljih svinja ili jelena može da skrene pažnju na obližnji šumski požar.

8. Jačanje društvenog života

Istraživanje pokazuje da je posedovanje kućnog ljubimca sjajno za sprečavanje od socijalne izolovanosti – jer donosi više razgovora i kontakata.

Kao što vam svako ko poseduje slatkog ljubimca može reći, redovne šetnje dovode do spontanih interakcija i razgovore sa strancima i vlasnicima ljubimaca.

Isto tako, poljoprivrednici i vlasnici životinja za rad će se često obratiti jedni drugima ako imaju pitanja ili brinu za zdravlje životinja.

9. Vreme provedeno sa životinjama pojačava veštine neverbalne komunikacije

Životinje ne govore, ali one komuniciraju. Treba samo da naučite da čitate njihove znake i govor tela.

Kada jednom usavršite veštinu, ništa vas neće sprečiti da je koristite u komunikaciji s ljudima.

To zapravo može biti mnogo korisnije nego što mislite: prema rečima doktora Alberta Mehrabijana, eksperta za neverbalnu komunikaciju, između 60 i 90 odsto dnevne komunikacije ljudi je neverbalno.

Zamislite samo šta sva ta nova znanja mogu da urade za vaš lični i profesionalni život.

10. Budite dobri prema životinjama i pomozite da svet postane bolje mesto

Na kraju, nije bitno samo šta životinje mogu da urade za ljude, već i šta ljudi mogu da učine za njih.

Ako odlučite da posetite azil za životinje i usovojite ljubimca, jednoj životinji ćete dati drugu šansu za bolji život.

Poštovanje životinja na farmi i životinja za rad poboljšava njihovo zdravlje i donosi osećaj pravde i zadovoljstva.

Što se tiče divljih životinja, možda je najbolji način zaštitite upravo briga o njihovom okruženju – a ako napravimo planetu boljim mestom, svi smo pobednici.