Ukrajinska kriza: Bajden uveren da će Rusija napasti i da će gađati Kijev, eksplozije u Lugansku

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je u petak uveče da je ubeđen da će Rusija napasti Ukrajinu i da će udariti i na glavni grad Kijev.

U obraćanju u Beloj kući, Bajden je rekao da SAD veruju da će ruske snage verovatno delovati „u narednoj nedelji“.

„Verujemo da će oni ciljati glavni grad Ukrajine, Kijev, grad od 2,8 miliona nevinih ljudi“, rekao je on.

Rusija uporno poriče da planira napad na Ukrajinu, a zapadni izvore tvrde da se na ukrajinskim granicama nalazi više od 130.000 ruskih vojnika i da je raspoređeno teško naoružanje.

U vreme kada se Bajden obraćao, na teritoriji Luganska, na istoku Ukrajine pod kontrolom separatista bliskih Rusiji, čule su se dve jake eksplozije.

Mnogi ruski mediji, među kojima Tass, Ria Novosti i Interfaks – pozivajući se na separatističke izvore – izvestili su o eksplozijama, čiji su uzroci za sada nejasni.

• Ukrajina: Moguće rute napada Rusije
• Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini

Mediji u Rusiji su prethodno javili da su lideri samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike pozvali na organizovani odlazak stanovništva u Rusiju, objasnivši to povećanom pretnjom napada iz Ukrajine.

Ukrajina je negirala planiranje ofanzive, rekavši da Rusija širi dezinformacije.

Ukrajinske vlasti su ranije optuživale vođe tih oblasti za granatiranje teritorije koju kontroliše Kijev.

Za sada nema znakova masovnog kretanja ljudi iz regiona.

Zapad za to vreme optužuje Rusiju da pokušava da inscenira lažnu krizu u otcepljenom istočnom regionu Ukrajine kako bi opravdala za invaziju.

Lideri samoproglašenih republika Donjecka i Luganska, koje podržava Rusija, izdali su u petak naređenja za evakuaciju, poručivši ženama, deci i starcima da se presele u Rusiju, tvrdeći da ukrajinske trupe planiraju da napadnu njihove teritorije.

U regionu živi stotine hiljada ljudi, a takva evakuacija bi bila ogroman poduhvat. Nema naznaka da je masovna evakuacija neizbežna, ali ruski državni mediji su izvestili da je nekoliko autobusa sa lokalnim stanovništvom stiglo do Rusije.

Denis Pušilin, šef Donjecke Narodne Republike (DNR), rekao je da je Rusija pristala da obezbedi smeštaj za ljude koji napuštaju region i da prvo treba evakuisati žene, decu i starije.

On je evakuaciju najavio u snimku za koji se tvrdi da je snimljen u petak.

Međutim, BBC je proverio metapodatke, koji pokazuju da su snimljeni pre dva dana – pre izbijanja neprijateljstava.

Kremlj je saopštio da je predsednik Vladimir Putin naredio da se u blizini granice postave izbeglički kampovi i da se isplati hitna pomoć ljudima koji dolaze iz separatističkih oblasti.

Ukrajina je više puta navela da ne planira nikakav napad i da nastoji da povrati kontrolu nad oblastima koje drže pobunjenici koristeći samo diplomatska sredstva.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba u petak je odbacio ono što je opisao kao „ruske dezinformacione izveštaje“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da su događaji u proteklih 48 sati deo napora Rusije da stvori „lažne provokacije“ kako bi opravdala dalju „agresiju“.

Američki Stejt department je kasnije nazvao najavu evakuacije „ciničnim“ potezom Moskve „da odvrati svet od činjenice da Rusija jača snage pripremajući se za napad“.

Rusija podržava oružanu pobunu u ukrajinskom istočnom regionu Donbasa od 2014.

Oko 14.000 ljudi – među kojima i mnogi civili – poginulo je u borbama od tada.

• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Moskva želi da ograniči zapadnu vojnu moć u zemljama koje Rusija smatra da se nalaze u njenoj sferi uticaja.

Zapad odbacuje ideju da Rusija ima pravo da utiče na spoljnu politiku susednih zemalja, kao što je to činio Sovjetski Savez tokom Hladnog rata.

Hladni rat je bio posleratni period 20. veka kada je rivalstvo između Zapada i Sovjetskog Saveza dovelo dve globalne supersile – SAD i SSSR, na korak do nuklearnog rata.

Zelenski: Ukrajina ima samo jedan put – u NATO i EU

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je u četvrtak da tu zemlju čeka dug put ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

„NATO je garant bezbednosti. Kako onda da izabreme neki drugi put? Za nas je to garancija da nećemo izgubiti nezavisnost“, rekao je on za BBC.

Jedan neimenovani američki zvaničnik rekao je da su tvrdnje zvaničnika u Moskvi da Rusija povlači deo vojske sa granice sa Ukrajinom su „netačne“.

On tvrdi da je Rusija uradila suprotno i navodno dovela dodatnih 7.000 vojnika u graničnu oblast tokom prethodnih nekoliko dana.

Rusija bi mogla i da iscenira lažni napad kako bi imala izgovor da pokrene vojnu ofanzivu na Ukrajinu „u bilo kom trenutku“, dodaje taj zvaničnik.

Iz Kremlja su saopštili da su povukli deo vojske sa granice jer su gotove vojne vežbe.

Rusija je više puta negirala da planira napad na Ukrajinu, iako je nagomilila oko 100.000 vojnika uz granicu, a zabrinutost zvaničnika i javnosti sa Zapada nazvala je „histerijom“.

Na snimcima objavljenim na državnoj televiziji vide se konvoji vojnih vozila koja prelaze preko mosta napuštajući Krim.

Ali prema tvrdnjama visokog zvaničnika Bele kuće, u poslednjih nekoliko dana u pograničnu oblast je stiglo više hiljada novih vojnika.

Taj zvaničnik je u razgovoru sa novinarima rekao da sumnja u tvrdnje Rusije da povlači snage.

„Dobili su mnogo medijske pažnje u Americi i u svetu zbog te tvrdnje, ali mi znamo da to nije tačno.“

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da još nije zabeležena deeskalacija na terenu posle najave Rusije da povlači deo trupa.

„Naprotiv, čini se da Rusija nastavlja da jača vojno prisustvo“, rekao je Stoltenberg.

Dodao je da „još nismo videli povlačenje ruskih trupa“ i da je to „u suprotnosti sa porukom o diplomatskim naporima“ Moskve.

Bajden je takođe rekao da povlačenje ruske vojske nije potvrđeno.

„Naši analitičari ukazuju da su (jedinice) još uvek na pretećim položajima.“

Nova kriza izbila je osam godina pošto je Rusija anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine i podržala pobunjenike u Donbasu i drugim oblastima na istoku zemlje u blizini granice sa Rusijom.

Šta je rekao Putin?

Putin je rekao da Rusija ne želi rat, i da je Moskva zbog toga ponudila predlog za otpočinjanje pregovora – ali da još nema konstruktivnog odgovora Zapada.

Na komentar nemačkog kancelara Olafa Šolca da njegova generacija ne može da zamisli rat u Evropi – Putin je ukazao da je na kontinentz već bilo rata – u Jugoslaviji 1990-ih, za koji tvrdi da je započeo NATO.

Ipak, kaže Putin, još ima pitanja o kojima se može razgovarati sa predstavnicima NATO I Sjedinjenih Američkih Država.

Kremlj kaže da ne može da prihvati da bi Ukrajina – bivša sovjetska republika sa dubokim društvenim i kulturnim vezama sa Rusijom – jednog dana mogla da se pridruži NATO-u, ali je Zapad odbio ovaj zahtev.

Vadim Pristajko, ukrajinski ambasador u Londonu, preformulisao je prethodnu izjavu za BBC, kada je rekao da je Kijev spreman da bude „fleksibilniji“ u vezi sa namerom da se pridruži NATO-u, što bi bio veliki ustupak Rusiji.

Ali u naknadnoj izjavi rekao je da Ukrajina ima ustavnu obavezu da se pridruži tom savezu i da prijem zavisi od „spremnosti samog NATO-a“.

Takođe na sastanku u Kremlju, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je Putinu da su neke od vojnih vežbi zemlje u blizini granice sa Ukrajinom već završene, a da se druge privode kraju.

Rusija održava masovne zajedničke vežbe sa Belorusijom, severnim susedom Ukrajine.

Moskva takođe organizuje vojne vežbe gađanja u Crnom i Azovskom moru – na jugu Ukrajine.

Mnoge zemlje su preporučile državljanima da napuste Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je državljanima koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja te zemlje.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da „trenutna“ pretnja ruske vojne akcije u Ukrajini opravdava evakuaciju ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Kijevu.

Nema panike, ali oprez vlada

Žana Bespijačuk, novinarka BBC ukrajinskog servisa, kaže da u Kijevu i drugim većim gradovima nema velikih znakova panike među stanovništvom.

Međutim, dodaje da su Ukrajinci počeli sve ozbiljnije da shvataju ruske pretnje i počinju pripreme za stanje visoke pripravnosti.

Napravljen je plan evakuacije za tri miliona žitelja Kijeva kao predostrožnost, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika..

Holandska avio kompanija KLM prva je otkazala sve letove za Ukrajinu na neodređeno vreme.

Avioni ove kompanije nisu preletali anektirane istočne delove Ukrajine i Krim još od 2014.

Nemački avio-prevoznik Lufthansa razmatra privremeno ukidanje letova, saopšteno je iz kompanije.

Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika rekao je agenciji Rojters da Kijev „ne vidi poentu“ u zatvaranju vazdušnog prostora zemlje, nazvavši takvu ideju „besmislicom.“

Nešto kasnije, načelnik Kontrole leta Ukrajine savetovao je avio kompanijama da izbegavaju „potencijalno opasne zone“ iznad Crnog mora, gde ruske snage održavaju najveće mornaričke vežbe posledljih godina, od 14. do 19. februara.

Naglasio je, međutim, da je ukrajinski vazdušni prostor „trenutno otvoren i na raspolaganju za planiranje letova.“

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine.

On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u stalne baze posle vežbi.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija“.

• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi

Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.

Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.

Američki zvaničnici kažu da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.

Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.

Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.

Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli da otkriju detalje zbog osetljivosti podataka, prenose američki mediji.

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.

Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]