Vremenske nepogode u sred vrelog leta: Otkud grom iz vedra neba

Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.

Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava – sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.

Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.

• Šta su ostrva toplote – leti toplo, zimi još toplije
• Meteoropatija: u kojoj meri vreme utiče na nas
• Poplave u Srbiji: „Nadali smo se da voda neće stići do nas, ali sve je uništila”

Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?

„Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe“, objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.

Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.

„Grmi, seva, vreme se menja“

Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto – pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.

Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.

„Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje – oslobađa se munja“, kaže Ducić.

• Kako je nevreme izmenilo slike prestonice i drugih gradova u Srbiji
• U fotografijama: Kako se Iračani hlade na 50 stepeni
• Zemljotresi: Gde najviše trese i kako se zaštititi

Iako se u narodu termin „grom“ upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja. OVO JE KOPI ZA FB

Mnoge plaši i sevanje – pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.

„Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima“, objašava Ducić pojavu sevanja.

Zablude o olujama

Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.

Ducić kaže da je poslovica da „munja nikada ne udara dva puta u isto mesto“ jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.

„Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade – u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save“.

„Grom iz vedra neba“ je takođe nešto što se ne dešava u prirodi – ali je zato „moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara“, kaže Ducić.

„Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati“.

U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.

Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama – beleže se od 1920. godine – pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.

„Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub“, kaže Ducić.

„Od Svetog Ilije, sunce sve milije“

Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi – ni u polju, niti kod kuće.

Neki od praznika su Sveti Ilija – 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.

„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu – da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju“, kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Kako da se naspavate kad je vruće
• Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu

Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.

Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.

Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer – „brat i sestra razgovaraju“.

„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike – posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš“, naglašava Repedžić..

Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci“.

Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.

Dodole – mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.

Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom“ sredinom dvadesetog veka.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]