Munja

BBC
Munja

Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.

Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava – sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.

Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.

Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?

„Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe“, objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.

Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.

Šta je sejanje oblaka
The British Broadcasting Corporation

„Grmi, seva, vreme se menja“

Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto – pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.

Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.

„Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje – oslobađa se munja“, kaže Ducić.

Iako se u narodu termin „grom“ upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja. OVO JE KOPI ZA FB

Mnoge plaši i sevanje – pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.

„Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima“, objašava Ducić pojavu sevanja.

Munje i gromovi

BBC
Munje i gromovi

Zablude o olujama

Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.

Ducić kaže da je poslovica da „munja nikada ne udara dva puta u isto mesto“ jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.

„Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade – u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save“.

„Grom iz vedra neba“ je takođe nešto što se ne dešava u prirodi – ali je zato „moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara“, kaže Ducić.

„Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati“.

Sibir se bori sa šumskim požarima
The British Broadcasting Corporation

U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.

Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama – beleže se od 1920. godine – pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.

„Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub“, kaže Ducić.

Oblaci

BBC
Oblaci

„Od Svetog Ilije, sunce sve milije“

Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi – ni u polju, niti kod kuće.

Neki od praznika su Sveti Ilija – 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.

„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu – da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju“, kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.

Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.

Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.

Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer – „brat i sestra razgovaraju“.

„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike – posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš“, naglašava Repedžić..

Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci“.

Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.

Dodole – mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.

Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom“ sredinom dvadesetog veka.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.