Kora bundeve može da postane novo prirodno pakovanje koje produžava svežinu hrane, pokazalo istraživanje

Istraživači sa Univerziteta Kjušu u Japanu razvili su prirodni materijal za pakovanje hrane koji bi mogao da smanji količinu plastičnog otpada, ali i bacanje hrane. Njihov izum zasniva se na nanomaterijalu čiji je glavni sastojak upravo – ostatak kore bundeve.

„Naša laboratorija se već dugo bavi produžavanjem roka trajanja poljoprivrednih proizvoda, uz smanjenje zavisnosti od plastike na bazi nafte“, rekao je naučnik za hranu Fumihiko Tanaka sa Univerziteta Kjušu.

Kako su naučnici iskoristili koru bundeve?

Kora bundeve najpre je obrađena zagrevanjem pod visokim pritiskom, a zatim je zamrznuta i osušena kako bi se razložila na takozvane ugljenične kvantne tačke (carbon quantum dots – CQDs).

Reč je o izuzetno sitnim česticama ugljenika koje su ranije pokazale potencijal u oblasti pakovanja hrane zbog svojih korisnih svojstava.

Nakon toga, ove čestice su kombinovane sa biljnim vlaknima i želatinom, čime je napravljen novi biorazgradivi materijal za pakovanje.

Njegova efikasnost testirana je u poređenju sa klasičnom plastičnom ambalažom, ali i sa hranom koja uopšte nije bila zaštićena pakovanjem. Kao test namirnica korišćen je čeri paradajz.

Bolji rezultati od obične plastike u nekoliko važnih kategorija

Nakon 20 dana, istraživači su analizirali stanje paradajza i utvrdili da je materijal napravljen od kore bundeve imao bolje rezultate od nepokrivene hrane, piše Science Alert.

Posebno se pokazao efikasnim u:

zaštiti od ultraljubičastog (UV) zračenja,
usporavanju razvoja mikroorganizama,
očuvanju antioksidativnih svojstava hrane.

Klasična plastika je ipak bila nešto uspešnija u sprečavanju gubitka vlage, ali naučnici smatraju da prirodni materijal ima veliki potencijal zbog ekoloških prednosti.

Važno je i to što su testovi pokazali da ovaj nanomaterijal ne predstavlja rizik od toksičnosti u predviđenim koncentracijama.

„Bezbednost je ključna stvar. Testovi su potvrdili da materijal nije toksičan ispod određenih koncentracija, a sam premaz koristi veoma malu količinu materijala“, objasnila je naučnica M. A. Reshaka Kavindi sa Univerziteta Kjušu.

Može da se nanosi i direktno na voće i povrće

Jedna od prednosti ovog materijala jeste to što ne mora da se koristi samo kao klasično pakovanje. Može da se nanosi i u obliku premaza ili spreja, što bi moglo biti posebno korisno za zaštitu određenih delova voća i povrća.

Na taj način dodatno bi se smanjila količina otpada, jer bi se hrana mogla zaštititi bez dodatne ambalaže.

Kora bundeve kao rešenje za problem otpada

Iako je jestiva, kora bundeve se najčešće baca. Ona čini oko 10 do 12 odsto ukupne mase bundeve, zbog čega naučnici smatraju da predstavlja vredan, ali nedovoljno iskorišćen resurs.

„Tradicionalna antimikrobna pakovanja često koriste metalne nanočestice poput cink-oksida ili srebra, koje imaju veći uticaj na životnu sredinu. Naš materijal potiče iz organske materije i pokazuje dobru biokompatibilnost“, navela je naučnica Fumina Tanaka.

Ovo istraživanje posebno je značajno zbog velikog problema bacanja hrane. Procene pokazuju da oko 40 do 50 odsto ubranog voća i povrća nikada ne stigne do potrošača.

Još nije spremno za prodavnice, ali ideja obećava

Iako rezultati izgledaju obećavajuće, pakovanje od kore bundeve još nije spremno za široku upotrebu. Za sada je testirano samo na jednoj vrsti hrane i u ograničenim uslovima tokom 20 dana.

Naredni korak za istraživače biće dodavanje novih prirodnih sastojaka koji bi mogli dodatno da zaštite hranu, na primer od buđi, kao i pronalaženje načina za masovnu proizvodnju.

Postoji i zanimljiv dodatak – ugljenične kvantne tačke svetle pod UV svetlom. Naučnici smatraju da bi to jednog dana moglo da se iskoristi i za kreativnije dizajne ambalaže.

„Volela bih da ovaj materijal, osim ekološke koristi, donese i malo zabave u pakovanje hrane. Pod UV svetlom čestice svetle, a boja se menja u zavisnosti od njihove veličine. Ako bismo jednog dana mogli da pravimo natpise ili ilustracije na ovaj način, to bi bilo veoma zanimljivo“, rekla je Tanaka.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Food Research International.