„U kaktuse verujemo“ moto je jednog od mnogih strastvenih ljubitelja biljaka koji se mogu naći na društvenim mrežama.

U stvari, prema istraživanju kompanije „HoumHau“, kaktus je do sada najinstagramičnija sobna biljka, sa izvanrednih dvadeset tri miliona postova posvećenih bodljikavoj biljci.

Na drugom mestu je fotogenična hoja, a zatim monstera, poznata i kao „švajcarski sir“ biljka. Ne treba zaboraviti ni popularne biljke za prečišćavanje vazduha, posebno biljku zmija, kinesku zimzelenu biljku i biljku pauk.

Ova opsesija milenijalaca i generacije Z posebno je porasla poslednjih godina. Ali zašto baš ove generacije toliko vole negu biljaka?

Pitanje je istraženo u nedavnoj knjizi britanske autorke Elis Vinsent Rutbaund: Preoblikovanje života.

„Memoari o prirodi“, koji prate stvarne događaje u životu autorke tokom sredine njenih dvadesetih.

„Kada je mnogo stvari u mom životu krenulo u različitim pravcima u odnosu na ono što sam očekivala, pronašla sam utehu u baštovanstvu i biljkama“, kaže ona.

Autorka kaže da ima „snažnu emocionalnu vezu“ sa biljkama.

„Nešto je duboko dirljivo u tome što možete videti kako nešto klija, cveta ili se čak pretvara u seme“, kaže Vinsentova za BBC.

„Postoji prava radost u novom rastu ili povratku omiljene višegodišnje biljke kroz zemlju nakon duge, mračne zime. Smatram da je sezonska promena biljaka i šireg prirodnog sveta nešto što mi pomaže u svakodnevnom životu. Baštovanstvo je za mene takođe nešto vrlo meditativno.“

Rutbaundova je pogodila u živac čitaoce njenih godina, koji su, kaže, „pronašli odjek“ u njenim iskustvima „pronalaženja života koji im je rečeno da treba da postignu i za koji očekuju da će im nekako nedostajati“.

Vinsentova kaže da je takođe dobila povratne informacije od mnogih čitalaca koji su tokom zaključavanja njenu knjigu smatrali „utehom i smirujućim štivom“.


Pogledajte video o ogranskoj hrani i baštovanstvu u Srbiji:

Za šarenije bašte i zdraviju hranu u Srbiji: Razmena semena – „Idi u peršun”
The British Broadcasting Corporation

I milenijalci i generacija Z odrasli su u pejzažu koji je bio sve više opsednut životom na mreži, a uvod Rutbaundove podseća na Windows 95 koji je stigao u porodičnu kuću Vinsentove.

„Od tada smo tražili tehnološki napredak – gejmbojevi, tamagočiji, mobilni telefoni, MSN mesendžer. Očekivalo se da će sve biti brže, povezanije od prethodnog.“

To se zatim nastavilo i u odraslom dobu.

„Započeli smo poslove koji su sve više bili na mreži i očekivali smo trenutno zadovoljstvo od aplikacija na našim telefonima: zabavljanje, dostavu, taksi, majstori – sve se može brzo dobiti.“

Šta je protivotrov za taj brzi i žestoki digitalni život? Nega sobnih biljaka i baštovanstvo, prema Vinsentovoj.

„Sa baštovanstvom ništa nije trenutno. Ništa nije zagarantovano.

„Na telefonu se ništa ne može prisluškivati. To je spora, fizička aktivnost za ispitivanje strpljenja – a sve to lično smatram izuzetno opuštajućim kada je ostatak mog života tako brz.“

I naravno, postoji i ekološka dimenzija.

„Mi smo generacija koja je sve više svesna planete na kojoj postojimo i na kojoj se nalazimo i kako treba da se povežemo i pazimo na nju.

„Baštovanstvo je deo klimatske svesti kao i upotreba boce za vodu koja se može višekratno koristiti.“

Ipak, takođe je tokom istraživanja knjige otkrila da fenomen nege sobnih biljaka ima dugu istoriju.

„Otkrila sam da je moja generacija baštovana – milenijalaca, koja je fascinirana sobnim biljkama i vidi baštovanstvo kao oblik brige o sebi, najnovija u nizu generacija, unazad vekovima, koja se u vreme previranja ili poteškoća zadržala na zemlji ili naginjala ka zemlji“.

Kaže da je za vreme svakog velikog napretka čovečanstva i industrijalizacije postojao pokret koji je pozivao na povratak zemlji.

„Na primer, salonske palme koje mogu da se nose sa slabom osvetljenošću i koje se mogu premestiti od kuće do kuće bile su popularne u viktorijansko doba – kao i sada.

Vinsentovu su u istoriji inspirisale razne ekspertkinje za biljke, uključujući Ketrin Vajt, književnu urednicu koja je u slobodno vreme bila baštovanka.

„Nikad se nije oblačila za baštu – izlazila bi u odelima od tvida i feragamo cipelama.“

Potom su tu Džamejka Kinkejd i Elis Voker sa njihovim tekstovima o bašti, „koje baštovanstvo stavljaju u kontekst kolonijalizma i ropstva“.

Takođe, Marien Nort, umetnica koja je putovala svetom slikajući floru i faunu. I Gertrud Džekil i Bet Čato, koje su „obe preuzele patrijarhalno uporište dizajna bašte i radikalno promenile način na koji sadimo danas“.

„Divlji enterijeri“

Paradoksalno je da, iako negujuće biljke deluju kao protivotrov digitalnom životu, upravo je život na internetu pomogao milenijalcima i generaciji Z koji su negovatelji biljaka da se pronađu i da formiraju globalnu zajednicu.

Vinsentova je bila samouka, ali kaže da je učila od iskusnijih uzgajivača i baštovana na Instagramu.

Svoj nalog @noughticulture otvorila je 2015. godine. A postoji čitav svet takozvanih „biljnih influensera“ poput Vinsentove.

Među njima je značajan Hilton Karter iz Baltimora (@hiltoncarter) koji je napisao nekoliko knjiga na temu sobnih biljaka.

Njegov najnoviji, „Divlji eneterijeri“, raskošno je ilustrovan svezak koji prikazuje kako biljke mogu poboljšati dom.

Karter je nazvan „biljnim influenserom“, „biljnim tatom“ i „biljnim lekarom“, kaže on za BBC.

Svaki dom je, kaže, „smireniji i privlačniji“ sa biljkama u sebi, „posebno u prostoru koji ima puno tvrdih ivica, čini ga čistijim i prozračnijim jer ima zeleni život oko sebe“.

U njegovoj knjizi su domovi, između ostalog, bračnog para iz Antverpena Sofi Vertongen i Janika De Nifa („oni rade neverovatan posao povezujući dizajn sa biljnim svetom“) i Džola Bernstajna u Londonu („on je maksimalista kad dolazi do umetnosti i predmeta, ali minimalista kada su biljke u pitanju“).

Ljubav prema biljkama „zgrabila“ je Kartera iznenada pre nekoliko godina, a on je „u roku od nekoliko meseci prešao sa deset na pedeset ili šezdeset biljaka“.

Ubrzo je svoj dom pretvorio u „zatvorenu džunglu“, kaže kroz smeh – situaciju koju je njegova dugogodišnja supruga sada prihvatila, dodaje.

Možeš li da opišeš osećaj koji je pokrenuo tvoju opsesiju?

„Osećao sam se kao dete u prodavnici slatkiša. Imati ovo živo biće u svom domu čini vas fokusiranim na svakodnevnu brigu o nečemu za šta ste sada vezani.

„U procesu nege postoji nešto terapeutsko, pomoću čega možete da meditirate ili pobegnete, i da dva sata jednom nedeljno potpuno odlutate.“


Čemu služe medonosne bašte i kako ih napraviti:

Pčele su ugrožene korišćenjem pesticida i modernom poljoprivrednom proizvodnjom.
The British Broadcasting Corporation

Imati biljke u određenom je smislu kao imati kućne ljubimce – one vam donose radost, ali takođe treba im ljubavi i pažnje.

„Biljke nisu rekviziti. Treba im svetlost i hrana. Morate biti spremni da se posvetite nečemu što živi“, kaže Karter.

To je kao da, ako posetite sklonište za životinje, kući ne donesete svako štene ili mače, već jednog psa, opisuje on.

„Ako dobijete tonu biljaka i ne znate kako da se brinete o njima, na kraju ćete biti vrlo tužni i trošićete mnogo novca.“

Karter ističe da biljke „privlače vašu pažnju ako, na primer, imaju nedovoljno svetlosti“.

A ako bi morao da da i savet za negu biljaka?

„Pratite svetlost i biće lakše postati roditelj biljke.“

Sigurno ima puno ljudi koji žele postati upravo to.

Londonski baštenski muzej, koji je središte ideja, izložbi i istraživanja oko kulture i istorije u Britaniji, održava redovne i izuzetno popularne sajmove biljaka u zatvorenom prostoru kao i radionice.

Direktorka muzejskog odeljenja za edukaciju Džanin Nelson kaže za BBC da su sobne biljke, posebno paprat i palme, bile popularne u viktorijansko doba.

„To se poklopilo sa zanimanjem za sakupljanje biljaka i putovanja.“

Tek posle rata, pedesetih godina prošlog veka, prvi baštenski centar otvoren je u Velikoj Britaniji, koji je postao popularniji 1970-ih.

„Od 1970-ih, sa centralnim grejanjem, kuće su bile toplije za uzgajanje šireg spektra biljaka.“

„Odrastala sam 1970-ih“, seća se Nelsonova, „i imali smo ogromnu monsteru koja je dostigla plafon, a zatim počela da raste duž njega.

Moj brat je uzgajao biljke poput avokada iz kamenja. Mislim da su tada biljke u domaćinstvu bile popularne zbog ideje ‘dobrog života’ o povratku prirodi i idealizma tog vremena.“

Za mlađe generacije, kaže ona, nedostatak bašti i rastućeg života u gradovima doveo je do „nepovezanosti“ sa prirodom – sobne biljke su način da se ponovo povežu sa njom.

„Emocionalno su korisne za mentalno blagostanje. A biljke takođe mogu biti način da razmislite o svom kulturnom poreklu ili se setite praznika.“

Ona citira nedavnu knjigu Sju Stjuart-Smit, „Dobro odgajani um“.

„Autorka citira studiju koja je otkrila da je prisustvo sobnih biljaka – ili gledanje scena prirode – podstaklo ljude da donesu odluke koje su pokazale viši nivo velikodušnosti i poverenja i imale efekat društvenosti.

„Opisuje jednu ženu koja je počela da se brine o nekim kaktusima i smatrala je da je proces vrlo lekovit i terapeutski, a ona piše da su ‘biljke poput ljudi, potrebna im je vaša pomoć. Bez vas one ne žive’.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

close
Zdravlje i biljke: Zašto je dobro živeti sa biljkama i negovati ih 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.