Ženska prava i istorija: Ko je bila Roza Luksemburg i zašto je važna i danas

Prošlo je više od 100 godina otkako je spisateljica, filozofkinja i antiratna aktivistkinja Roza Luksemburg ubijena u 47. godini.

Ubili su je frajkori – desničarska paravojna formacija nastala u društvenim i političkim previranjima posle završetka Prvog svetskog rata.

Njena zaostavština je tolika da je u januaru 2019. godine samo u Nemačkoj na ulice izašlo hiljade ljudi da joj odaju poštu.

Ali šta je to kod nje što i dalje inspiriše mlađe generacije?

Biografi tvrde da je to njena neumorna želja da dovodi u pitanje one na vlasti – njen borbeni rad protiv političke dogme, društvene nejednakosti, seksizma i diskriminacije protiv invaliditeta učinili su njeno nasleđe živim i svežim.

Upravo je tim stavom stekla neprijatelje i na desnici i na levici političkog spektra.

• Draga Ljočić – prva srpska lekarka i pionirka borbe za prava žena u Srbiji
• Trnovit put Ksenije Atanasijević – prve žene s titulom doktora nauka u Srbiji
• Mitra Mitrović – heroina Srbije prepuštena zaboravu

Još od samih početaka, Roza Luksemburg, rođena u martu 1871. godine, isticala se u veštini ignorisanja prevage koja ne ide u njenu korist i stalnog preispitivanja statusa kvo.

U javnom životu nailazila je na mnoge prepreke. Šepala je od rođenja u vreme kad se na fizički invaliditet gledalo sa visine, a kao Jevrejka bila je i te kako tretirana kao građanka drugog reda u Poljskoj pod okupacijom Rusije.

A opet, uprkos tim preprekama, postala je jedna od retkih žena u to vreme koja je stekla doktorat na Univerzitetu u Cirihu, u Švajcarskoj.

Tokom čitavog života, Luksemburg je mnogo puta završavala u zatvoru zbog vlastitih ideja – kao što je protivljenje Prvom svetskom ratu – i iako ju je inspirisao marksizam, nije imala problema da bude jedna od njegovih najglasnijih kritičarki.

Doživljava se i kao svetionik pokreta oslobođenja žena, iako se u svoje vreme sama Luksemburg nikada do kraja nije identifikovala sa feminističkim pokretom.

• Milunka Savić i Flora Sands – žene koje su zajedno ratovale za Srbiju
• Šivenje i feminizam: Slučajna revolucija do koje je dovela Singerica
• Šta ćerke legendarnih boraca za građanska prava misle o svetu danas

Kejt Evans, autorka i ilustratorka Crvene roze, grafičke biografije Roze Luksemburg, priča nam njenu priču, služeći se vlastitim rečima Roze Luksemburg:

1. „Želim da opteretim savest imućnih svom patnjom i svim skrivenim, gorkim suzama.“

Kao učenica u Varšavi 1880-tih, Roza Luksemburg je prvi put digla glas protiv nejednakosti i ljudske patnje.

2. „Kapitalizam je sklon da obavije čitavu planetu… a opet ne može da stoji sam za sebe; potrebni su mu drugi ekonomski medijumi kao njegovo tlo“

Studirala je za doktorat iz ekonomije.

Doktorka Luksemburg tvrdila je da je kapitalizam fundamentalno nestabilan i sklon krizama, i predvidela je neke od uzroka koji su doveli do onoga što danas nazivamo finansijskom krizom iz 2008. godine.

3. „Socijalizam ili varvarizam“

Čvrsto je verovala da kad je kapitalizam u krizi, postoji jedno veoma prosto rešenje – socijalističko društvo uvek je bolje od haosa i surovosti za koje je okrivljavala razuzdani kapitalizam.

4. „Samo direktna masovna akcija može da dovede do promene!“

Doktorka Luksemburg je bila pristalica socijalističke revolucije i podsticala je ljude da se izdignu i preuzmu kontrolu nad vlastitim životima.

5. „Sloboda samo za sledbenike jedne partije nije nikakva sloboda. Sloboda je uvek i isključivo sloboda za one koji misle drugačije.“

Ali bila je i demokrata. Verovala je u slobodu štampe i slobodu okupljanja, i po tim pitanjima se nije slagala sa Lenjinom.

6. „…da poseje smrt i razaranje.“

Roza Luksemburg je bila žestoki protivnik imperijalizma.

7. „Rat je metodično, organizovano, masovno ubistvo“

Borila se protiv Prvog svetskog rata – zbog čega je završila u zatvoru – i verovala je da je generalima odgovornim za njega trebalo da se sudi za ratne zločine.

8. „Sa svakom muvom koju neko bezobzirno spljeska i zgnječi, čitavom svetu dođe kraj“

Njeno poštovanje prema životu protezalo se i na životinjsko carstvo. Dok je bila u zatvoru, hranila je ose u ćeliji od svog sledovanja džema.

9. Ne koristite izgovore i borite se da promenite svet

Uprkos tome što je bila diskriminisana kao žena, izbeglica, Jevrejka i neko sa fizičkim invaliditetom, Roza Luksemburg je postala cenjena i uspešna akademska teoretičarka, novinarka i urednica – da ne pominjemo beskompromisna socijalistička revolucionarka.

Sve slike iz Crvene Roze Kejt Evans, i izdanju Verso buksa, 2015.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Pravnice koje imaju jednu misiju – da oslobode zatvorenike u Nigeriji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]