Beograđanka po rođenju, a francuska državljanka, gotovo deceniju se bori da ispravi učinjeno, ali joj je predmet koji se vodio pred Prvim osnovnim tužilaštvom, bez objašnjenja, odbijen. Iako je slučaj, reklo bi se, krajnje jednostavan, a Jasna u obimnoj krivičnoj dokumentaciji ima sve dokaze, iz godine u godinu u opštinskim, gradskim i republičkim institucijama nailazila je samo na zidove, a isplivavali su falsifikovani dokumenti, nelogične sudske odluke, potplaćeni inspektori i investitor koji tvrdi da mu „ona ništa ne može“.

Jasnin porodični stan na Gundulićevom vencu 49 zauzima ceo prvi nivo zgrade, nad kojom je investitor, vlasnik firme Proteam Miodrag Marković i bez polovine saglasnosti stanara dobio dozvolu od Opštine Stari grad za nadziđivanje.

– U to doba u stanu je živela samo moja bolesna majka, koja je gledala kako nam bahati investitor ruši, baca stvari sa našeg tavana, koji je bio pun uspomena, nameštaja, knjiga. Majka dobija moždani udar i ubrzo posle toga umire. U Beograd se iz Rima vratila moja sestra koja je započela lavovsku borbu da zaštiti stan, ali je ubrzo i ona preminula usled greške prilikom rutinske operacije, do koje je ipak došla zbog stresa. Ovi ljudi su mi uništili i pokrali sve pokretne stvari, nije mi ostala ni jedna jedina uspomena na moju porodicu koja je u toj kući provela skoro vek, i indirektno ih smatram krivima za smrt mojih najdražih – Jasna rezignirano objašnjava zašto je rešena da, kako kaže, pravdu istera do kraja.

Naime, „investitor“ je, kada je počeo nadziđivanje, bez znanja i pristanka vlasnika najpre srušio široko mermerno stepenište, inače pod zaštitom države, koje je vodilo do Jasninog stana na spratu, jer mu se „našlo na putu“, zatim je skinuo i velika dvokrilna vrata koja su postavljena po dijagonali, srušio deo njene verande, pa joj unutar stana postavio mala polovna vrata i tako joj uzeo priličan deo kvadrature samog stana.

U međuvremenu, kako Jasna kaže, samo zahvaljujući Italijanskoj ambasadi kojoj se njena sestra obratila, Opštinska inspekcija donela je rešenje o obustavljanju radova i dovođenju gradilišta u prvobitno stanje, ali je investitor stao sa gradnjom samo na kratko. Za to vreme, zbog otkrivene ploče, na inače Jasninom tavanu, voda je počela da probija u stan i napravila je veliku štetu na zidovima, parketu, nameštaju.

Nakon sestrine smrti, Jasna je u Parizu mogla da čuje samo poneku poruku od komšija koje joj prepričavaju da se gradnja nastavila, da joj radnici iznose jednu po jednu vrednu stvar iz stana, pod izgovorom „da joj renoviraju stan i da je ona o tome obaveštena“. Sa novom bravom i novim ključem, njen stan je nadalje korišćen kao smeštaj za radnike dok traju radovi.

– Kada sam prvi put doputovala da vidim o čemu se radi, stan je bio potpuno uništen, u njemu nije ostalo ništa, sve vredno je odneto, samo su neke porodične fotografije ostale razbacane po podu – priča Jasna dok pokazuje fotografije koje je tada sačinila. Građevinski veštaci procenili su štetu na objektu vrednu oko 15.000 evra, dok je vrednost svih odnetih stvari procenjena na oko 300.000 evra.

U desetinama navrata Jasna je dolazila u Beograd i svaki put policiji prijavljivala obijanje, i menjala bravu koja bi tada bila zapečaćena policijskim pečatom. Svaki naredni put kada bi došla, pečat bi bio polomljen, a brava iznova promenjena. Krivičnu prijavu za zloupotrebu položaja Jasna je podnela i protiv građevinske inspektorke Tanje Milić, tada zaposlene u Opštini Stari grad, koja joj je davala lažne informacije, i kako kaže, dopustila investitoru da dalje nesmetano zida.

– Najapsurdnija je bila situacija kada sam doputovala i došla u stan, pa sam morala da čekam da inspektorka Milić telefonom pozove investitora Markovića da dođe i donese mi ključeve od mog stana! On nikada nije hteo da potpiše primopredaju ključeva i nastavio je da obija moj stan i menja brave dok sam u Francuskoj – priča Jasna. MUP ni posle nekoliko urgencija od 2016. nije poslao Tužilaštvu potrebne informacije o ovim prijavama, a nije odgovorio ni na pitanja koja im je Danas uputio.

Samo nadziđivanje, takođe je sporno po mnogo tačaka, što dokazuje i obimna dokumentacija kao i veštačenja stručnjaka koje Jasna poseduje, a novinar Danasa imao uvid u njih. Od početne upotrebne dozvole, investitor je odstupio i nadziđivanje pretvorio u nadogradnju, podigao tri nivoa, terasama probio gabarit izlazeći čak i na trotoar. Za sve to saglasnost stanara nema, čak ni 50 odsto koliko mu je potrebno za nadziđivanje, a da ne govorimo o 100 odsto koliko je potrebno za nadogradnju.

Iako je rešenje o rušenju objekta doneto još 2013, kako kažu u Opštini, njihova inspekcija nema zakonski osnov da rušenje i sprovede, jer je u međuvremenu objekat na osnovu nalaza Komisije za tehnički pregled, dobio upotrebnu dozvolu. Ispostaviće se kasnije da je upotrebna dozvola falsifikovana, a Komisija u dokumentu zloupotrebila imena i licence tri inženjera, koji su pred Sudom časti inženjerske komore izjavili da nikada na tom predmetu nisu radili. Krivične prijave Jasna je podnela i protiv ostalih inženjera koji su u dokumentu, a koji su svoje kolege zloupotrebili, a predmet razmatra i Sud časti Inženjerske komore. Sve to opštinskim i gradskim institucijama nije dovoljno da se upotrebna dozvola poništi a nelegalni objekat sruši. No, predmet je na Sudu časti još od 2016, i posle nekoliko koraka, sada je upućen Upravnom odboru te institucije, a Komora se u odgovoru Danasu ograđuje i kaže da „procedure i nadležnosti te institucije nisu identične onima koje primenjuju redovni sudovi“.

Jasna je krivični postupak protiv Markovića i njegovih radnika pokrenula pred Prvim osnovnim tužilaštvom. Predmet je stalno dopunjavala novim dokazima i saznanjima, ali se ništa nije dešavalo. Različiti tužioci koji su se smenjivali na njenom slučaju uveravali su je da se na predmetu radi i da će biti sazvani svedoci. Poslednju dopunu slučaja, koja se tiče pomenutih falsifikata Jasna podnosi u februaru i vraća se u Pariz, da bi par dana kasnije dobila obaveštenje da je slučaj odbijen sa kratkim obrazloženjem da „nije bilo dovoljno dokaza“. Niko od desetine svedoka koji su svakodnevno gledali kako se Jasnina imovina raskućuje, nije pozvan da svedoči. Obrazloženje tužioca je bilo da „nije mogao da dođe ni do koga“, iako je u tužbi precizno naveden kontakt telefon i adresa svakog od njih, navodi Jasna.

Najintrigantnije je to što je presuda došla naslovljena na Jasninog novog advokata, a potpisana datumom mnogo ranijim, kada ga Jasna nije ni poznavala. „Presuda je doneta mnogo ranije, dok sam ja bila u Beogradu, obijala pragove tužilaštva, slala desetine urgencija, i dok su me tužioci zaduženi za moj slučaj gledali u oči i uveravali me da mogu spokojno da otputujem u Pariz… poslednji dokument, dokaz o falsifikatu, niko nije ni razmatrao, samo je objedinjen sa ostatkom predmeta, koji je već tada bio odbijen“, ogorčena je Jasna. „Tužilaštvo ni jedan od dokaza nije uzelo u obzir, tako da je presuđeno da su stvari ukrala NN lica, a obrazložilo je i da je upad i rušenje moje privatne svojine bez mog znanja i dozvole zapravo „zamena ulaznih vrata“ za šta „investitoru nije bila potrebna građevinska dozvola“, objašnjava Jasna.

Usledile su žalbe Višem pa Apelacionom tužilaštvu koje su ekspresno odbijene kao neosnovane, sa kratkim obrazloženjem da je „sve rađeno po zakonu i blagovremeno“, a trenutno je slučaj je u Republičkom tužilaštvu. Živanovićeva se obratila i gradskom Sekretarijatu za inspekcijske poslove sa zahtevom da se upotrebna dozvola nelegalnom objektu ukine, sa dokazima o falsifikovanju dokumenata, i još čeka na odluku, a većina novoizgrađenih stanova je već prodata i useljena.

Da li pravosudni sistem funkcioniše?

Ozlojeđena „bezakonjem i time kako se domaće institucije igraju imovinom, vremenom, novcem, zdravljem pa i životima građana“, Jasna se obraćala i francuskoj ambasadi i konzulu, a između ostalih i Majklu Davenportu 2016. dok je vršio funkciju šefa misije EU u Srbiji. Davenport je odgovorio da „nema mandat da reaguje za pojedinačne slučajeve“, ali da će mu njen slučaj biti od „neprocenjivog značaja“ za ocenu funkcionisanja pravosudnog sistema i da li Srbija ispunjava uslove za otvaranje poglavlja 23.

Investitor u blokadi

Prema podacima iz privrednog registra, firma Proteam doo nema finansijskih izveštaja godinama unazad, osim za 2011, u kom stoji da nema zaposlenih, kao ni poslovnih prihoda ni gubitaka. Godinu ranije firma je imala dva zaposlena i neto gubitak od 667.000 dinara. U registru Narodne banke Srbije stoji da je firma u blokadi od maja 2015, i to na iznos veći od 1,5 miliona dinara.

Za Markovića je ovaj slučaj „davno završen“

Investitor Miodrag Marković nije bio raspoložen da komentariše navode iz teksta, jer kako kaže, za njega je to davno završeno. „To je bilo pre osam godina i ja ne želim više o tome da pričam, sve je je to završeno i nema više šta da se priča. Bez veze je da to pokrećete posle toliko vremena“. Na konstataciju novinarke da „nije završeno“ i da je sudski proces još u toku, Marković je kratko odgovorio: „Ostavite da sud završi svoje pa posle pišite“.