Kakve su nam reke, takav nam je život 1Fahrudin Kladničanin, Foto: Medija centar Beograd

Skoro dve decenije aktuelni su problemi koji se tiču generalnog stanja u kojem se nalazi životna sredina u Novom Pazaru.

Reke su posebno ugrožene i izložene su svakodnevnom zagađenju što se očituje u ogromnim količinama smeća, otpadnim vodama koje se direktno ispuštaju u vodotokove iz klanica, industrijskih postrojenja za farbanje tekstila i prerade mermera i građevinskog materijala, ali i direktnim ispuštanjem ljudskih fekalija, odnosno kanalizacionih  cevi iz kojih se ljudski izmet direktno uliva u rečni tok.

Takve slike se uglavnom viđaju u zemljama trećeg sveta u kojima je civilizacijski i ekonomski napredak nemoguć.

Suočene sa ovakvim iživljavanjem i otvorenim nasiljem kojima su kontinuirano izložene reke menjaju svoju boju i prostom anamnezom je moguće utvrditi ko u datom momentu sprovodi zločin nad rekom i njenim životom. Tako su naše reke krvave, modre, anemične, blede, crne, izmučene i vrlo često su kanalizacije na otvorenom što predstavlja poseban problem za zdravlje, bezbednost građana i životu sredinu.

U poslednjih dvadest godina u Novom Pazaru postojale su ekološke organzacije i aktivisti koji su bili iskreno i ljudski posvećeni ekologiji i zaštiti životne sredine. Vodeća ekološka organizacija bila je „Raškin sliv“ čiji je cillj rada bio zaštita rečnog toka reke Raške i njeni pritoka.

Koordinator organizacije Ibro Memedovič, radnik JKP „Vodovod i kanalizacija“, novinar i ekološki aktivista svakodnevno je u svojim nastupima govorio o specifičnosti sliva reke Raške, problemima koji postoje u njenom zagađenju, jasno je identifikovao zagađivače i nudio rešenja usmerena prema donosiocima vlasti. Dok je postojala organizacija i posvećenost njenog koordinatora svake godine rađena su mikrobiološka ispitivanja stanja rečnog toka.

Rezultati jednog takvog ispitivanja sprovedenog 2007. godine ukazaju da u hiljadu mililitara vode ima šesto pedeset hiljada živih bakterija. Poslednje ispitivanje koje je nadgledao Ibro Mehmdevoić rađeno je 2010. godine. Od tada do danas javnost u Novom Pazaru nije upoznata sa stanjem rečnih vodotokova.

U međuvremenu je formiran, radi i postoji Zavod za javno zdravlje sa zaposlenim licima koja primaju platu, ali informisanjae javnosti o ovom problemu izostaje.  Iako institucije prespavaju aktuelne trenutke, nije teško utvrditi da su reke u teškom zdravstvenom stanju.

Stanje životne sredine u Novom Pazaru više je nego alarmantno i zahteva hitno reagovanje nadležnih institucija i to republičke, jer kako ističu iz lokalne samouprave, njihova je nadležnost.

U lokalnoj istoriji grada malo je građanskih protesta koje su tematski bili zasnovani na agendi životne sredine.

Prvi protest organizovan je na jesen 2006. godine i iniciran je od strane lokalnih organizacija civilnog društva i političkih partija zbog štrajka radnika JKP „Čistoća“ koji mesecima nisu odvozili smeće zbog neisplaćenih zarada, pa je grad bio zatrpan smećem i smradom koji se mesecima širio i doveo je do ozbiljne ekološke katastrofe.

Taj protest bio je usmeren protiv tadašnje lokalne vlasti i gradonačelnika Sulejmana Ugljanina. Početak kraja vlasti i dominacije SDA Sandžaka u Novom Pazaru, između ostalog, utemeljen je na kakvoj takvoj zelenoj agendi.

U godinama nakon ovog organizovane su mali protesti građana u novopazarskim naseljima zbog različitih ekoloških problema, ali nikada u velikom obimu i istrajnim zahtevima. Mnogi su pojedinci odustali, nastajali su novi, ali nikada inicijative za zaštitu životne sredine, jednog od izuzetno zagađenih gradova u Srbiji nisu zaživele u punom kapacitetu.

U Novom Pazaru ne postoji ni jedna registrovana ekološka organizacija, a poslednja koja je postojala ugašena je pre nekoliko meseci.

Narativ opšte histerije u kojoj se ovo društvo nalazi, kao i bezskrupulozno očuvanje lokalnih tvrđava vlasti guši svaku moguću potencijalnu građansku inicijativu, koja bi mogala da aritikuliše nagomilano nezadovoljstvo građana.

Pre nekoliko dana, usled do sada nerazjašnjenih okolnosti, jer je istraga u toku, u reku Rašku iz Gradske toplane danima je tekao mazut, koji je, sasvim izvesno, napravio nesagledivu ekološku katastrofu. Reka Raška kao simbol grada, opevana u raznim pesamama suočena je sa potpunom devastacijom zbog nečije neodgovrnosti.

Šira javnost još se seća kako je odgovornost pre dve godine tokom trajanja pandemije iznenada pod nerazjašnjenim okolnostima preminula i od tada je prognan pojam o kojem se ne govori.

U vezi sa tim događajem građani su na različite načine reagovali, ali je sled događaja išao tako, da je građanski aktivista Teo Taraniš u ad hoc inicijativi pozvao građane da se isti dan okupe na platou ispred reke Raške, odakle je ukazano na neopodnost vladavine prava i funkcionisanja institucija kako bi se problem rešio.

Nedelju dana nakon toga je formirana i incijativa „Za zdrav Novi Pazar“ koja je inicirala i organizovala skup koji je u nedelju održan u Novom Pazaru. Najvažnije u celokupnoj ovoj priči je probuđen građanin, koji ne okreće glavu i izbegava pozdrav zbog političkih i drugih ubeđenja koja su u Novom Pazaru važna identifikacija, ili ne vidi slona u avliji i ne oseća smrad sopstvenog izmeta koji mu čuči ispod prozora.

Građanin kakav god on bio glasno je ukazao na postojanje problema i zatražio ne mnogo, ali taman toliko, da problem koji postoji bude rešen ili rešavan u doglednoj budućnosti. Dok nam sa skupštinske govornica lokalnog parlamenta od predstavnika naroda stižu anateme koje isti taj narod isključuju iz demosa i krive za celokupno stanje i ekološki bezobrazluk u čaršiji, svesno se zaboravlja na suštinski postulat koji počiva na vladavini prava i funkcionisanju institucija koje su u punom kapacitetu odgovorne za krvave reke i ubijani život u njima.

Reka Raška pardigma je  političkog, društvenog, ali i mentalnog duha grada u kojem ona stotinama godina teče: kakve su nam reke, takav nam je život!  Nadam se da će probuđeni građani istrajati u svojoj borbi, zahtevima i da se neće već posle prespavane noći umoriti i završiti svoju aktivističku misiju.

Autor je programski koordinator Akadmske inicijative „Forum 10“

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.