Foto: Medija centarMudro zbori profesor Tomić. Koštunica je najbolji predsednički kandidat da stane na „crtu“ A. Vučiću. Ne samo da je podržao pobunu oružane formacije Miloševićevog DB-a protiv legalne vlade Srbije. Već je kasnije, dok je Đinđić još bio „vruć“, dva sat posle atentata, predložio koncentracionu vladu u koju bi ušle „sve parlamentarne partije“, dakle SPS i Šešeljevi radikali.
Kada je V. Koštunica posle atentata zauzeo jednu od funkcija Z. Đinđića i 2004. postao predsednik vlade, izbacio je „atlantske integracije“ iz dotadašnjeg strateškog cilja Srbije. Da naša država želi u „evroatlantske integraciije“, što je bila politika Vlade koja je srušena „mirnom rukom i sigurnom okom“ Z. Jovanovića. Naravno to je uspeo uz saglasnost koalicionog partnera i njenog lidera koji je posle 12. marta 2003. „uskočio“ na drugu funkciju koju je Z. Đinđić u trenutku atentata obavljao.
Saglasnost je postignuta i oko toga da se ne sprovodi Zakon o lustraciji koji je na predlog Građanskog saveza Srbije „na mišiće“ u leto 2003. usvojen u Skupštini Srbije.
Predaja celokupnog naftnog i gasnog sektora Srbije (sa svim gasom i naftom pod našom zemljom) bez tendera stranoj državi očekivana je posledica ovakve „srpske sabornosti“. To što su Koštunica i Tadić obavili uz „sasluživanje“ ne samo Dačića, već i Šešeljevih (i Tominih) radikala nije „olakšavajuća“ okolnost. Naprotiv.
Kada bi Koštunica prihvatio da se stavi na čelo (ovakve) „opozicije“, dao bi „vetar u leđa“ i kandidatu te opozicije („prave“) za gradonačelnika Beograda, V. Jankoviću. Ipak su oni, Koštunica i Janković kao tadašnji DSS, 2012. na predsedničkim izborima podržali T. Nikolića protiv B. Tadića.
Objava da je Z. Ponoš predsednički kandidat „prave“ opozicije posledica je Tadićeve najave iz „Utiska nedelje“ da će se on kandidovati. I da je on, kako reče, „pretnja ne samo Vučiću, već i drugim kandidatima“. Zato savetujem B. Tadiću da odustane od „kandidature“. Jer će ga „prava opozicija“ i njima bliski mediji optužiti da „radi za Vučića i ruši Ponoša“.
A da li ima boljeg kandidata opozicije za predsednika Srbije od (Tomićevog) V. Koštunice?
Svakako. To je onaj koga su 2012. podržali i Koštunica i Janković. I mnogi drugi. Npr. V. Ilić i takvi slični „opozicionari“.
Zove se Tomislav Nikolić.
Da li je i njega „opozicionar“ Đ. Vukadinović merio u svojim istraživanjma? Pošto je „merio“ i one koji nisu hteli da budu mereni.
Ajde, Đorđe, u kilo bureka da bi Toma bio najbolji kandidat protiv Vučića!
Pa njega bi, ako brojevi to pokažu, podržala (po drugi put) i Vesna Pešić.
Sumnjam da će kopiju, V. Jankovića.
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
