Foto: Privatna arhiva

Obećane su „nikad veće penzije“, a na kraju se sve svelo na milostinju onima sa penzijom do 34.003,90 RSD. Takvih je oko milion i četiristo hiljada (podaci iz biltena Fonda PIO) i na njih se računa kao na glasačko telo, a ako to i postanu, onda će se prodati vrlo jeftino. Za njih je sistemski zakon (Zakon o PIO) zamenjen Uredbom Vlade RS, što je nezakonito silovanje jer je Vlada donošenjem Uredbe narušila nadležnosti Narodne skupštine, na šta nikako nema pravo. Upravo najveća podvala se krije u odredbama Uredbe jer se njena važnost odnosi samo na oktobar i novembar, a šta će biti sa decembarskom penzijom, penzionerima ostaje da pogledaju u pasulj – ako imaju para da ga kupe. Treba jasno reći da nije bilo nikakvog povećanja penzija nego su samo najsiromašniji dobili uvećanje uz penziju (milostinju) a jasno se određuju oktobar i novembar.

Odredbe Uredbe se ne odnose na one penzionere koje vlast smatra bogatim. Za njih je jednostavno prestao da važi nakaradni, nehumani i neustavni zakon o smanjenju penzija. Takvih je oko sedamsto petnaest hiljada i njima se posle četiri godine otimanja ponovo isplaćuje penzija koja ih pripada po pravosnažnom rešenju a koje je zbog bahatosti i samovolje svih stubova vlasti u protekle četiri godine bilo suspendovano. Ako vlast prestanak otimanja dela penzije smatra povećanjem iste, onda penzioneri treba da se zamisle nad svojom budućnošću i sudbinom i da ozbiljno razmisle treba li, i šta preduzeti da bi zaštitili svoja prava.

Zakon o umanjenju penzija jeste ukinut, ali su istovremeno usvojene izmene i dopune sistemskog Zakona o PIO koje direktno urušavaju osnovna prava penzionera iz sistemskog zakona. Na sramotu prava i pravde, sada pravo penzionera ne dolazi iz zakona nego iz dobre (ili loše) volje ministara. Tonemo, a penzioneri neće da shvate ko je probušio čamac.

Usvojene izmene i dopune sistemskog Zakona o PIO ne pogađaju najviše penzionere nego zaposlene. Oni ionako ne odlučuju direktno koliki doprinos će uplaćivati, ali su obavezni da uplaćuju koliko vlast kaže, a penzije im neće zavisiti od izdvojenih doprinosa nego od volje ministara.

Niko ni slovom nije spomenuo problem finansijske nediscipline u oblasti plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje, a tu bi imalo ponešto da se kaže i puno uradi. Da ne bih bio tračara neću da spominjem koga čaršija najčešće spominje kao najvećeg dužnika Fondu PIO. To neka reši Mali ako hoće da poraste u očima penzionera.

Ne mogu a da ne spomenem ono samoljubivo i bljutavo pismo zahvalnosti koje je pogazilo sve granice domaćeg vaspitanja i dobrog ukusa. Ono odslikava dno kulture i duha a vrh narcisoidnosti i bahatosti autora. Teže mi pada od TV ekrana na kome autor pisma nije jedino za vreme utakmice, Slagalice i vremenske prognoze, jer za ekran imam daljinac.

On meni i dalje duguje 630.859,76 RSD, bez kamata.

Penzioneri, izdržimo još malo – nećemo još dugo!

Autor je vojni penzioner