Bapske priče o MMR vakcini: Autorski tekst Dejana Hristova

Ako preferirate domaću produkciju, a pritom ste i TV manijak, imam možda i bolji primer. Vrteći kanale lokalnih stanica u sitne sate, morali ste nekad da se sretnete sa likom i delom Milana Tarota, nazovi „mistika“. Format njegove emisije je jednostavan, a produkcija skromna.

Random gledalac pozove i ispriča mu svoj problem preko telefona, a Milan Tarot sa faraonskom krunom na glavi ređa karte, i otkriva napaćenoj duši s druge strane žice šta mu je činiti. Na primer:

– (Glas sa telefona) Imam li magiju?

– Morate da kažete „tarot“, inače ne radi… (Milan namešta svoju blještavu, zlatnožutu togu).

– Tarot.

– E, sad može (nezainteresovano otvara tarot karte). Imate magiju.

– Kako to može da se reši?

– Imate li dva jaja u kući? Ajd’ donesite.

– (Čuje se zvuk koraka) Tu sam.

– Reći ćete sada šest puta u slušalicu: „Ja sam Tarzan, gospodar džungle.“
Čovek ponavlja „Ja sam Tarzan, gospodar džungle, ja sam Tarzan…“)

– Sad, kad kažem „tarot“, vi ćete uzeti ta dva jaja i razbiti ih o glavu. Tarot!

(Čuje se zvuk lupanja jaja, verovatno o jadnikovu glavu.)
– Bravo. Vaši problemi su rešeni.

Ili, primer broj dva:

– Za sina zovem da pitam, za njegovu budućnost i za ženidbu.

– Sad ćemo da vidimo… Pa vaš sin nije oženjen! Ima kratku kosu!

– Da!

– A pa ne može da se oženi. Mora da pusti kosu. I da sluša Whitesnake!

– Ne čujem dobro… „Maj sneg“?

– Ne maj sneg… Jao, Bože, sad ću da vam diktiram, pišite. V-a-j-t-s…

(Za to vreme žena ponavlja slova za njim, i piše. Na kraju se veza prekida, a Milan Tarot počinje da priprema karte za sledećeg glupande… Ovaj, gledaoca.)

Vratimo se sada na priču zbog koje smo se danas ovde okupili… Ako niste gledali VHS kasete, ne pratite lokalne TV stanice, a imate dete, onda ste sigurno čuli za ovu urbanu legendu:

– Ako ignorišeš pedijatra, sačekaš i ne daš detetu MMR vakcinu u terminu, ono će da ti sigurno propriča!

Morbili su pred vratima, dame i gospodo, tu dileme nema, i ostaje nam sve manje vremena da se pripremimo za neprijatelja. Na pomoć naših epidemiologa više i ne računam, jer smo se svi uverili tokom epidemije korone koja su to mrtva puvala (čast izuzecima, na nivou statističke greške). Ogrnuti u profesorske titule poput plašta koji ih čini nevidljivim, kao bogovi sa Olimpa posmatraju dešavanja na terenu, ne želeći da prljaju ruke. Odbijaju da se pojavljuju u medijima i brane struku i nauku, kako se valjda ne bi zamerili likovima poput dede Nestora, ili razularenom antivakcinalnom lobiju.Tako nama, običnim lekarima, ostaje ona stara narodna: „Nisam epidemiolog, ali mogu da pogledam.“

Reći nekome danas da ne vakciniše dete u predviđenom terminu, već da sačeka da progovori, mogu jedino uporediti sa situacijom da se neko poseče na sekiru, a ti mu daš savet da ode u selo kod babe – da mu se popiša na ranu, da se ne inficira. Ako te, ne daj Bože, upita za tetanusnu vakcinu koja sakuplja prašinu u lekarskom ormariću, ti mu kažeš da ne žuri i da ima vremena, pa nek se javi ako noga počne da crni i čudno miriše.

Ono što me posebno zaprepašćuje je što neretko čujem da i pojedine kolege lekari dele savete o odlaganju vakcinacije. Nije tajna da se u našoj profesiji, naročito u Srbiji, pojedinci češće hvataju za ono „čuo sam“ nego za „pročitao sam“. Jer da su čitali, recimo, Unicefovo saopštenje za javnost, znali bi da se naša zemlja navodi kao primer loše prakse u svetu, kod epidemije malih boginja 2017&2018. godine, pored Jemena, Filipina, Madagaskara…

Da su čitali naučne radove, umesto što šire nagađanja i opskurne kvaziinformacije, ili makar da su bacili pogled na sajtove evropskih udruženja pedijatara i Svetske zdravstvene organizacije, znali bi da su svi do poslednjeg jednoglasni u stavu da vakcina MMR nema nikakve veze sa tim kada će dete da propriča, i da ne treba kasniti sa prvom dozom, naročito u vremenu epidemije malih boginja. Bez trunke dileme, jasno, glasno, precizno.

Izučavaće se ovo vreme kada je glupost i idiokratija zavladala internetom, ali to je priča za drugo mesto, i za druge institucije. Antivakserima pomoći nema. Bar ne u skorije vreme. Sada se moramo obratiti onima kod kojih zaista nešto možemo da promenimo. Lekarima svih specijalnosti, medicinskim sestrama, babama i dedama, kumovima i prijateljima, i najvažnije, sluđenim roditeljima male dece. Širokoj populaciji koja se sve više pomera u stranu, ćuti pred naletom gluposti i gleda u pod.

Izađite iz zone komfora, podignite glave i zauzmite čvrst stav, iako ćete nekad zbog toga pretrpeti neprijatnosti. Jasno i odlučno prenesite svojim bližnjima da moraju da vakcinišu decu umesto što slušaju urbane legende, jer nauka tako kaže. Lepo je to sročio astrofizičar Nil de Gras Tajson: „Kod nauke je dobro to što je tačna, bez obzira na to da verujete u nju, ili ne.“

Najveća glupost 21. veka, dakle, nije antivakcinalni lobi, već činjenica da smo dozvolili da se praksa nevakcinisanja MMR vakcinom „dok dete ne progovori“ ustali u narodu, pa čak i među kolegama. Glupost na nivou bapskih priča i vračnjaštva, praksa koja nikakvo utelotvorenje u nauci nema, mit koji se prenosi od usta do usta. I eto nama ponovo epidemije morbila.

Stara kineska poslovica kaže da je najbolje vreme da posadite drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sada. Zato pamet u glavu i pravac Dom zdravlja.

Morbilli ante portas, kolege roditelji i ostali saborci. Vakcinišite decu pre nego što se epidemija razbukti.

A bapske priče ostavite babama.

Autor je lekar internista iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.