Batalite to odmah

– Kakve spahije, oca vam vašeg, zar se mi borismo i krv prolivasmo dok isterasmo spahije iz zemlje. Turci su bili spahije u ovoj jadnoj zemlji, pa sad da dam narodu krštene spahije da mu krv sisaju.

– Pa, Gospodaru, kad to ne daš, a ti nam bar daj titule grofova, barona.

– Jes, jes, otac ti je bio kozar ti treba da budeš grof, njemu otac bio svinjar, on treba da je baron… jok more, batalite to.

Na ovu, bar vek i po staru anegdotu iz naše istorije (verovatno činjenično osnovanu)  o razgovoru kneza Miloša sa grupom predstavnika tadašnje političke elite podsetila me nedavna, kako to reče njen protagonista, ekskluzivna vest.

Pre par dana u jutarnjem programu Pink televizije izvesni „generalni sekretar“ nekakvog „Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost“ najavio je podnošenje inicijative za uvođenje novog krivičnog dela: „Ekskluzivna vest za vas, sutra ćemo podneti inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika i to baš u delu krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije gde ćemo insistirati uvođenje potpuno novog krivičnog dela koje bi se zvalo napad na psihički integritet i spokojstvo člana porodice predstavnika najviših državnih funkcionera.“

Sa pravnog aspekta predlog ne zaslužuje ozbiljan komentar. I nije slučajno što su ga mnoge kolege doslovno ismejale jer i jezički rogobatan i suštinski neshvatljivo retrogradan predlog to zaista zaslužuje.

Ali koliko god bio smešan, čak i samo hipotetički, samo kao nagoveštaj, on je objektivno atak na slobodu govora.

Već spekulacije o tome da li se radi o diletantskom ekscesu ili je u pitanju „probni balon“ iza koga se krije neko ozbiljniji izazivaju zebnju.

Je li baš sasvim nebitno što je koliko sutra predlog afirmisanog GONGO subjekta javno podržao „anfan teribl“ vladajuće SNS, predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine?

Na stranu spekulacije, ono što je izvesno je – eventualno usvajanje predloga vratilo bi slobodu govora u opaka vremena, u za slobodu izražavanja najcrnje dane Miloševićeve vladavine i zloglasnog Zakona o informisanju.

Jasno je i da država koja ima kakve takve pretenzije prema članstvu u EU sebi ne bi sebi smela da dozvoli da se ozbiljno bavi ovakvim predlozima.

Reč je o providnoj, nevešto maskiranoj ideji da se u pravni poredak Srbije vrati ozloglašeni verbalni delikt koji smo kao nasleđe autoritarne prošlosti iz pravnog poretka eliminisali sa dosta muke a upravo pod uticajem EU.

A zaštita predstavnika najviših državnih organa i funkcionera uopšte Krivičnim zakonikom je već obezbeđena.

Od pretnje da će biti napadnuti njihov život ili telo KZ ih štiti članom 138 sa zaprećenom oštrom kaznom – čak do pet godina zatvora.

Ako tome dodamo činjenice da na sve što liči na pretnju upućenju ljudima iz vlasti policija i tužilaštvo reaguju neuporedivo energičnije nego kada su predmet pretnji građani a pogotovo oponenti vlasti, kao i da su sudovi počeli pod pojmom pretnje podrazumevati i stvari koje dosadašnja sudska praksa nikada nije tretirala kao ozbiljnu pretnju, onda se funkcioneri baš nikako ne mogu požaliti na zaštitu fizičkog integriteta.

A od napada na psihički, emocionalni integritet, na ugled, zaštićeni su, što je međunarodni standard,  isto kao i svi drugi građani, inkriminisanjem uvrede u čl. 173 KZ. I naravno, krivično pravna odgovornost ne isključuje odgovornost za moralnu, nematerijalnu štetu, što je predmet građansko pravnog postupka.

Zapravo je rogobatni, pravno neodrživi predlog zanimljiv samo zbog svoje nesporne „originalnosti“.

Tako nešto već jako dugo nikom u uređenom svetu i ne pada na pamet. Ideja da se krivičnim zakonom i to pod firmom zaštite države i ustavnog poretka štiti „spokoj“ nekakve elite, pripadnika nekih porodica je bez presedana vekovima unazad, ona direktno podseća na srednji vek, na pravni položaj plemstva, porodica grofova i barona u feudalnom pravu.

Svakom normalnom mora biti jasno – ako su ideje o refeudalizaciji Srbije bile besmislene, tragikomične i neprihvatljive još u vreme anegdote s početka ovog teksta, utoliko pre su to i danas. Zato predlagači, ko god da ste, batalite to – odmah.

Autor je advokat