Prizor usamljenog šatora, neočekivano me je podsetio na drugačiju mogućnost zone „Gradića Pejton“. Kao urbana „grupna forma“ sa prolazima i pjacetama,arh.R.Radovića, izgledao je veći nego što je. Poput grada u malom, objedinjujući na skromnom prostoru, zanatsko-boemsku atmosferu , osim kafana i džez-klubom, privremeno građen opstao je kao kultno “ mesto , urbanom jednostavnošću ambijenta. Kao zjednica različitosti, simbolizovao je spontanost i slobodu.

U pitanju je bio sensus comunis , duh urbanog zajedništva, što nije uspela „Slobodna Zona“ jednog šatora uprkos imena koje je nosila. Anti-urbana forma šatora , čekanja i statičnosti, nasuprot protesnih kretanja ulicama grada , vizuelno i zvukom pištaljki, oglašavala je svoje prisustvo.

Dežurni stranački lideri u tom jednom šatoru, nudili su građanima dolazak na razgovor, a Protesti su dali šansu glasovima u „Pobunjenim gradovima“, kao sagovornicima zajedničkog bunta, međusobno se prepoznajući.Građani su u protesnim šetnjama prevazišli bezidejnost opozicionih stranačkih lidera, svojom upornošću i izdržljivošću čitavih 6 meseci.Čini se da je kineski vojskovođa-mislilac, Sun-Cu bio u pravu, rekavši:

„Šta biste sve bili u stanju da uradite, kada biste uradili sve što možete.“

Povezani tekstovi