Blokovi u igri 1

„Ja sam već danas zaustavio taj plan i njegovu primenu. Kao i mnogo puta do sada, u saradnji sa građanima donećemo najbolje rešenje“…

…saopštio je pre nekoliko dana gradonačelnik Siniša Mali povodom okupljanja i organizovanja stanovnika novobeogradskih blokova 70a i 44 u reakciji na planove za pretvaranje zelenih površina njihovih blokova u parcele za izgradnju stambenih višespratnica.

Zatim je dodao: „U protekle tri godine pokazali smo da uvažavamo sugestije građana, pa mislim da ne postoji potreba za protestima“.

Da ostavimo po strani to što gradonačelnik očigledno nije sasvim upoznat sa procedurama povodom kojih se oglašava, a koje govore da nije moguće „zaustaviti primenu“ plana koji postoji tek u skicama na koje se daju primedbe u postupku ranog javnog uvida. Čak i da je tako nešto moguće, njegovo zaustavljanje ne bi bilo u moći niti u nadležnosti gradonačelnika. Odluka o prekidu izrade Plana detaljne regulacije mora biti izglasana na sednici Skupštine grada Beograda koja je prvobitno donela i odluku o njihovoj izradi.

Drugi deo izjave je onaj koji građanima više para uši. Da Gradska uprava grada Beograda zaista uvažava sugestije građana, nazivi kao što su: Savski nasip, Miljakovački izvor, Stepa Stepanović, Blok 72, Blok 9a, Varoš kapija, Hipodrom, Blok 63, Ada Huja, Vidikovačka pijaca, pa i Beograd na vodi, bili bi samo toponimi, a ne prepoznatljiva žarišta pobuna protiv komercijalizacije zemljišta, uništavanja zelenih površina i javnog dobra, odnosno ukratko – protiv uskraćivanja prava da donosimo odluke o sredini koja nas okružuje.

Procedura učešća građana u procesu planiranja, u toj meri je obesmišljena, da činjenica da smo obavešteni o promenama u našoj ulici treba da predstavlja veliki korak, a zapravo praksa to uporno negira. Stanovnici bloka 63 tako su saznali da je zelena poljana na kojoj su želeli park, školu ili možda kulturni centar, predviđena za izgradnju osmospratnice tek u trenutku kada je ona na licitaciji ponuđena kupcu koji „ponudi više“. S druge strane, nisu u boljoj poziciji ni građani koji na internet prezentaciji grada Beograda na vreme uoče oglas o javnom uvidu, pa kroz lavirinte podruma Gradske uprave pronađu put i rastumače usko stručni jezik izloženih planova, napišu svoje mišljenje i tako ostvare dijalog sa nadležnim organima. To znaju stanovnici bloka 9a koji su sakupili preko 2500 potpisa kako bi sprečili dodatnu izgradnju u svom prenaseljenom bloku i sačuvali poljanu i zgradu bivše fabrike aviona „Ikarus“.

Uprkos uveravanju nadležnih da su sve primedbe usvojene, odluka je promenjena iza zatvorenih vrata, pa se stanovnici ovog bloka danas ipak nalaze pred bagerima.
Zbog specifičnosti svog razvoja, Novi Beograd daje mnoštvo prilika za uhodanu igru vlasti u kojoj se zelene površine u planovima stihijski prepravljaju u stambeno-komercijalne, parcele se pripremaju i prodaju, izgradnja svečano obeležava uz hvalospeve o još jednoj investiciji i još jednom gradilištu, a građani i javni interes gaze u procedurama koje nikada nisu ni bile zamišljene tako da omoguće da se njihov glas zapravo čuje. Građani Beograda dobro znaju da izjava gradonačelnika nije tačna. Razloga za proteste je mnogo. Zna to i gradonačelnik.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Blokovi u igri”

  1. Postovana Ksenija, ostavite se blokova, najlepse Vas molim, pisite o nekom drugom.

  2. Razumem kada je neko bezobrazan ili se pravi lud.
    Ne razumem da na tom položaju bude neko toliko ciničan i lud.

  3. Ovo je jednoumlje, i samo je jedan cilj, da se popuni drzavna kasa kako se novac trosio na uigrane kombinacije. Pored klasicnog nemara prema gradskom gradjevinskom zemljistu, nama gradjanima Beograda koji se greju centralnim grejanjem vec drugu godinu drzava uzima 6 milijardi dinara (Gradske toplane drze visoku cenu grejanja i tako stvaraju vestacki suficit koji opet vracaju u budzet drzave, tako mi Beogradjani placamo npr. izgradnju autoputeva koji su ocigledna kombinacija SNS sa svetskom oligarhijom. Uporedite cenu izgradnje autoputa po kilometru sa slicnim infrastukturnim radovima bilo gde na zapadu i videcete razliku od 20% a da su pritom kod nas materijal i cena rada jeftiniji i za 70%, a pritom je veci deo pokriven pokriven losim kreditima. Finalni udarac dobijamo koncesijama kojima imovinu koja prihodije 150 miliona izdajemo za koncesiju od 30 miliona koliko realno i vredi prenaduvana investicija.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.