Bombom na novinara

Nekoliko dana nakon što su prijatelji i kolege obeležili osmu godišnjicu do danas nerazjašnjenog ubistva Slavka Ćuruvije, oglasila se i druga strana. Kukavice, zvale se škorpionima ili kako god, uvek udaraju iz mraka i s leđa. U bombaškom napadu na novinara Dejana Anastasijevića i njegovu porodicu prepoznaje se krvavi rukopis srbijanskih olovnih godina. Ruka koja je podmetnula bombu vođena je daljinskim upravljačem. Iza napadača za kojim policija valjda traga stoji politika devedesetih i snage koje su stekle svemoć pod režimom Slobodana Miloševića. Iako ta politika možda nema masovnu podršku, te snage i danas su moćne, dobro raspoređene i spremne da zamahnu čim im neko ili nešto zasmeta.
Na istrazi je da što pre uhvati počinioca i otkrije ko mu je naložio gde i kada da baci bombu. Na političarima jeste da shvate u kakvoj zemlji žive i da preduzmu sve što mogu kako bi obezbedili sigurnost svim građanima, a time i sebi. Na novinama nije da nagađaju ko bi i zbog čega mogao biti životno zainteresovan da Dejan Anastasijević prestane da piše, već da pokrenu javnost kako bi odlučno zahtevala da se država suprotstavi zlu. Dok nisu bezbedni svi novinari, nijedan ne može da spava na miru. Dok se na bilo čiju spavaću sobu može nekažnjeno baciti bomba, može se na svačiju.
Zoran Todorović, Radovan Stojičić ili Pavle Bulatović nisu bili na onoj strani na kojoj je bio Slavko Ćuruvija. Zajedničko im je to što je nalog za njihovo uklanjanje mogao doći samo sa najviše adrese i što se istrage o njihovim ubistvima godinama ne pomeraju s mesta. Dejan Anastasijević nije ličnost iz visokog društva. On je novinar. Jedan iz one škole u kojoj se učilo da su činjenice svetinja. Svojim pisanjem mogao se zameriti samo nekome ko gazi svetinje. Nekome u lancu koji počinje blizu nekadašnjeg političko-policijskog vrha i završava se izvršiocem. Neće biti da je neka protuva tek tako prelistala telefonski imenik, našla adresu, kupila na pijaci dve kašikare i posle zločina mirno odšetala kući. Pre će biti da iza napada stoje iskusni stručnjaci. Ako kroz koji dan Dunav nizvodno od Beograda izbaci obezglavljeni leš bezimene muške osobe, biće to znak da lanac besprekorno funkcioniše: poslednja karika se posle upotrebe odbacuje, vidljiva veza između nje i ostalih ne postoji.