Braća po načinu vladanja

U svojim zahtevima studenti ne traže od predsednika Srbije da šalje tenkove u Crnu Goru, kako on licemerno kaže, nego da odradi samo ono što jedna normalna pravna država treba da učini u zaštiti svojih nacionalnih i državnih interesa.

Zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori je zakon o otimanju svetinja Srpske pravoslavne crkve i zato je vlast u Srbiji dužna da zaštiti svoju crkvu i svoje sunarodnike u Crnoj Gori.

Bizarno je da u situaciji kada režim Mila Đukanovića otima srpske svetinje, dotle Aleksandar Vučić svom bratu po načinu vladanja ustupa na besplatno korišćenje 42 ambasade Srbije u inostranstvu.

Umesto da svede nivo diplomatskih odnosa sa Crnom Gorom na minimum i pokrene široku diplomatsku akciju da se taj zakon u svetu odbaci, Aleksandar Vučić pokušava da na Badnje veče ode na sever Crne Gore ne bi li proteste srpskog naroda utišao.

Napori studenata su rodoljubivi, iskreni, nacionalni, sa željom da ovog srpskog diktatora i licemera od predsednika Srbije isteraju na čistinu.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća građane Srbije da je u danima dok se vodila rasprava u skupštini Crne Gore o ovom zakonu gole otimačine, Aleksandar Vučić je sa Milom Đukanovićem seirio u Albaniji.

I ne samo što je seirio nego je svojom izjavom da se Srbija po pitanju zakona neće mešati u unutrašnje stvari Crne Gore dao vlastima režima Mila Đukanovića podsticaj da se on usvoji.

I ne samo to, predsednik Srbije se čak i glasnuo kako je Crnogorska pravoslavna crkva ranije imala svoju autokefalnost što je gola laž i besmislica.

Ovakva izjava predsednika Srbije može da se poredi sa onom kada je za ubistvo šest srpskih mladića u kafiću Panda u Peći ž98. godine direktno optužio srpsku Državnu bezbednost.

Glavni razlog za ovakvo ponašanje Aleksandra Vučića i njegov dogovor sa Đukanovićem po pitanju spornog zakona jeste njegova osveta mitropolitu zetsko-primorskom Amfilohiju Radoviću, koji mu je glavna prepreka za njegovo „razgraničenje“ sa samoproglašenom republikom Kosovom.

Ovim prljavim sporazumom sa crnogorskim diktatorom Aleksandar Vučić je želeo da oslabi pozicije mitropolita Amfilohija Radovića.

Na srpsku sreću, ne da mu nije oslabio, već je čak ojačao pozicije egzarhu pećkog trona mitropolitu Radoviću.

Ali ono što još pada u oči jeste držanje dela Srpske pravoslavne crkve naročito onog dela koji je sklon Aleksandru Vučiću na čelu sa patrijarhom.

Svoj deo Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori srpski patrijarh brani po onoj NJegoševoj „Janko brani mrtva Vladislava, što ga brani kad ga ne odbrani“.

Pa čak i sam moleban za podršku srpskom narodu i srpskim svetinjama u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji održan je bez prisustva patrijarha i sa jako malim brojem prisutnih građana za grad Beograd.

Dok se u Nikšiću i Beranama skuplja na molebanima po više od 20 hiljada ljudi, u Beogradu taj broj nije bio ni pet hiljada.

Ako se tome doda da su moleban predvodili Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, i Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije koji su predali institucije srpske države na Kosovu i Metohiji separatistima u Prištini može se steći jasna slika o kakvoj se odbrani srpskih svetinja radi.

Ali već danas može da se kaže da je srpski narod predvođen mitropolitom Amfilohijem Radovićem u Crnoj Gori pobedio.

Oba diktatora i Vučić i Đukanović nisu očekivali ovako brojne proteste srpskog naroda u Crnoj Gori, jer da jesu, zakon o verskim zajednicama sigurno ne bi uputili na usvajanje u skupštinu Crne Gore.

Srbi u Crnoj Gori pokazali su da su verni svojoj tradiciji, da su uporni i istrajni u odbrani svojih istorijskih i nacionalnih prava. Pokazali su i pokazuju da etnički inženjering Mila Đukanovića ne može da prođe.

Autor: Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“