Bruka u Briselu

Država Srbija ponovo se propisno obrukala pred svojim građanima, ali i pred Evropom. Danima su iz Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU stizale najave da je parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za određene kategorije stanovništva i readmisiji samo puka formalnost. Iako bi paraf iz Brisela obradovao samo uzak krug srpskog stanovništva, kako-tako dobra vest verovatno je trebalo da posluži i kao potvrda kako Vlada ipak ostvaruje prodore u odnosima sa EU, mada pregovori o stabilizaciji i pridruživanju stoje na mrtvoj tački od maja prošle godine.
U Briselu se prekjuče ispostavilo da takve procene nisu odmakle dalje od one narodske mudrosti – što je babi milo… Parafa nije bilo, jer su pregovori predstavnika Evropske komisije i srpske delegacije zapeli kod sporne tačke sporazuma o readmisiji, o čemu su dve strane imale različite stavove.
Reč je o složenom problemu koji se ne može tako jednostavno rešiti. Sporni su državljani trećih zemalja koji su preko granica Srbije ilegalno ušli u zemlje EU. Srbija je, naravno, spremna da primi nazad svoje državljanje, ali ne zna šta da radi sa ovim drugima. Njihov prijem podrazumevao bi ne samo finansijske probleme. Na drugoj strani, bilo je sasvim normalno očekivati da će Brisel iskoristiti svoju poziciju i pokušati da se maksimalno obezbedi od nezvanih doseljenika. Tako je i bilo.
Zdrava logika govori, pak, da je sve to bilo unapred dobro poznato i članovima srpske delegacije. Ipak, oni su gotovo slavodobitno ispraćeni u Brisel. Jesu li bili potpuno nepripremljeni, ili su se možda ponadali da će u direktinim razgovorima nekako uspeti da umilostive predstavnike Evropske komisije? Šta god bilo posredi, nije valjalo. Milosti nije bilo. Direktorka Kancelarije Tanja Miščević požurila je da uveri ovdašnju javnost da ne očekuje da će spor poremetiti planiran tok događaja, mada priznaje da su neophodne dodatne konsultacije i u Beogradu i u Briselu.