Tamo gde vekovima čekaju voz, a na zidovima visi Broz, znaju da čim se podgrevaju priče o „političkoj pozadini“ atentata na premijera Đinđića, sirotih gardista na Topčideru i šestorice nesrećnih momaka u pećkom kafiću „Panda“, na vidiku su neki izbori.
Ovoga puta radi se o opscenim pokušajima da se, kao i ranije, relativizuje ono što svi znamo i unese konfuzija u javnost, kako bi vlasnici vlasti, na Andrićevom vencu i Nemanjinoj, iznova uveli biračko telo u estradno otkrivanje neskrivenih sumnji da iza svega stoji Stanija, Soraja, Sandra Afrika ili Mimi Oro.
U senci, hladovini ili dubokom zamrzavanju su najbolje državne namere da se istina istera na sezonsku čistinu. Da se otkrije, koja to pozadina godinama ne da mira, ni smiraja zemlji u kojoj se sve manje umire prirodnom smrću, odnosno biološkim odlivom. Pored ostalog, zbog verbalnog delikta, suđenja za klevetu ili dušu razorenu tastaturom.
Svašta može naprednjačka mašta. Naročito, sa licencom autonomnog tumača balkanskih istina, kad je futur u sofizmima i dvosmislenosti, među dobrovoljnim davaocima ideja, koji nikako ne dopuštaju sagovornike, već samo slušaoce. Obrnuto srazmerno proporciji od koje bi pocrveneo Bukovski, zbog mogućnosti prepoznavanja pogleda tuđih očiju i koračanja u tuđim cipelama. Do imaginarnog i najbližeg suseda, što zbog partnerstva i savezništva slaže vojnu opremu belosvetskih velesila..
Srećom, postoji, ateriranje. NJemu zahvaljujući najnovija epizoda srpsko-hrvatskog hladnog rata, povodom obostranog naoružavanja u mirnodopske svrhe, nikoga ne ostavlja ravnodušnim, osim prodavce vojne opreme. Razapeti između radovanja i likovanja, osmesima širim od pojasa sibirske tajge, u Beogradu i Zagrebu isključili su, motore sa unutrašnjim sagorevanjem, uprkos hroničnoj depresiji, što ih kockajući se geografijom neće karta. Ali, hoće ih lagerovanje raubovanih aviona, helikoptera, tenkova i haubica, u cilju profesionalnih oružanih snaga žandarmerijsko – socijalnog tipa.
Tim povodom spas je u Moskvi. Iz Kremlja se zimus vraća metohijski biznismen evropskog kalibra.
Bogoljub Karić, drugi put među Srbima, (pri)stiže tek pošto je arhiviran krivični postupak, brzopotezno aktiviran pre 12 godina, zbog navodnog ekstraprofita u objektivu Koštunice, te njegove saradničke bratije Dinkića, Labusa, Đelića i Svilanovića,
Zato podoficirsko ushićenje premijera Aleksandra Vučića u ruskom MiG-u 29, zrači, a ne sija više od reformisanog pravosuđa, obrazovanja, zdravstva, infrastrukture. Naravno i, u konkretnom slučaju, to je manje važno. Jer, MiG-ovi i kajove, T-72 i PzH 2000 neće promeniti patološku mržnju, tradicionalnu korupciju i evroperspektive Srbije i Hrvatske.
Suprotno životnoj istini da je stalna samo promena. Strpljivo čekamo mig Karićeve imperije…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
