Čije su šume Srbije i Srbijašume? 1Foto: Iz lične arhive

U godini kada JP Srbijašume obeležava 30 godina od osnivanja, šume u Srbiji nikad manje nisu pripadale narodu i Republici Srbiji, koja je zaista i vlasnik državnih šuma kojima gazduju Srbijašume.

Imajući u vidu političku kombinaciju rukovodstva menadžmenta (SPS) i predsednika nadzornog odbora (SNS), nije ni čudo što je opšte stanje šuma u Srbiji nezadovoljavajuće. Da je tako, zvanično je potvrdila Državna revizorska institucija Republike Srbije, u Izveštaju o svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“ (2021), gde je jasno istaknuto da se u Srbiji ne preduzimaju aktivnosti u dovoljnoj meri na podizanju novih šuma u cilju postizanja optimalne šumovitosti.

Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu RS od 2010 – 2020. godine, optimalna šumovitost trebala da bude 41,4 odsto. Srbija tako zaostaje za zemljama u regionu, ali i u Evropi.

Prema rečima Gorana Čabarkape, vođe tima DRI, „u Srbiji nije donet Program razvoja šumarstva, kao ni planovi razvoja šumskih oblasti, kojima bi bili utvrđeni pravci razvoja šuma i šumarstva na nacionalnom nivou, ondosno niovu šumskih oblasti“. Takođe, izveštaj jasno ukazuje da u Srbiji nije u dovoljnoj meri uspostavljen ni efikasan nadzor u oblasti šumarstva.

Zašto je to tako i čije su šume Srbije? Zašto državu ne zanima šta se radi u šumarstvu?

Na čelu JP Srbijašume je Igor Braunović, zet Ivice Dačića, neafirimisani glumac i priučeni menadžer koji preduzećem rukovodi poslednje četiri godine u stanju vršioca dužnosti direktora, zahvaljujući prijateljstvu i „bratstvu“ sa nezvaničnim prvim čovekom prirodnih resursa Srbije.

Šumarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju i važnost posebno za ruralna područja ali dnevni uticaj političkih prilika ne prepoznaje potrebe običnog naroda. Dovoljne količine ogreva za domaćinstva, sakupljanje i prodaja šumskih proizvoda, zapošljavanje najboljih studenata Šumarskog fakulteta nisu teme koje su od prevelike važnosti za poslovodstvo Srbijašuma.

Zašto je to tako i čime se zaista bavilo rukovodstvo JP Srbijašume u poslednje četiri godine? Zapošljavanjem partijskih kolega i rodbine. Ukoliko ste diplomirani inženjer šumarstva, sigurno je da nikada u 30 godina postojanja JP Srbijašume niste videli konkurs za prijem u radni odnos. Uspešna kadrovska politika je zasnovana na preporukama, rodbinskim vezama, te daljom procenom određenih sposobnosti koje posedujete.

Željena lokacija zaposlenja je svakako Generalna direkcija u Novom Beogradu, sa prosečnom neto zaradom zaposlenih od oko 120.000 dinara. Naime, u poslednje četiri godine broj zaposlenih u Generalnoj direkciji se povećao za više od 100 ljudi koji se bave administrativnim poslovima preduzeća u šumarstvu, te je sada oko 300 zaposlenih u Generalnoj direkciji.

Šumska gazdinstva su primorana da godišnje izdvajaju više od 500 miliona dinara za finansiranje zaposlenih partijskih kadrova, bivših generala, bivših direktora, braće i sestara, partijskih drugova. U poslednje četiri godine ukupan broj zaposlenih u JP Srbijašume se povećao sa oko 2.900 na oko 3.300.

Iako je po zvanično dostupnim podacima prosečna zarada u tom javnom preduzeću u 2020. godini iznosila 56.660 dinara, pitanje je koja je prosečna zarada u šumskim gazdinstvima, imajući u vidu strukturu zaposlenih.

Naime, po kvalifikacionoj strukturi u JP je zaposleno oko 800 ljudi sa visokom stručnom spremom. Kolika je prosečna zarada preostalih 2.500 ljudi? Sa srednjom stručnom spremom u JP Srbijašume radi oko 1.500 zaposlenih, da li je možda njihov prosek zarade bliži zvaničnom minimalcu?

Možda ste nekad poželeli da imate samo vaše parče šume ili možda čak lovišta. Ne biste baš da platite po tržišnoj ceni, ako može neka državna varijanta. Može, naravno, sve za „brata“, uredićemo par zakonskih regulativa i organizovati konkurs. I tako je JP Srbijašume preko noći ostalo bez najboljih, do 2021. godine, lovišta u državnoj svojini koja su preuzeli privredna društva i razni d.o.o. Sve je urađeno u skladu sa zakonski organizovanim konkursom za prijatelje, vladare iz senke, za one koji ne pitaju za cenu državnog vlasništva lovnog područja, za one kojima treba površina i za sletanje helikopterom.

Iako je otpor tadašnjeg direktora za lovstvo (dugogodišnji istaknuti član SPS) bio veliki, ni to nije sprečilo v. d. direktora Braunovića da „pravičnom raspodelom“ prepusti lovišta firmama povezanim sa nekrunisanom vladaru državne šume.

Ostaje pitanje, briga i zebnja da će ista sudbina zadesiti i šumska gazdinstva, te da ćemo poput ostalih prirodnih resursa izgubiti i šumu u državnom vlasništvu jer istom država nije bila zainteresovana da odgovorno gazduje.

JP Srbijašume je korisnik Budžetskog fonda za šume Republike Srbije, te godišnje iz budžeta Republike za po zakonu definisane radove poput pošumljavanja, zaštite šuma, izgradnje šumskih puteva, razvojne aktivnosti i slično, bude obezbeđeno između 600 i 900 miliona dinara godišnje.

Za prethodne četiri godine, od 2017. do 2020. godine, iz budžeta Republike, na JP je preneto gotovo dve milijarde dinara. Uvidom u poslovanje JP Srbijašume, 2018. godine neto dobit je bila oko 800 miliona dinara, dok je 2020. godine neto dobit iznosila oko 400 miliona dinara.

Kreditna zaduženost JP Srbijašume na dan 31. 12. 2020. godine iznosi milijardu dinara! Gde je profit JP pored ovolike podrške države i realno ostvarenog prihoda od prodaje trupaca? Godišnja praksa je i zaduživanje kreditom za likvidnost kako bi se obezbedila redovna isplata zarada.

Da bi JP za gazdovanje šumom uspešno obavljalo povereni državni posao potrebno je angažovanje šumarskih inženjera. Nažalost rukovodstva JP Srbijašume, diplomirane inženjere šumarstva u Srbiji moguće je pronaći samo na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. S druge strane, svršeni studenti Šumarskog fakulteta moraju potražiti i druge poslove u sektoru šumarstva, jer u JP Srbijašumama za njih nema mesta. Na snazi je otvoreni sukob između JP Srbijašuma i fakulteta i zvanično ne postoji saradnja između njih.

Kakva je budućnost šumarstva Srbije? Čije su naše šume? Za koga školujemo kadrove sa Šumarskog fakulteta?

Autor je predsednik Odbora Narodne stranke za zaštitu životne sredine