Foto: Freeimages/cierpkiPisati sećanja o čoveku koji je bio sve drugo nego prosečan i koji je ceo život posvetio najhumanijem ljudskom poslanstvu – medicinskoj praksi, medicinskoj nauci i pedagoškom radu – težak je poduhvat, pogotovu za nekoga ko nije njegov kolega po struci, već samo dugogodišnji, bliski i odani prijatelj, njegov i njegove porodice, koja mu je bila najveći oslonac i podrška.
Iza brojnih suvoparnih činjenica i naziva ustanova i institucija u kojima je prof. dr Tomislav Janjatović ostavio neizbrisiv trag, stoji čovek izuzetnog intelekta, sposobnosti, istrajnosti, neusahle naučne znatiželje i želje da svoje znanje prenese na mlađe kolege i studente.
Prof. dr Tomislav Janjatović rodio se 1931. u Somboru, iz koga su potekli mnogi velikani naše nauke, umetnosti i kulture.
Njegovo detinjstvo prekinuo je II svetski rat, koji je zapamtio pre svega po tome što su mu oca Veselina nacisti oterali u Nemačku u logor, a on je, kao đak prvak, morao da krene u mađarsku školu, gde je deci, pod pretnjom prisile i pruta, bilo zabranjeno da govore maternjim jezikom, čak i za vreme odmora.
Najlepše uspomene koje su ga vezivale za Sombor odnosile su na gimnazijsko doba i na bavljenje košarkom u KK Železničar.
Posle mature na Somborskoj gimnaziji, 1949/50. godine, planskom preraspodelom studenata upćen je 1950. na studije medicine na Medicinski fakultet Univerziteta u Ljubljani.
Kod profesora i kolega ostao je zapamćen po tome, što je kolokvijume i ispite polagao na slovenačkom jeziku već tokom II semestra!
Kao izuzetan student, studije medicine završio je 1955, sa najvišim ocenama, u rekordnom roku, kao drugi po redu u svojoj generaciji.
Po završetku studija radio je kao lekar opšte medicine u Domu zdravlja Zemun, u Radničkoj ambulanti fabrike Ivan Milutinović.
Godine 1959. prelazi u Opštu bolnicu Zemun u kojoj će provesti ceo svoj radni vek. Janjatović je 1991. godine postao rukovodilac nastavne baze i tu funkciju je obavljao sve do odlaska u penziju 1996. godine.
Sa razvojem onkohirurgije larinksa i plastično-rekonstruktivne hirurgije nosa, kojima se intenzivno bavio, nastavna baza kojom je rukovodio prof. dr Janjatović nalazila se u vrhu stručnih i naučnih dostignuća u oblasti ORL i MFH i bila je izvorište i pokretač stručne i etičke edukacije studenata i specijalizanata.
Prof. dr Tomislav Janjatović bio je član, kao i predsednik i potpredsednik Sekcije ORL i MFH Srpskog lekarskog društva.
Uz nabrajanje brojnih diploma, sertifikafa, priznanja, ne možemo a da ne navedemo podatak iz njegove lične beležnice u koju je uredno beležio opracije koje je obavio tokom svog lekarskog radnog staža, tačnije od 1956. do 1996. godine.
Poslednji upisan, svakako impresivan, jeste broj od 10.127 operisanih pacijenata.
Osim kliničkog i naučno-pedagoškog rada, prof. dr Tomislav Janjatović obavljao je i druge društvene funkcije, za koje je, takođe, dobio brojna priznanja.
Između ostalog, bio je veliki kajakaški entuzijasta.
Istakao se kao republički i savezni, a zatim i međunarodni kajakaški sudija na mirnim i divljim vodama, bio je predsednik Komisije KSJ za kajak na mirnim i brzim vodama, predsednik Komisije za antidoping kontrolu na četiri svetska prvenstva u kajaku i kanuu na mirnim vodama, održanim u Beogradu.
Bio je i član ICF (Međinarodna kajakaška federacija) – Komisija za zdravstvo. Kao član te komisije učestvovao je na Olimpijskim igrama u Moskvi i Seulu, kao i na brojnim svetskim prvenstvima i takmičenjima.
Ove ili neke druge napisane ili izgovorene reči, sigurno, ne mogu umanjiti bol i tugu njegovih najmilijih, njegove supruge Maje, voljene ćerke Ivane i najvoljenijih unuka Marine i Silvije, ali izražavaju iskreno saosećanje, ostaju kao sećanje i izraz dubokog uvažavanja i poštovanja koje je prof. dr Tomislav Janjatović uživao među kolegama i studentima, sugrađanima, među njegovim Somborcima, a iznad svega među prijateljima.
Počivaj u miru, dragi prijatelju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
