Gospođa Ljiljana Smajlović je ponovo pobrkala lončiće. Naravno, ovog puta, namerno. Kad nema argumenata i kad izgubi „bitku“ na jednom terenu, ona prelazi na drugi i otvara novu temu. Pri tome bez imalo skrupula prelazi na lični plan i služi se uvredama.
Tako pokušava da stvori konfuziju i da cenjeni publikum (što bi rekao Basara) zaboravi u čemu je suština spora. Polemika je, da ipak podsetim, počela oko vlasništva nad Domom novinara u Resavskoj ulici u Beogradu. Gospođa Smajlović misli da sva prava nad zgradom pripadaju novinarskom udruženju koje se proslavilo podržavanjem Miloševića i njegove politike, a da novinari koji su zbog suprotstavljana toj politici izbačeni na ulicu nemaju nikakva prava. Iz toga se vidi da je, na moju žalost, Milošević i te kako prisutan i u današnjem vremenu. Naravno, ne radi se o Miloševiću kao ličnosti, nego o politici koju je on zastupao i oličavao.
Sa nestankom Miloševića nije nestao taj duh, naprotiv, pojavilo se mnogo malih Miloševića u čijem se društvu gospođa Smajlović odlično oseća i kome dobrim delom i sama pripada. Na kraju, savetovao bih gospođi Smajlović da proba sa crtanjem, pošto joj pisanje očigledno ne ide baš najbolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
