Tako pokušava da stvori konfuziju i da cenjeni publikum (što bi rekao Basara) zaboravi u čemu je suština spora. Polemika je, da ipak podsetim, počela oko vlasništva nad Domom novinara u Resavskoj ulici u Beogradu. Gospođa Smajlović misli da sva prava nad zgradom pripadaju novinarskom udruženju koje se proslavilo podržavanjem Miloševića i njegove politike, a da novinari koji su zbog suprotstavljana toj politici izbačeni na ulicu nemaju nikakva prava. Iz toga se vidi da je, na moju žalost, Milošević i te kako prisutan i u današnjem vremenu. Naravno, ne radi se o Miloševiću kao ličnosti, nego o politici koju je on zastupao i oličavao.

Sa nestankom Miloševića nije nestao taj duh, naprotiv, pojavilo se mnogo malih Miloševića u čijem se društvu gospođa Smajlović odlično oseća i kome dobrim delom i sama pripada. Na kraju, savetovao bih gospođi Smajlović da proba sa crtanjem, pošto joj pisanje očigledno ne ide baš najbolje.