Ostao je na pokušaju jer smo umesto odgovora dobili indirektnu optužbu da je Boris Tadić bio rasipnik zato što je imao veći budžet. No to je Tadićev problem.

Ono što je problem svih građana jeste što mi i dalje ne znamo ko plaća Vučićevu turneju. Ko daje novac za bine, za ozvučenje, za gorivo, za transport simpatizera i članova SNS… Jer, bože moj, to nije važno. Jeste, sve je važno, važan je svaki dinar koji vlast potroši. Ne samo ova – nego svaka. Ne sme se sa vrha piramide slati poruka da tu nema šta da se objašnjava. Kad se to nametne, a nametnuto je kao praksa, onda ne znamo ni gde idu hiljade, milioni, stotine miliona evra.

Pitanje vlasti u svojoj suštini je pitanje novca, trošenja i kontrole. Ako mi ne znamo kojim novcem se finansira predsednikova turneja, onda će od nas sakriti i druge stavke. Od nas kriju iznose subvencije, kriju uplate Er Srbiji, kriju ugovor sa Vansijem, davanja Fijatu, čak i Vlada Srbije već godinama krije završni račun.

Zašto kriju ako nema kriminala? Neće biti da su sve prethodne vlasti krale samo je, eto, ova poštena. Neće biti da su se gotovo svi političari u regionu obogatili a sadašnja vlast u Srbiji nije. Neće biti da narod ne vidi kuće i nekretnine ministara, kumova, braće. Ne mislite valjda da se ne zna za procente na tenderima. Sedam godina vi trošite novac bez polaganja računa.

Sve dok ne prestanete da ignorišete pitanje gde su naše pare i sve dok ne učinite trošenje državnog novca vidljivim vaša poruka „oni bi samo da se dočepaju kase“ odjekuje kao surova realnost – „mi smo se dočepali kase“.

Povezani tekstovi