Dokaz vernosti Srbije politici sedenja na dve, tri, četiri, pet ili koliko već dati momenat zahteva stolica 1foto: Danas

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da Srbija ne može prihvatiti rezultate referendumna u ukrajinskim regionima koje je Rusija okupirala, jer je to suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom javnom pravu, ali i nacionalnim i državnim interesima Srbije, odnosno očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Rusija će u regionima Donjeck, Lugansk, Herson, Zaporožje od 23. do 27. septembra organizovati referendume o pripajanju Rusiji, poput referenduma o statusu Krima iz 2014. godine.

Odnos Srbije je vrlo sličan u odnosu na ove najavljene referenduma i onaj iz 2014. godine.

Srbija, zbog situacije sa Kosovom i Metohijom nije podržala anketiranje Krima, slično kako Španija zbog Katalonije ne priznaje nezavisnost Kosova, da onda Ukrajina, ali i ostatak međunarodne zajednice, ne bi vukla paralelu između Krima i KiM-a, ali je isto tako, s obzirom da računa na podršku Rusije u pogledu pitanja južne pokrajine, ondosno veto koji ova država ima, se nije pretrgla da u UN-u glasa za rezolucije kojima se okupacija Krima osuđuje.

Aktuelna vlast sada je doduše u UN glasala za osudu rata u Ukrajini.

Sličan je i odnos srpske vladajuće koalicije i u pogledu održavanja odnosa sa Rusima. Nekada je na Krim odlazio ministar u Vladi, predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović, a danas je za to pak zadužen predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.

Uz Vulina, za odlaske u Rusiju zaduženi su i delovi srpske opozicije. Prvo je na osudu ukrajinske ambasade u Beogradu naišao i nakon izbora pomalo zaboravljeni predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović, koji je u vreme odlaska Nenada Popovića na Krim još bio deo Srpske narodne partije, jer je otišao u Moskvu da podrži rusku agresiju protiv Ukrajine. I opet se došlo do Kosova – kažu iz ambasade da Stamatović ovime aktivno radi na podrivanjku teriotirjalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Nije ovaj Zlatiborac jedini koji je otišao da podrži ono što Putinov režim i rusofili u Srbiji nazivaju „specijalna vojna operacija“.

Da nadgledaju referendum otišli su predsednik Srpske desnice Miša Vacić, predsednik Konzervativnog pokreta „Naši“ Ivan Ivanović, predsednik udruženja „Istočna alternativa“ Dragan Todorović i režiser Dragoslav Bokan, svi agresivni u svom proruskom narativu, i sve povezuje Srpska radikalna stranka.

Identičan je stav oko uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji – ni zbog Krima, ni zbog agresije na Ukrajinu sankcije Rusi od Srbije nisu dobili.

Time se i pokazuje vernost Srbije politici sedenja na dve, tri, četiri, pet ili koliko već dati momenat zahteva stolica. Pitanje je koliko dugo će tako moći i po koju cenu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.