Već na početku i ne znam kako da Vam se obratim, jer ni „poštovana“, ni „draga“, ni „uvažena“ ne ide uz Vaše ime.
Da paradoks bude veći, čak ni „predsednik/ca vlade“ ili „primijer/ka“ nije kompatibilno sa Vašim generalijama, jer gotovo svi u zemlji, u kojoj nominalno obavljate pomenutu funkciju, znamo ko odlučuje o svemu i pod čijom kontrolom su sve državne institucije. Zato Vaše ime ostaje inokosno kada se upotrebljava u vokativu. Nekada su građani pisali Titu preko maršalata, danas predsednik opšti sa svojim podanicima pismima. Pa da ne bude da Ani nema ko da piše, ja ću pokušati ovim redovima da „usamljenu damu u ćošku pozovem na ples“.
Početak ću iskoristiti da osudim nepromišljeni tvit Željka Veselinovića u kojem neprimereno i seksistički, greškom napada Vas i promašuje glavnu metu, svog ružičastog imenjaka. Ali, Ana, imam veliki razlog da budem ljut na Vas.
U vreme kada niste bili zaštićeni ministarskim i premijerskim položajem, kada ste bili samo obična pripadnica LGBT populacije, snažno sam i iskreno branio Vaše pravo na okupljanje, održavanje Parade ponosa i pokušavao da zajedno skinemo nepravedno nametnutu stigmu, koju su bacale klero-nacionalističke, homofobne organizacije. Učestvovao sam na zabranjenom Prajdu kada smo se u prostorijama Media centra sklonili od huligana i upozorili da gubitak državnog monopola nad silom i nepoštovanje ustavom zagarantovanih prava znači povratak u totalitarizam i legalizaciju nasilja. Svim srcem sam stajao uz one koji su diskriminisani samo zbog toga što su drugačije seksualne orijentacije i ja, kao heteroseksualac se i dalje zalažem da istopolne zajednice treba ozakoniti i izjednačiti sa tradicionalnim brakom. Bio sam vređan, ismevan, napadan. Mala je to žrtva jednog pojedinca, jer, da podsetim, na prostorije moje stranke je pucano i bacani su Molotovljevi kokteli u jesen 2010. godine!
Više nije bitno ko je to uradio, počinioci su naravno i dalje nepoznati, već je mnogo bitnije – zašto. Zašto je neko, umesto da puca na Vas ili na policiju koja Vas je hrabro štitila, zaključio da mu je smrtni neprijatelj u Krunskoj? Možda zato što smo uvek bili na strani onog u koga se puca, a ne na strani onog ko puca. Lideri moje stranke nikada nisu dilovali municiju, ni verbalnu ni metalnu, niti su povlačili oroz i stavljali revolver u tuđe ruke. To su radili neki drugi, možda danas Vaši najbliži saradnici.
Vremena su se promenila. Oni, kojima bi parafinska rukavica bila pozitivna, sada vode građevinske firme, fudbalske klubove i batinaške horde. Oni su ugledni članovi zajednice, jer im je Vaša vlast navukla masku gospodina Hajda. Takođe, Vi ste danas na čelu državne egzekutive i tokom Vašeg mandata održavaju se dve Parade ponosa, jer su homoseksualci, pored toga što su ljudi, a što pojedini Vaši saradnici nikako da shvate, oni su i Srbi, pa se lako dele zbog liderstva, para i odnosa prema režimu.
Sve se promenilo za 180 stepeni, samo jedna strana nije. Mi, demokrate smo na istoj onoj vetrometini, na kojoj ste nas ostavili 2012. Mi stoički podnosimo udarce onih koji, po dogovoru i uz adekvatne sinekure ili reket, Vašu populaciju zaobilaze. Mi smo ostali na strelištu. Nas sada otpuštaju, tuku, kriminalizuju, napadaju, zabranjuju da se okupljamo, šetamo, politički delujemo. Zvuči poznato? Da, mi živimo Vaš pretpolitički život.
Mi se suočavamo sa armijom DŽekila koji su dopingovani državnim novcem, dirigovani Vašim bezbednosnim službama i indoktrinirani Vašim tabloidima. Ne, mi ne glumimo žrtvu, mi smo tamo gde treba da budemo. Niko nas nije tu postavio, sami smo to izabrali. I izdržaćemo! Jer sloboda, ma koliko poput pravde bila spora, ona je dostižna i neporeciva.
Zato, nemate pravo da tražite od nas da Vas štitimo od jednog Veselinovića, dok onaj drugi divlja po Srbiji i prebija opozicionare. Nemate pravo da tražite zaštitu od jednog Željka, dok Vaš Željko Mitrović kokainskim pismima strelja političke protivnike. Zato što ste slepi na ugrožavanje prava drugih, zato što iz udobne premijerske fotelje okrećete glavu od onih u čiju zaštitu ste dužni da stanete. Zato što ćutite dok građani koje predstavljate jauču pod gvozdenom pesnicom državne represije.
Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
