Dvadeset pitanja za kineskog Klunija 1Foto: Nebojša Babić

Odričeš li se višegodišnje kohabitacije s Koštunicom, kojom je praktično obesmišljeno insistiranje na otkrivanju političke pozadine ubistva dr Zorana Đinđića, na čemu je do poslednjeg dana insistirao advokat Srđa Popović?

Odričeš li se „istorijskog pomirenja“ sa Ivicom Dačićem i blanko aboliranja SPS-a od počinjenih zločina tezom o „dva bola“ kojom ste frustraciju socijalista zbog gubitka Miloševića praktično izjednačili s bolom „demokrata“ zbog ubistva Đinđića?!?

Odričeš li se vlastitog osnivačkog udela u SNS-u i ekskluzivnog priznanja izrečenog u emisiji Nedjeljom u dva 28. oktobra 2012. da ste upravo vi pacifikovali čak i Srpsku radikalnu stranku njenim „reformisanjem“, „evropeiziranjem“ i „nacionalnim konsenzusom“ koji ste uspostavili s Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem?!

Odričeš li se prodaje Naftne industrije Srbije Rusiji kao povlašćenom kupcu – odnosno činu ekonomske veleizdaje trajnim energetskim potčinjavanjem zemlje, što je ozvaničeno Međudržavnim ugovorom koji ste s Dimitrijem Medvedevim potpisali 24. decembra 2008?

Odričeš li se takozvane reforme sudstva iz 2009, kojom je praktično razorena mreža sudova u zemlji a koja je, samo za obeštećenja nereizabranim sudijama, Srbiju koštala 44 miliona evra?

Odričeš li se cinizma vaše vlasti prema nezavisnim regulatornim telima – posebno prema gospođi Verici Barać i njenim donkihotovskim nastojanjima da do sudskih razrešenja dovede 24 sporne privatizacije?

Odričeš li se (još uvek aktuelnih) izmena Zakona o javnom informisanju, koji ste svojim ukazom potpisali avgusta 2009, kojim ste delimično suspendovali kritičku ulogu medija u društvu, kao i patentiranja tabloidnog blaćenja političkih neistomišljenika, koje poslednjih godina doživljava svoje metastaze?

Odričeš li se izgradnje prvih mini-hidorelektrana na reci Vlasini i donošenja (još uvek aktuelne) Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije iz 2009, kojim ste u korist povlašćenih proizvođača struje, a uz državne subvencije, ozvaničili ekocid nad našim rekama?

Odričeš li se Mirka Cvetkovića, kao prvog premijera-fikusa koji je većinu sednica „svoje“ Vlade održavao telefonski (mislim da nema potrebe navoditi ko se nalazio s druge strane telefona)?

Odričeš li se „kadrovskih službi“ i svih „proverenih kadrova“ na čelu javnih preduzeća, državnih institucija, instituta, fondova, agencija, nacionalnih parkova, …, (na raspolaganju sam ako zatrebaju primeri), čime je otvoren put uzurpaciji i razgradnji institucija, odnosno partijsko-državnoj korupciji, čije metastaze takođe živimo danas?

Odričeš li se (još uvek aktuelnih) izmena Zakona o političkim strankama iz 2009, kojim je zacementirana „aktuelna“ oligarhija i praktično onemogućen politički pluralizam (mislim na skoro nemoguće uslove za osnivanje novih političkih stranaka)?

Odričeš li se nesprovođenja zakona o poreklu imovine i neuspostavljanja transparentnih i institucionalno jasnih odnosa između političkih stranaka i tajkunsko-investitorskih centara moći?

Odričeš li se ekonomskog modela državnog subvencionisanja tzv. stranih investitora, kojim se diskriminiše domaći kapital, a radnici dovode u položaj u kom su obespravljeniji više no što su to bili čak i kmetovi u feudalizmu – što ste i „ozakonili“ (još uvek aktuelnim) Zakonom o radu koji ste svojim ukazom proglasili 15. marta 2005!?

Odričeš li se (još uvek aktuelnog) Zakona o prinudnom izvršenju koji ste svojim ukazom proglasili 5. maja 2011, kojim su građani Republike Srbije i njihova imovina praktično isporučeni zlovolji, odnosno zverstvima privatnih izvršitelja?

Odričeš li se suspendovanja unutarstranačke demokratije i sopstvenog „principa“ po kom diktatura u stranci vodi do demokratije u državi – kao i (zlo)upotrebe funkcije predsednika Republike u izbornim kampanjama vlastite stranke (što poslednjih godina takođe doživljava svoje metastaze)?

Odričeš li se obesmišljavanja priče o borbi protiv sukoba interesa i vlastitih kadrova – recimo Boška Ristića kao DS-ovog predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe koji je, pred izbore 2012, u vlastitom posedu imao čak pet javnih funkcija?

Odričeš li se Vuka Jeremića i njegove ratoborne diplomatije prema regionu, odnosno državnog pokroviteljstva nad Miladinom Kovačevićem nakon prebijanja američkog studenta Brajana Štajnhauera, baš kao i vašeg ministra Velimira Ilića, političkog pajtosa Milorada Dodika i ostalih političkih siledžija koji nikad nisu naišli na vašu jasnu institucionalnu osudu. Naprotiv!

Odričeš li se Jelene Trivan?

Odričeš li se Nebojše Krstića?

Ako se svega ovoga odreknete – šta će vam uopšte preostati, gospodine Kluni?!

Autor je istoričar umetnosti i pisac iz Novog Sada

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.