Ekonomija pod pandemijom i posle nje 1Foto: Medija centar

U pozadini akutne zdravstvene, sve su vremenom vidljivije dodatne četiri krizne tendencije.

Pandemija očigledno u pitanje dovodi sposobnost država da blagovremeno i efikasno upravljaju krizom. Od toga koliko je uspešno primenjen antikrizni menadžment zavisi opstanak na vlasti onih koji ga u vanrednim okolnostima primenjuju. Ali i brojni naši životi.

Niko normalan zato ne priželjkuje neuspehe i kašnjenja na ovom planu i spreman je na sva samoograničenja, ali ima pravo da mu se podnese račun kada se život kako tako vrati u normalne tokove.

Dalje, ako se epidemija i dalje bude širila, to će izvesno dovesti do oštre politike štednje stanovništva i izazivanja ozbiljne političke nestabilnosti i nove ekonomske krize. Prve analize pokazuju da svet ulazi u izvesnu, ozbiljnu recesiju, predviđanja MOR-a su da bi poslove moglo da izgubi na desetine miliona ljudi a i u najliberalnijim ekonomijama su pripremljeni obimni finansijski paketi pomoći privredi i najugroženijim kategorijama stanovništva kako bi se sprečio drastičan privredni pad.

Nažalost na delu je i kriza solidarnosti. Iako, primera radi, čelnici EU često ponavljaju mantru da je jedan od temelja EU solidarnost, pokazalo se da je u novonastaloj krizi prouzrokovanoj pojavom virusa Covid-19 izostala upravo evropska solidarnost.

Najzad, recesija, kriza i rastuća deglobalizacija su posledično prostor unutar kojeg rastu rizici daljeg rasta nesigurnosti i nejednakosti.

Šest sindikalnih poruka

Veće Globalne federacije sindikata (CGU), koje zastupa 200 miliona radnika širom sveta, upravo zato poziva vlade da:

* Trenutno prošire prava na bolovanje i plaćena odsustva, održe nivo primanja i prošire socijalnu zaštitu na sve radnike, bez obzira na njihov radnopravni status;

* Usvoje pakete za podsticaj državne potrošnje, koji za cilj imaju očuvanje radnih mesta i ekonomije, zaštitu plata, dobrobit radnika, te malih i srednjih preduzeća.

Veće Globalne federacije sindikata (CGU) poziva istovremeno poslodavce da odgovorno pregovaraju sa sindikatima, kako bi zajedno utvrdili pretnje po zdravlje radnika, prava i naknade, i pripremili i sproveli u delo set mera koje za cilj imaju da :

* Zaštite plate i punu isplatu svim radnicima, a dogovor postignu kroz kolektivno pregovaranje;

* Garantuju plaćeno odsustvo, bolovanje ili godišnji odmor, od prvog dana odsustva, svim radnicima koji su izloženi pretnji ili su zaraženi virusom COVID-19;

* Uspostave kompenzacioni fond za sve radnike, uključujući one u nestandardnim oblicima rada i zaposlene na osnovu ugovora,

* Ponude prilagođeno i odgovorno organizovano radno mesto i rad svim radnicima.

U stanju akutne krize akcenat je i u Srbiji na sigurnosti i zaštiti, moratorijumu na otpuštanja i sužavanja prava i zarada svih radno angažovanih, kao i na moratorijumu, odlaganju dospelih poreza i obaveza svima koji ih ne mogu izmiriti. No samo odlaganje obaveza neće rešiti probleme poslodavaca – biće neophodno i pomoći prvo one kojima je promet pao za, recimo, više od petine, a onda i ozbiljno investirati.

Sve što u Srbiji mi u Nezavisnosti, ali i drugim sindikatima, budemo radili u narednim nedeljama i mesecima biće svojevrsni test sopstvene sposobnosti, kao i ispit stvarne volje, namera i kapaciteta vlasti i poslodavaca. Ispit posle koga nema popravnog.

Predvidljive posledice

Analitičari, poput onih iz instituta IFIMES u Ljubljani, smatraju da će pandemija izazvana virusom Covid-19 imati brojne posledice na čovečanstvo. Tri od njih su praktično već na delu.

Prvo, došlo je već do revizije u sistemu saobraćaja i putovanja. Kao što su teroristički napadi u septembru 2001. godine promenili sigurnosne sisteme na aerodromima i uveli rigorozniji sistem izdavanja viza, tako će širenje virusa pooštriti kontrole, jer će uz sigurnosni okvir biti uključeno zdravstveno stanje putnika sa epidemiološkog i infekcijskog aspekta.

Drugo, povećaće se opseg svetskog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), upravo kao što je 2008. godine došlo do smanjenja kamatne stope i dokapitalizacije i sanacije financijskog sektora unutar hipotekarne krize. Od 2008. godine globalni dug je narastao do trostruko većeg obima, 322% veličine planetarne ekonomije, što pokazuju podaci Institute of International Finance (IIF).

Treće, velika ulaganja u digitalni svet, posebno u razvoj i radnog procesa i obrazovanja na daljinu će postati deo strategije kriznog menadžmenta i u normalnim okolnostima, kako bi se povećala efikasnost rada i racionalizacija. Virtuelni svet biće samo još u većoj meri sastavni deo naše životne svakodnevice.

Autor je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.