Da li su promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaista bilo šta promenile?

Jednostavno je odgovoriti na sva tri pitanja – ne.

Izmena i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje je Narodna skupština usvojila 28. avgusta, regulišu samo uslove pod kojima fizička lica državljani Evropske unije mogu kupiti privatno poljoprivredno. I ništa više od toga.

To je važno taman toliko koliko je fizičkih lica iz Evropske unije uopšte zainteresovano da u Srbiji kupi poljoprivredno zemljište. A koliko su oni zaista za to zainteresovani? U svojim državama oni:

– imaju višestruko veće subvencije;

– koriste agrarni budžet Evropske unije koji je višestruko veći od celog srpskog budžeta;

– rade na zemljištu na kojem je obavljena komasacija;

– zahvaljujući tome, imaju ukrupnjene parcele, zadružno su organizovani, pa im je isplativo da nabave mehanizaciju;

– rade u uređenom pravnom sistemu.

Naivno je stoga očekivati najezdu evropskih paora na srpske oranice, kada bi i mnogi domaći rado otišli sa njih. Licemerna je stoga tvrdnja vlasti kako baš novim zakonskim izmenama spašava srpske oranice od stranaca. I posle ovih izmena, baš kao i pre njih, srpske oranice biće pod nedefinisanim uslovima davane u zakup na 30 godina ili kroz stečaj prodavane u bescenje pravnim licima, stranim, ali i domaćim, bliskim vlastima. Trpećemo sušu i grad, jer za navodnjavanje i zaštitu nije urađeno ništa.

Svesno se podgreva ksenofobija i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju lažno se građanima predstavlja kao pretnja od evropskih paora, a vlast se predstavlja kao spasilac. Prave pretnje se prećutkuju, jer vlast i njeni partneri stoje iza svake od njih.

Šta su pravi problemi srpske poljoprivrede?

Suša je akutni problem. Ministarstvo se hvali projektima navodnjavanja od 15 miliona evra iz zajma od Fonda za razvoj Abu Dabija. Za te projekte budžetom je planirano samo 68 miliona dinara, a pokrajinski parlament tek nedavno je predvideo milion evra samo za pripremu projektne dokumentacije. Za zaštitu od grada od domaćih osiguravajućih kuća uzima se čak 10% novca koji poljoprivrednici daju za osiguranje useva. U te svrhe u 2016. godini država je uzela 2,3 miliona evra. Gde je taj novac potrošen Ministarstvo ne obaveštava..

Evropski novac namenjen razvoju poljoprivrede nalazi se u IPARD fondovima. Srbija je propustila da od 2014. godine povuče ta sredstva, jer nismo osposobili administraciju za njihovu distribuciju. Decembra prošle godine ministar je u Skupštini obećao da će prvi novac biti dodeljen u aprilu ove godine. Premijerka je tokom iznošenja ekspozea najavila da ćemo do kraja godine tek akreditovati nedostajuću administraciju. Propustićemo i preostalih 176 miliona evra. Dodatno, IPARD sredstva dodeljivaće se samo poljoprivrednicima koji su u stanju da svoje projekte sufinansiraju, a takvih je malo. Malo je i onih koji su administrativno osposobljeni da prođu kroz komplikovanu proceduru za dobijanje tih sredstava, a naša Vlada ništa nije uradila na edukovanju poljoprivrednika.

Šta su lekovi za srpsku poljoprivredu? Akutna terapija je jednostavna:

– državnu zemlju prodati domaćim poljoprivrednicima, uz ograničenje maksimuma koji od države može kupiti jedan poljoprivrednik;

– domaće poljoprivrednike zadružno udružiti, stručno edukovati i konkurentski osnažiti, kako bi zajedno imali isplativu računicu nabavke mehanizacije za obradu udruženog zemljišnog poseda;

– što pre završiti akreditaciju za IPARD fondove i pokrenuti sveopštu kampanju osposobljavanja domaćih poljoprivrednika da što brže povuku evropski novac;

– već u decembru usvojiti drastično veći poljoprivredni budžet, na teret svih onih izmišljenih i parazitskih korisnika budžeta koji novac razbacuju, kako bi srpska poljoprivreda iz budžeta dobila više nego što u njega daje, a što sada nije slučaj, i kako bi dobila onoliko koliko doprinosi bruto domaćem proizvodu.

Ako se nastavi sa dosadašnjom politikom, naše oranice završiće u rukama domaćih i inostranih kompanija i biznismena bliskih vlastima. Oni će na bazi tih oranica napraviti prerađivačke pogone. Naši poljoprivrednici ostaće bez zemlje za obradu i preostaće im jedino da u tim prerađivačkim pogonima prihvate nisko kvalifikovana i slabo plaćena radna mesta. Alternativno, napustiće selo. Verovatno i Srbiju, u kojoj će ostati samo stari, bolesni i nemoćni, koji će čekati nekog lokalnog moćnika da im udeli dve do tri hiljade dinara.

Zato apelujemo na građane da se probude iz apstinencije, jer već žive u zemlji jeftine radne snage koja se izrabljuje na nisko kvalifikovanim poslovima sa minimalnim zaradama. To nije zemlja u kojoj će nam deca lepo i rado živeti. Zaista, dosta je bilo.

Autor je narodni poslanik Dosta je bilo