Gorčina nezavisnosti

Na Balkanu je istekao još jedan famozni dan D, posle kojeg se, srećom, nije desila nikakva velika kataklizma, ali nije ni svanulo neko novo svetlije jutro. Okončana je još jedna međunarodna diplomatska runda u, manje-više, neuspešnim pokušajima raspetljavanja kosovskog čvora. Pregovaračka evropsko-američko-ruska trojka sačinila je izveštaj za Savet bezbednosti čija je ključna ocena da Beograd i Priština nisu mogli da postignu dogovor o konačnom statusu Kosova. Kako dogovora o tome nema ni unutar same trojke, pregovarači, zapravo, ništa ni ne predlažu. Ostaje da se vidi kako će Savet bezbednosti za nešto više od nedelju dana tretirati ovaj izveštaj, ali se gotovo izvesno može očekivati da ni „svetska vlada“ neće izaći sa jedinstvenim stavom o budućem statusu Kosova.
Očigledno je da još dugo vremena svi akteri kosovske krize neće (makar i neiskreno) jedni drugima nazdraviti i dogovorom okončati višedecenijski spor. O statusu Kosova neće biti saglasnosti ni na Balkanu, ni na velikoj međunarodnoj sceni, ali će se u životu odvijati procesi koji će oblikovati novu političku realnost. Baš nijedan impuls ne nagoveštava obnovu srpsko-albanskih veza, dok je pokazatelja faktičke kosovske nezavisnosti na pretek. Zapad, u prvom redu SAD, sve uverljivije šalje poruke da će priznati nezavisno Kosovo. Zapadno razumevanje za srpsku stvar dopire dotle da će se nezvanično tolerisati nepristajanje srpskih opština u bivšoj južnoj pokrajini na vlast kosovske države. Ovakav scenario bi, u izvesnom smislu, značio i priznavanje kosovske nezavisnosti, i njegovu podelu, i zamrzavanje konflikta. Procene nekih krugova u Beogradu da postoje evroameričke i unutarevropske razlike gledanja na Kosovo, koje bi mogle u finišu preokrenuti rezultat u srpsku korist, sve su manje utemeljene. Ostaje Rusija kao brana priznavanju Kosova u Savetu bezbednosti, ali ne i faktor koji bi bio spreman da nekim spektakularnim potezima spreči faktičko osamostaljivanje Kosova.