Lični stavovi • 30.12.2024. 09:38
Gospodine, novi SNS-podobni direktore: Ne pominjete otkaze i premeštaje zbog protesta
O imenovanju novog direktora pančevačke bolnice koji je za propast te ustanove okrivio "blokadere"
Naslovna strana Danasa za 4. i 5. jul 2026.
Galerija
Ma uđite u školski dispanzer ili bilo koju ambulantu,i biće sve jasno.rasulo totalno
Važno da se krade !
Treba snimiti bolnice.obdanista puteve porodilista skole i poslati u svet da.vide kako Srbija zivi neka vidi Evropa kome dalje pare idali smo mi drzava koja pomaze druge ipravi neki ekspo zasto mi ovako jadni sa najmanjim dohotkom to radimo za svaku stvar treba obavestiti prvo Evropu Ameriku da nelazu neki kako zivimo u izobiljo a mi se vratili u Tursko doba nekadasnje
Studenti, udružite se sa opozicijom da se SNS zver što pre uništi. Zver radi na tome da vas zavadi. Ubacuje među vas plaćene svoje ljude koji vam se prave prijatelji. Ne dajte se prevariti i zavaditi. Samo sloga Srbina spašava! Da se SLOŽIMO, UMNOŽIMO i OBOŽIMO, govorio je veliki Vladika Nikolaj Velimirović. U tome nam je SPAS
Sve su SNS SEKTASI. Pančevo i Vršac su leglo SNS sekte. Dno,dna. Ali polako, biće bolje, nemozemo svi biti heroji ko Cacani, Užice a tek , rodoljubi iz Bogatića. Svanuce svima ,uskoro.
Gledajući ove prizore po ulica širom Srbije, čovjek ne može da se otme utisku da su se studentske blokade pretvorile u neku vrstu društvenog vašara za politički penzionerski turizam. Umjesto ozbiljnog studentskog bunta, sve više liči na manifestaciju na kojoj se bake i deke zabavljaju, slikaju, kupuju kolače i prisjećaju se sopstvenih mladalačkih iluzija.
Paradoks je potpun: upravo generacije koje su poslednjih pedeset godina dovodile na vlast iste političke strukture – samo pod različitim imenima – sada glume revolucionarnu savjest nacije. Dresovi se mijenjaju, partije se preimenuju, ali igrači ostaju isti. Danas su protiv onih koje su juče birali, a sutra će opet naći nove “spasioce”.
Studenti, umjesto da budu autentičan glas svoje generacije, rizikuju da postanu kulisa u predstavi starijih političkih razočaranja. Njihova energija i idealizam se pretvaraju u dekor za političke frustracije koje traju decenijama. To nije pobuna – to je reciklaža iste političke scene, samo sa novim transparentima i starim navikama.
Ako već govorimo o odgovornosti za stanje u državi, onda je vrijeme da se pogleda istini u oči: oni koji danas najglasnije podržavaju “promjene” često su isti oni koji su sistem održavali u životu decenijama. Bez tog priznanja, sve ostaje na nivou buke, simbolike i još jednog kruga kolektivne amnezije.
Direktori treba da budu najbolji prosvetni radnici a politicko opredeljenje je smesno pominjati.