Hoće li frilenseri oprostiti Srbiji? 1Foto: privatna arhiva

Brojni poreski stručnjaci pozivali su se na zastarele zakone i slično tumačili pravo države da izvrši legalan ekonomski genocid nad pola miliona svojih građana, što približno odgovara broju radnika na internetu sa članovima njihovih porodica. Međutim, dok je za državu iznenadno oporezivanje zarada koje su frilenseri ostvarili u poslednjih pet i više godina bilo samo pragmatičan način da se hitno zakrpe provalije u budžetu, za frilensere je značilo početak bitke za goli opstanak.

Za razliku od brojnih drugih država koje su još pre desetak godina jasno prepoznale i regulisale rad na internetu, država Srbija je punih 20 godina izbegavala da to uradi, da bi se u najgorem trenutku za sve građane Srbije, u jeku pandemije COVID-19, setila da bi deo svojih fiskalnih problema mogla brzo da reši tako što bi iznenada oporezovala prihode koje su frilenseri ostvarili poslednjih pet-šest godina.

Poreska uprava, nalik nekom uspavanom birokratskom dinosaurusu, zatrpana tonama papira i neprobuđena urlikom nove informatičke revolucije i digitalizacije, nije se potrudila čak ni da u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 71., obaveštava frilensere o višegodišnjem nagomilavanju njihovih ogromnih poreskih obaveza sa razornim zateznim kamatama. O nekoj svesnoj i namernoj utaji poreza može se govoriti isključivo kada tek zanemarljiv procenat poreskih obveznika ne namiruje svoje poreske obaveze. Kada to ne čini više od 100.000 ljudi onda je to van svake sumnje, greška poreskog sistema i sva odgovornost po logici stvari, pada na samu državu.

Država je svoju šansu da na prihvatljiv način oporezuje devizne prilive iz inostranstva nastale proteklih godina, davno propustila i to sada mora glasno i jasno da prizna i sebi i srpskoj javnosti.

Pre svega, poreska uprava pune dve decenije nije vršila svoj osnovni zadatak – poresku kontrolu. Ignorisala je i gotovo sve svoje obaveze koje je prethodno sama definisala i na svečan način objavila u „Povelji poreskim obveznicima”.

Država Srbija zato nema drugog izbora do da preuzme punu odgovornost i oprosti sve nagomilane obaveze na ime poreza za devizne prilive iz inostranstva. U protivnom, ona će od sebe napraviti negativca sličnog Šajloku iz Šekspirove drame „Mletački trgovac”. Baš kao Šajlok, država u ruci drži nož spremna da sa frilenserskih grudi otkine funtu mesa, na šta po slovu zakona, ima neotuđivo pravo.

Međutim, upravo kao i taj pohlepni venecijanski trgovac, ona nema pravo da prolije ni kap frilenserske krvi, jer po njenim sopstvenim zakonima, država mora da odustane od naplate poreza ukoliko bi se njime stvorilo nepodnošljivo veliko opterećenje i nanela nenadoknadiva ekonomska šteta poreskim obveznicima a upravo bi se to dogodilo ukoliko bi se i dalje insistiralo na bacanju ogromnog broja ljudi u dužničko ropstvo.

Država će dakle, kao i gramzivi Šajlok, u ovom slučaju morati da odustane kako bi spasila sopstveni obraz.

Nažalost, predstavnici države se još uvek čvrsto drže svojih neznatno ublaženih početnih stavova a vreme prolazi i štete se množe. Odgovornima ne služi na čast to šte se kriju iza zastarelih zakona koji ne prepoznaju rad na internetu. Nije dovoljno sebe uporno nazivati „ozbiljnom državom” i to ponavljati u nedogled, da bi se takvom državom zaista i bilo.

Loši zakoni se moraju pod hitno menjati jer kako reče veliki američki borac za ljudska prava dr Martin Luter King, nikada ne bi trebalo da zaboravimo da je i u Hitlerovoj nacističkoj državi, sve bilo legalno i strogo po slovu zakona. Osim toga, ako država sada svesno žrtvuje radnike na internetu, time će uništiti i samu frilens industriju koja je u Srbiji do oktobra 2020. godine bila u procvatu. To bi za posledicu imalo razaranje socijalnog mira i bacilo bi veliki broj frilensera i njihove porodice u bedu.

Strani poslodavci koji su otvorili na desetine hiljada onlajn radnih mesta u Srbiji, bili bi primorani da svoje poslove, a sa njima i prilive deviza, preusmere ka drugim zemljama. Te kompanije jako dobro znaju da je samo zadovoljan radnik zaista produktivan. Srpki frilenseri to više nisu otkako su im životi zaustavljeni zastrašivanjem prinudnim naplatama i dugogodišnjim zatvorskim kaznama. Ako im primanja budu prepolovljena visokim porezima i dažbinama i dodatno opterećena ratama obaveza desetogodišnjeg dužničkog ropstva koje je država nedavno predložila, njihova motivacija i produktivnost će se dodatno umanjiti.

Zato strane kompanije koje posluju na internetu sve manje žele da rizikuju sa srpskim radnicima i njihovo povlačenje iz Srbije postaje sve vidljivije.

Posledično, to bi vodilo naglom porastu nezaposlenosti i političkoj nestabilnost. Nastavio bi se i egzodus mladih ljudi iz Srbije, ali daleko bržim tempom, pa bi oni svoja za Srbiju potencijalno dragocena, znanja i iskustva bili primorani da nude privredama stranih država.

Ideja da se srpski frilenseri zamene stranim digitalnim nomadima, i to tako što bi im se dale privilegije, dodatno je guranje prsta u oko sopstvenom narodu. Sve u svemu, ako država odluči da nastavi sa silovanjem pravde u ime lošeg prava, najveći gubitnik bi na kraju, mogla biti ona sama.

Problem oporezivanja frilensera nije strogo pitanje poreskog prava i poreske politike i prevazilazi čak i okvire socijalne problematike. Većina frilensera pa i članova njihovih porodica, poslednjih meseci suočila se sa različitim zdravstvenim problema u rasponu od uporne nesanice do psihijatrijskih poremećaja.

U zlo vreme pokrenute „kontrole” Poreske uprave, kao grom iz vedra neba poharale su domove frilensera poput starozavetnih pošasti i mnoge radnike na internetu dovele do rastrojstava koja su dalje rezultirala prestankom rada, dobijanjem otkaza, bolešću pa i razvodima. Ovo je jedno od najvećih iskušenja za državu u njenoj novijoj istoriji jer je stavilo na probu njenu sposobnost da živote i rad svojih građana posmatra i iz humanitarnog ugla.

Da li se država uopšte pozabavila procenom rizika od nastanka brojnih ljudskih i porodičnih drama i tragedija kao rezultata ovog nečuvenog progona?

Frilens industriji i radnicima na internetu već je naneto jako mnogo nepopravljive štete jer nadležni jednostavno ne razumeju načine na koji funkcioniše ta nova grana privrede. Jako je teško doći do novih poslova na internetu a lako ih je izgubiti.

Jedina šansa za državu da sačuva svoj ugled je da kako smo to već zaključili, u potpunosti odustane od naplate poreza unazad ali i da što hitnije i u zajedničkom radu sa predstavnicima frilensera, donese moderan i zakon o radu na internetu koji će podsticati, umesto što guši ovu novu granu privrede.

Pitanje više nije hoće li država oprostiti obeveze frilenserima, nego hoće li oni oprostiti državi Srbiji sve što im je učinila u poslednja četiri meseca? Srpski radnici na internetu vole svoju zemlju, žele da u njoj ostanu i spremni su da zaborave pakao kroz koji sada prolaze, pod uslovom da im se omogući da što pre nastave sa normalnim radom i životom.

Upravo je pravo na rad jedno od fundamentalnih ljudskih prava, a u zemlji sa tako visokom nezapolenošću kakva je Srbija, gde država nije u stanju da omogući svojim građanima neophodan broj radnih mesta, obaveza te države je da bude daleko fleksibilinija i blagonaklonija prema prema novim oblicima rada.

Frilenseri insistiraju na tome da ubuduće uredno plaćaju porez svojoj državi ali na način koji bi bio praktičan i koji ne bi ugrozio njihovu konkurentnost na međunarodnom tržištu rada. Do sada, predstavnici države nisu pokazivali dovoljno razumevanja za problema frilensera i mehanizme same frilens industrije. Ipak, najveći greh države je njena nesposobnost da veoma stvarne patnje frilensera sagleda iz jednog ljudskog ugla i dokaže da je majka svim svojim građanima kako bi i trebalo da bude.

Autor je frilenser iz Subotice

close
Hoće li frilenseri oprostiti Srbiji? 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.