I Vučićev osmeh je lažan

„A sve je laž, laž grozna,

ni crna ni bijela.

Laž reči, knjiga, barikada, opela…

I ničeg nema, ni Boga ni vraga.

O zašto smo se klali mati moja draga.“

Eto najboljeg komentara pa ako hoćete i objašnjenja za crkvene sukobe u Crnoj Gori iniciranih iz Srbije.

Takođe za mnoga zbivanja na političkoj sceni Srbije, pre svega na dešavanja u udruženju „1 od 5 miliona“ koje je više od godinu dana u Beogradu bilo na čelu građanskih protesta protiv kriminogene vlasti.

A onda bez pravog razloga ti mladi ljudi stali su uz one protiv kojih su se navodno bunili.

Ali ipak velika, opšta laž u današnjoj Srbiji jeste fraza da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, a još veća da je vođu aktuelne kriminogene i korupcionaške vlasti Aleksandra Vučića izabrao narod.

Mi jesmo nacija kratkog pamćenja, nacija koja je zaboravila na opštu kulturu, a kulturu sećanja nikad nije ni imala.

Sve je to posledica pocepanosti društva koja ne dozvoljava da se uspostavi kolektivna nacionalna svest.

Ali setimo se ipak nije tako davno bilo. Te 2012. godine u Srbiji su raspisani opšti izbori na svim nivoima jer je Boris Tadić sam sebi skratio mandat predsednika za godinu dana.

Aleksandar Vučić je na tim izborima bio protivkandidat dotadašnjem gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Doživeo je ubedljiv poraz po drugi put.

U drugom krugu izbora za predsednika Srbije međutim, u duelu Tadića i Nikolića, kao posledica kampanje tzv. belih listića, Nikolić dobija 70.000 glasova više i postaje predsednik Srbije.

Od tog časa kreće politička kavalkada Srbije ili bolje reći mafijaška okupacija i zarobljavanje države. Jer na parlamentarnim izborima najviše poslanika dobila je do tada vladajuća koalicija DS – SPS.

Lider SPS Ivica Dačić međutim kao jedan od sedam jahača srpske političke Apokalipse evo već više od tri decenije (Milošević, Dačić, Šešelj, Nikolić, Vučić, Arkan i Palma) vraća se korenima i prelazi u tabor kvazinacionalista, lažnih patriota i presvučenih radikala u obliku SNS, jer mu je Vučić dao mesto premijera Vlade, da bi on sam kao gubitnik izbora u Beogradu postao prvi potpredsednik sa ovlašćenjima većim od predsednika.

Nije dakle narod izabrao Vučića, nego je on uz pomoć Ivice Dačića, zloupotrebom demokratskih pravila, političkim manipulacijama, izvršio državni udar tako što je gaženjem Ustava ukinuo trodelnu podelu vlasti na parlamentarnu, izvršnu i sudsku.

On koji nije mogao biti ni vođa navijača sa Novog Beograda, proglasio je sebe za vrhunsko biće.

A do vlasti je došao kao izborni gubitnik iz drugog ili čak trećeg plana.

Da narod, odnosno njegov većinski deo, nema nikakve veze sa uzurpacijom kompletne vlasti i okupacijom svih državnih institucija, pokazali su i nezakoniti vanredni parlamentarni izbori 2014. NJih je tadašnja Vučićeva marioneta na mestu predsednika Srbije Tomislav Nikolić i pored ogromne većine u Parlamentu, raspisao samo zato da bi današnji predsednik srpskih huligana i neustavni vladar Srbije i formalno uzeo sve u svoje ruke.

Na te izbore kako su oni sami saopštili, izašlo je jedva procenat ili dva više od pedeset posto upisanih birača. Od toga za njegovu vlast glasala je polovina.

Dakle Vučić u biračkom telu Srbije ima jedva četvrtinu svojih pripadnika, poslušnika, političkih prebega, čistih kriminalaca, lažnih doktora nauka, preletača i komformista svake vrste ali i ucenjenih i zaplašenih ljudi.

Sve je to bila posledica Miloševićeve ratne politike i očuvanja vlasti uz pomoć laži da Srbija nije u ratu već brani navodno ugroženo srpstvo u svim republikama bivše Jugoslavije.

On i njegovi naslednici najpre su streljali prvog demokratski izabranog predsednika Vlade Zorana Đinđića, a onda napunili Srbiju divljim i besnim ljudima koji su od države napravili kriminalnu i lopovsku jazbinu. Razbili su i državu i društvo u paramparčad.

Srpsko društvo kao zajednica ljudi koji imaju isti cilj da žive u miru, rade i napreduju u skladu sa civilizacijskim dostignućima u svetu, više ne postoji. Pocepano je i podeljeno na interesne grupe ljudi organizovanih po raznim osnovama.

Posle raspada bivše velike države, najorganizovanija društvena grupa u Srbiji bila je Služba, kako kolokvijalnim jezikom zovemo sve te u komunizmu osnovane sisteme državne bezbednosti.

Služba je naime obesmislila višepartijski sistem osnivajući većinu stranaka, tako da Slobini komunisti i njihovi naslednici sačuvaju vlast po svaku cenu. U Službinoj službi su i većina medija i nažalost većina sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

Svi oni zajedno, radi opstanka na vlasti, lažu Srbiju preko medija. Preko televizije Sreće na primer, ili kako je ti lažni borci za srpstvo i čistotu srpskog jezika zovu na „čistom srpskom“ „Hepi“ televizija. Lažu je i svi njihovi Pinkovi, RTS-ovi, Studija B, Kopernikusi…

Gurnuli su Srbiju da se udavi u tabloidnom glibu raznih Informera, Kurira, Srpskih telegrafa i sličnog „Alo“ skribomanskog i lažljivog smeća.

Uz pomoć tih fabrika laži, predsednik srpskih huligana i neustavni vladar Srbije proglasio je svoju vladavinu za zlatno doba.

Život koji živimo bez zakona, morala i opšte prihvaćenih vrednosti, u kome se sve svodi na četiri P: pljačku, propagandu, primitivizam i prostakluk, vođa je proglasio za najbolji od svih svetova.

Laže o nekakvim, samo njemu znanim stranim investicijama, digitalnim i analognim auto-putevima, ekonomskim uspesima koji se dešavaju prvi put u istoriji, dok više od 50.000 ljudi godišnje beži iz tog njegovog raja.

Voleo bih da mi vođa, makar uz onaj njegov lažni osmeh odgovori na pitanje: Ako živimo u zlatnom dobu, zašto onda hapsiš one koji otkrivaju krađu a ne one koji kradu?

Zbog svega rečenog besmisleno je i pomišljati na bilo kakve izbore sa njim jer oni se pretvaraju u glasanje za njega i njegove.

Zato bojkot ne izbora, nego njegove kriminogene i lopovske vlasti.

Bojkot međutim ne sme da bude pasivan.

Bolje reći cilj bojkota ne sme biti puko smanjenje izlaznosti.

Dan lažnih izbora mora se pretvoriti u opšti bunt, građansku neposlušnost, blokadu kriminogenog i koruptivnog sistema.

Ako se na dan izbora sedi u kući i čekaju rezultati, ja vam ih već sada mogu saopštiti: Izlaznost preko pedeset posto, od toga pedeset i više posto glasalo za vladajuću kriminogenu i korupcionašku SNS i SPS koaliciju.

Autor je urednik Sportske galaksije