Improvizacija sa posledicama 1Foto: Medija centar

Svakako bi sadržaj bio drukčiji da je reč o sporazumu Srbije i Kosova kojem ne bi bio potreban posrednik, ali nije. Jer dve zemlje nemaju diplomatske odnose i Srbija strahuje da bi se neposredni sporazumi sa Kosovom shvatili kao priznanje Kosova kao države.

Pa su potrebni posrednici, zaštitnici, prijatelji i neprijatelji.

A oni svi imaju interese.

U Vašingtonskom dogovoru su zastupljeni američki interesi tako kako ih vidi sadašnja administracija.

To je i dobro i loše. Dobro jer će Amerika imati interes da se sporazum primeni, loše jer neke obaveze koje su dve strane preuzele spadaju u domen unilateralnih spoljnopolitičkih odluka ili bilateralnih sporazuma sa trećim stranama.

Ali kako priroda tih obaveze neće nestati posle ovog dogovora, kao što se već vidi na primeru odnosa sa Izraelom, ostaje da se vidi šta će od toga biti zaista sprovedeno.

Ali osnovno je to da su SAD ne samo podržale nego i podstakle proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, koji bi trebalo da se okonča pravno obavezujućim sporazumom o, upravo, normalizaciji odnosa, političkih a ne samo ekonomskih.

Što olakšava zadatak pregovarača EU.

Pozitivno je i to što se ovim sporazumom potvrđuje, naravno implicitno, nepovredivost teritorija dveju zemalja.

Tako da se one vraćaju procesu sa kojeg se skrenulo pre dve godine kada su gospoda Tači i Vučić najavili dogovor o razmeni teritorija.

Bilo je nagađanja da to podržava SAD, pa nije rđavo da se to opovrgne.

Konačno, sugeriše se da se očekuje da će do potpune normalizacije odnosa doći za godinu dana kada bi Kosovo trebalo da postane punopravni član međunarodne zajednice.

Ovo, međutim, zavisi od svih stalnih članica Saveta bezbednosti, no to je druga tema.

Imaju li Srbija i Kosovo interese da privredno sarađuju?

Interes Kosova je, po prirodi stvari, veći nego Srbije. Jer je reč o manjoj, nerazvijenijoj privredi koja nema izlaz na more- Tako da je za razvoj kosovske privrede srpsko tržište veoma važno.

Interes Srbije jeste da podrži razvoj Kosova ne samo da bi povećala izvoz, već i da bi ojačala sve vrste veza između dve zemlje.

Ne može se, da to tako kažem, teritorijom vladati, ali se može uticati na način koji ne izaziva nesporazume i sukobe.

Dogovorom u Vašingtonu nisu identifikovane oblasti saradnje i razvojni projekti koji nisu, na jedan ili drugi način, već obuhvaćeni različitim inicijativama EU za jačanje regionalne saradnje, od infrastrukturnih projekata do CEFTA.

Uspeh, do sada, nije veliki, možda će ovog puta biti drukčije ako to obe strane zaista žele.

Ovde će se doduše pojaviti problemi kod finansiranja izgradnje puteva i železnice kao i svega ostalog ukoliko se krše pravila EU i sporazumi koje Srbija i Kosovo imaju sa EU.

Uostalom na konkurenciji, a ne na međudržavnim poslovima se insistira u tačkama o uvozu energenata i o korišćenju interneta, pa će se isto tražiti kod izvođenja razvojnih projekata.

Dogovorom se osnažuje pravo i prava u tačkama o veroispovesti, o pravima srpske crkve, o pravima žrtava Holokausta i pravima homoseksualaca.

Nešto od toga su pravna, a nešto politička pitanja, ali sve oko čega su se dve strane saglasile trebalo bi da im je u interesu.

Kako će to biti sprovedeno, to ćemo tek da vidimo. Gotovo svi komentatori se slažu da je sadržaj sporazuma usklađen sa Trampovom predizbornom kampanjom i da sporazum zapravo ima za cilj da pridobije američke glasače, srpskog, albanskog i jevrejskog porekla da glasaju za Trampa.

Nije naravno neko otkriće da se političari u svojim odlukama rukovode izbornim izgledima.

Ne mogu, međutim, da vidim na koje glasove tačno Tramp računa ovim sporazumom?

Da li bi demokrate zahtevale da se sa Amerikom usklade odnosi sa organizacijom Hezbolah to ne možemo znati, a znamo da ne bi tražile od Srbije da seli ambasadu u Jerusalim, što ne znači da će Bajden ako pobedi na izborima vratiti američku ambasadu u Tel Aviv.

Ali ako je cilj da se poveća broj američkih Jevreja da glasaju za Trampa, to je dosta nerealno.

A Amerikanci srpskog i albanskog porekla svakako neće zbog ovog sporazuma, koji je ispod njihovih očekivanja, promeniti svoju odluku za koga će glasati.

Sva ta nagađanja zapravo nisu neophodna.

Američki interesi kada je reč o tržištu energentima, tehnologijama i o suzbijanju terorizma su trajni, iz privrednih a još više političkih razloga, i nije nikakvo iznenađenje da su našli svoja mesta u ovom sporazumu u čijem donošenju su SAD posredovale.

Ključno je, ipak, da su Sjedinjene Države podržale proces normalizacije odnosa Srbije sa Kosovom sa ciljem da se dođe do sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma. Što je ono čemu su usmereni napori Evropske unije.

U prvi mah, čini se, po modelu dve Nemačke, a potom i uspostavljanjem diplomatskih odnosa… Zaista, i način kako se došlo do sporazuma a i njegov sadržaj izgledaju kao da su improvizovani na brzinu, ali to ne menja njihovu obaveznost.

PEŠĆANIK

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.