Zašto bi bilo ko bio protiv nečega što, ne samo da ga ne ugrožava, nego ga ni na koji način ni ne dotiče, niti kao pojedinca, niti kao člana društva, a nekome može rešiti suštinska životna pitanja?
Ovo retoričko pitanje sam sebi postavio bezbroj puta, a poslednji put skoro, kada je kroz medije krenula javna rasprava povodom donošenja Zakona o istopolnim partnerstvima.
Predlog zakona se nalazi na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, i taj zakon reguliše neka osnovna životna pitanja dvoje ljudi istog pola koji žive zajedno u emotivnoj vezi.
Pitanja poput zajedničke imovine, nasleđivanja, zdravstvenog i penzijskog osiguranja, izdržavanja…
Ono što se u javnosti naziva javnom raspravom o Zakonu u svojoj suštini to nije.
Rasprava podrazumeva, pre svega, da su oni koji u njoj učestvuju predlog zakona pročitali, a onda razmenu mišljenja na osnovu konkretnih činjenica.
Sasvim je prihvatljivo biti protiv nekog određenog člana zakona koji na određeni način reguliše neko pitanje i predložiti drugačiji pristup rešavanju određene situacije.
Sasvim je u redu osporavati delove zakona ako su u suprotnosti sa Ustavom ili nekim drugim zakonom. Međutim u ovoj nazoviraspravi o zakonu nemamo ništa od toga.
Imamo jedan potpuno apsurdni stav da ljudi koji su protiv donošenja zakona, nisu protiv donošenja zakona jer je on loš, već su apriori protiv pravnog regulisanja jednog odnosa između ljudi koje društvo prepoznaje.
To je otprilike kao kada bi svi ljudi koji nemaju vozačku dozvolu bili protiv donošenja Zakona o saobraćaju.
Da mnogi, koji su protiv donošenja Zakona o istopolnim partnerstvima, sam zakon nisu ni pročitali najbolje govori njihova argumentacija.
Ono što se najčešće može čuti kao zamerka ovom zakonu jeste usvajanje dece od istopolnih partnera, što se u samom zakonu ni ne pominje.
Takođe se može čuti zamerka da je brak između muškarca i žene, ali baš zato se ovaj zakon i zove zakon o istopolnim partnerstvima.
Učestale su takođe primedbe u vidu floskula o natalitetu, uništavanju srpske tradicije i porodice, promociji homoseksualizma, patriotizmu, uticaju zle Evropske unije i drugih budalaština koje nije vredno ni pominjati.
Zbog upravo gore navedenog, iskoristio bih ovaj tekst da putem njega zamolim sve novinare da kada pozovu političare, ljude iz javnog života ili koga god da komentarišu Zakon o istopolnim partnerstvima, da ih prvo pitaju da li su sam zakon pročitali.
Skoro je Boško Obradović izneo stav da pitanje donošenja Zakona o istopolnim partnerstvima treba rešiti referendumom.
Takav stav predsednika Dveri, kao nekoga ko drži do poštovanja Ustava je zbunjujući s obzirom da Ustav Republike Srbije u članu 108, stav 2 vrlo jasno kaže da „predmet referenduma ne mogu biti zakoni koji se odnose na manjinska i ljudska prava i slobode“.
Ali i takav stav Boška Obradovića cenim više od političke tišine nekadašnjih demokrata: Đilasa, Jeremića, Lutovca, Stefanovića, samog vrha Demokratske stranke, koja je bila oličenje borbe za građanska i ljudska prava, pa samim tim i prava manjina.
Ćuti ko zalivena i Marinika Tepić, koja je nekada kao poslanica LSV bezrezervno pružala podršku LGBT zajednici, ali trnovit je put od LSV do SSP.
Već vidim Đilasa kako u svom poznatom maniru odgovara nekom novinaru kako Srbija trenutno ima mnogo važnijih problema od donošenja Zakona o istopolnim partnerstvima.
Nije to jedina tema oko koje narodno slobodni pravednjaci ćute i kalkulišu koliko bi desničarskih glasova izgubili, pa makar se radilo i o ljudskim pravima na koja se toliko pozivaju.
Ćuti i Saša Radulović, koji je nekada u programu pokreta Dosta je bilo imao stavku „legalizacija gej brakova“. Ali valjda tako mora biti kad se zaokrene u desni suverenizam i teorije zavere.
Ko bi pre dvadeset godina mogao pomisliti da će Vučić doneti Zakon o istopolnim parterstvima, a da će demokrate kalkulisati u svojoj ćutnji koja mnogo više govori nego što skriva. Mnogo su hrabriji ljudi koji su spremni da stupe u istopolnu zajednicu od svih homofoba koji se protive donošenju Zakona!
Autor je producent
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
