Kada je u pitanju predložena izmena zakona o NBS u delu u kojem se predviđa korišćenje novca centralne banke za pokrivanje državnog deficita i finansiranje privrede, imam da saopštim sledeće.
Učim i radim sa svetskim ekonomijama punih šest godina, poznajem rad svih najvažnijih centralnih banaka u svetu, s tim u vezi odgovorno tvrdim da svi koji se protive ovakvom predlogu notorno greše i time pokazuju da ne poznaju dovoljno dobro ovu materiju o kojoj sam uopšteno pisao i u svojoj knjizi „Iskustvom do novca – Profesionalno trgovanje valutnim derivatima“, za koju je recenziju uradio prof. dr Veroljub Dugalić.
Dakle, centralne banke su odgovorne za stvaranje, primenu i vođenje monetarne politike u matičnoj zemlji. Neke od tih banaka dele iste ciljeve, može se reći da se monetarna politika svodi na promociju i održavanje stabilnosti cena i ekonomskog rasta. Razlika između tipova monetarnih politika samo je u grupi instrumenata koje monetarne vlasti koriste kako bi postigle svoje ciljeve.
Ciljevi kojima teže su – stabilnost cena, stabilnost finansijskog tržišta, stabilnost deviznog tržišta. Ono što je zajedničko svim centralnim bankama jeste težnja ka ciljanoj inflaciji. Centralne banke postavljaju kamatnu stopu i koriste direktne intervencije na tržištu kako bi upravljale ekonomijom.
S tim u vezi predlog Vlade za izmenu zakona o NBS u ovom delu je na mestu i čist ko suza, jer se sa njim omogućava primena veoma važnog instrumenta koji većina centralnih banka u svetu ima na raspolaganju u delikatnim situacijama. Na neki način to su zapravo količinske olakšice koje se koriste od strane centralnih banaka za stimulaciju ekonomije pri čemu one prave novac za kupovinu državnih obveznica i ostalih finansijskih sredstava, a sve to kako bi povećale zalihe novca i rezerve bankovnog sistema. To će dovesti do povećanja cene kupljenih finansijskih sredstava i time će smanjiti njihovu dobit. Ovakva situacija dalje pruža dodatnu likvidnost bankovnom sistemu.
Međutim količinska olakšica je uglavnom poslednja solucija. Ona se sprovodi u situacijama kada se uobičajenim dogovorom za smanjenje kamatne stope ne uspe u podizanju ekonomije. Poslednja solucija je iz razloga jer postoji osnovani rizik da povećanje zaliha valute (kroz količinsku olakšicu) može dovesti do devalvacije valute.
Imajući u vidu trenutnu zvanično statističku recesijsku situaciju u Srbiji, ne razumem sve kritičare predložene izmene zakona o NBS, od Milojka Arsića, člana saveta guvernera, do Kori Udovički, pa bih ih zamolio da mi objasne razloge protivljenja ovom nužnom predlogu izmene zakona. Prvo kritikuju sve veće zaduženje zemlje, a s druge strane se protive da NBS ima na raspolaganju ovaj veoma važan krajnji instrument na raspolaganju i na taj način spreči eventualni bankrot države. Takođe ih podsećam da nezavisnost rada NBS na kojoj navodno insistiraju jeste indirektno i nezvanično ukinuta još sa odlaskom guvernera Jelašića. O dosadašnjem radu i nezavisnosti NBS sam već pisao u novinskom članku u listu Danas pod naslovom „Aktivni igrač umesto pasivnog posmatrača“.
Autor je ekonomski analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
