Kad se građani na odsluženje vrate: Lični stav pukovnika u penziji Gorana Petkovića

Podsećamo da su Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka usvojili poslanici Narodne skupštine Republike Srbije 15. decembra 2010. godine.

Odluka je stupila na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a počela je da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.

Istovremeno, stvoren je i pravni okvir za dobrovoljno služenje vojnog roka.

Pretpostavka je da je predlog Generalštaba Vojske Srbije, kao najvišeg stručnog i štabnog organa za pripremu i upotrebu Vojske Srbije u miru i ratu, podnet na osnovu detaljnog sagledavanja i procene stanja, potreba i mogućnosti, ali se, ipak, javljaju određene nedoumice, kao i nepoznanice, posebno u vezi sa vremenom objavljivanja i načinom realizacije.

Ako je, pre nešto više od 13 godina, obustava obaveze služenja vojnog roka obrazlagana profesionalizacijom Vojske Srbije, postavlja se pitanje da li to, u stvari, nije ostvareno.

Verovatni odgovor da je to, tada, uradila „prethodna vlast“ je očekivan ali ne i prihvatljiv jer se radi o, već pomenutom, periodu od 13 godina između tada i sada.

Pitanja povodom predloga da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog roka su, između ostalog, i:

– koliko bi to koštalo;

– čime su opredeljena novčana sredstva, jer je budžet za 2024. godinu usvojen;

– kakvi su uslovi smeštaja i standarda predviđeni za vojnike jer, priznaćete, oni koji su bili u vreme obustave nisu bili primereni 21. veku;

– da li je određen, pripremljen i osposobljen kadar koji bi izvodio obuku;

– po kojim planovima i programima, kao i kakvoj dinamici, bi se izvodila obuka;

– da li je definisano šta se postiže služenjem vojnog roka, samim tim i obukom, do četiri meseca;

– da li se planiraju mehanizmi za sprečavanje da se dvadesetčetvoročasovni boravak vojnika u kasarnama ne pretvori u mnoštvo radova, koji nemaju vezu sa obukom;

– sa kojim godištem regruta bi se krenulo na služenje vojnog roka;

– koliko generacija regruta i u kojim uputnim rokovima bi se godišnje pozivali;

– kako regulisati zaštitu zaposlenih regruta, u odnosu na poslodavca, tokom služenja vojnog roka; – kakvi su kapaciteti intendatske službe, po jedinicama, u smislu pripreme hrane ili uslova za redovno održavanje higijene;

– zašto nije zaživela aktivna rezerva;

– da li bi i žene bile obuhvaćene obavezom služenja vojnog roka imajući u vidu da im je to omogućeno dobrovoljnim služenjem…

Uz sva pitanja, od kojih su, prethodno, samo neka pomenuta ostaje jedno ključno – prigovor savesti, koji je, kao takav, određen Ustavom Republike Srbije i definisan zakonima o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i civilnoj službi i omogućuje regrutima pravo da se pozovu na njega, kao i pripadnicima rezervnog sastava da ga iskoriste četiri godine nakon odsluženja vojnog roka sa oružjem.

Potpitanje, uz prethodno navedeno pitanje, je da li bi se uz obavezu služenja vojnog roka vratili i služenje vojnog roka bez oružja kao i civilna služba, koja je, da se ne zavaravamo, bila i način da se izbegne služenje vojnog roka i to na individualno komforan način.

Stav Ekološkog ustanka je da je predlog za ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka još jedna populističko-propagandna mera baš u periodu neposredno posle slučaja „Banjska“ i dešavanju (i dešavanjima) na teritoriji koja je, po Ustavu, sastavni deo teritorije Republike Srbije, o čemu još uvek ništa zvanično ne znamo, kao što ništa ne znamo i o obećanim, dogovorenim i preuzetim obavezama, od strane vlasti, u vezi sa Kosovom i Metohijom osim kada nam se „iznenada“ servira informacija.

Kao kada predsednik Republike, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, ove godine na Božić, izjavi da smo “tenkovska velesila ali je problem što nemamo dovoljno ljudi“ da bismo već posle četiri dana da takozvano Kosovo kupuje u SAD savremene protivtenkovske rakete, za oko 75 miliona dolara.

Zbog navedenog i kažemo da se radi o trenutnom skretanju pažnje javnosti sa mnogih problema u društvu, uključujući i one sa kojima se suočavaju profesionalni pripadnici Vojske Srbije u obavljanju svoje časne profesije.

Autor je pukovnik u penziji, izabrani narodni poslanik Ekološkog ustanka na listi „Srbija protiv nasilja“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.